INTERVJU, OSMAN BUKARI: Zvezda ljubav na prvu loptu

IZ RODNE Akre do Crvene zvezde, put Osmana Bukarija nije bio nimalo lak.

FOTO: N. Skenderija

Međutim, brzanjac iz Gane nikada nije imao dilemu čime želi da se bavi u životu. Otkako je zakoračio na travnati tepih, postao je svestan da će mu fudbal biti poziv.

Zarad toga, bio je spreman da napusti kuću i porodicu, kao mlad otisne se u nepoznato, znajući da se samo trag ostavljen u Evropi računa. O tome kako mu je bilo da započne putešestvije na Starom kontinentu, šta mu je zemljak Ričmond Boaći rekao pre dolaska u Zvezdu, kakav je osećaj kada vam skandira puna "Marakana", Bukari je ispričao za rođendanski broj "Novosti".

FOTO: N. Skenderija

- Krenuo sam da treniram sa pet, šest godina na ulici. Onda sam pošao u školu, tu sam nastavio sa fudbalom, gde me je spazila fudbalska akademija Akra Lajons. U Akri ima mnogo talenata, morate da budete bolji od ostalih kako bi uspeli. Velika je konkurencija, naročito u mlađim kategorijama gde se svi bore da postanu profesionalci. Kao i ostalima, to je i meni bila želja i kada se pojavila opcija da dođem u Evropu, prihvatio sam je. Zasada, to je jedno lepo putovanje, na početku je bilo poteškoća ali dao sam sve od sebe da uspem.

Da li vam je oduvek brzina bila vrlina?

- Da, brz sam, ali nisam najbrži u porodici, jedan od moje braće je brži od mene. Kada sam bio mlađi, igrao sam fudbal, ali sam bio i sprinter u atletskom timu. Trčao sam 100, 200 metara, štafetu... Nisam uvek bio najbrži u školi, jer nisam to toliko ozbiljno shvatao kao fudbal koji sam odabrao.

Koliko je bilo teško doći u Evropu iz Afrike i ostaviti sve iza sebe?

- U početku je bilo teško, ali korak po korak sam se navikao. Nedostaju mi, naravno, porodica i svi ostali iz Akre, čak i sada s vremena na vreme posle toliko godina. Ali, fudbal je moj posao, odabrao sam da budem fudbaler i to je žrtva koju sam bio svestan da moram da podnesem.

Kako je došlo do prelaska u Crvenu zvezdu, šta je bilo presudno?

- Nant je želeo da ostanem. Onda je Zvezda kontaktirala sa mnom, rekli su mi: "Sviđa nam se kako igraš, pratili smo te i želimo te u klubu". Bilo je 50:50 da li ću ostati ili doći u Zvezdu, bilo je još ponuda. Ali, želeo sam da uživam u fudbalu i da igram. Pozvao sam Ričmonda Boaćija, rekao mi je: "Ako dođeš i pokažeš se, odmah će te zavoleti". Kao i da je Zvezda veliki klub koji konstantno igra evropska takmičenja, da ima sjajne navijače. Pričao sam sa agentom, rekao mu da želim da dođem i to je to.

Navijači su vas brzo zavoleli, čak su vam i posle meča sa Pjunikom skandirali ime?

- Čim sam došao, bilo je poruka preko "Instagrama", shvatam da me vole. Volim klub, navijači su najbolji, obožavam da igram pred punim stadionom. Podrška koju pružaju je neverovatna, mnogo nam znači kada nas bodre. Taj osećaj kada su mi skandirali ime bio je neverovatan. Da mi ceo stadion uzvikuje ime je nešto o čemu sam sanjao kao dečak. Svi kod kuće gledaju moje utakmice, već znaju za navijače i oni ih obožavaju.

Postigli ste fenomenalan gol u večitom derbiju, rekli ste da vam je to najlepši pogodak u karijeri?

- Kada sam šutnuo, video sam da ulazi... Ima zanimljiva priča povodom toga. Pre kornera je trebalo da stojim na skroz drugoj poziciji, centralno. I tu sam i otišao, ali mi je Čupa (Strahinja Eraković) rekao: "Buka, dođi ovde, dođi ovde". Kao da je znao. I kada sam video da lopta leti, nisam imao vremena da je primim, jer bi je igrači Partizana oduzeli, samo sam je šutnuo.

Da li ste se navikli na život u Beogradu?

- Lep je grad, ima dosta ljudi iz inostranstva. Sviđa mi se ovde u Beogradu na vodi. Najviše vremena provodim u stanu, nekada idem do teretane i u restorane. Sa suprugom vodim miran i porodičan život.

FOTO: N. Skenderija

Da li imate neka interesovanja mimo fudbala?

- Teško mi je da kažem bilo šta drugo, jer kada dođem kući sa treninga ili utakmice, odmah palim televizor i gledam fudbal. Kada je utakmica na programu, ne mogu da prebacim na primer na košarku ili odem u bioskop. Uvek ću gledati fudbal.

Na srpskom znam "polako", "ćao"...

Naučili ste da izgovarate imena saigrača na srpskom, Čupa (Eraković), Mića (Ivanić)... Koje reči znate i da li ste probali neke naše specijalitete?

- "Polako", "zdravo", "ćao"... Nisam još stigao mnogo toga da naučim. Ali, ovde ljudi odlično pričaju engleski, što mi veoma znači. Nisam još probao srpska jela, ali hoću sigurno.

Otac velika podrška

Ko vam je najveća podrška u životu?

- Otac. Star je za putovanja i ne želim da ga stresiram, pa zato i nije bio u Beogradu. Kada odem u Ganu da igram, uvek ga puštam da dođe na stadion da me gleda. Jer, kada sam bio mali, mnogo mi je značila njegova podrška, uvek me je gurao da igram, napredujem, vodio me na treninge, utakmice. Ujedno je i moj najveći kritičar zato što je kao ja. Uvek želi da budem na najvišem mogućem nivou, mnogo ga volim.

Nadimak u domovini "Azar"

Da li ste kao mlađi imali idola, omiljenu ekipu?

- Naravno, pošto sam navijao za Barselonu obožavao sam Mesija, bilo mi je lepo kada sam ga video na utakmici protiv PSŽ. Ali, igrač kojeg sam mnogo gledao kao mlađi je Eden Azar. Čak i klubu u Gani za koji sam igrao, zvali su me Azar. Mnogo mi se sviđa kako igra, trči levo, desno, dribla.

BONUS VIDEO: Kad himna Srbije, "Bože pravde", zagrmi u Rusiji...

Preporučujemo

Ostali sportovi

2 8

DILEME NIJE BILO: Tijana Bošković najbolja odbojkašica Svetskog prvenstva

15. 10. 2022. u 22:02

Ostali sportovi

3 6

SRBIJA JE ŠAMPION SVETA: Vučić čestitao zlatnim odbojkašicama - Večeras ste pokorile planetu

15. 10. 2022. u 21:35

Ostali sportovi

0 0

NORVEŠKA ILI NEMAČKA: Posle polufinalnih duela poznato ko će igrati u finalu Svetskog prvenstva za rukometašice

12. 12. 2025. u 22:55

Košarka

0 0

"BILI SMO BOLjI, IZGUBILI SMO": Saša Obradović utučen nakon poraza od Partizana

12. 12. 2025. u 22:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije