SUVA KAO SUVO ZLATO: Pod Majevicom završena berba šljiva, rod je dobar

B. Milošević

11. 09. 2021. u 10:36

UPRKOS lošoj godini za poljoprivrednike i voćare, šljiva pod Majevicom je ipak dobro rodila.

СУВА КАО СУВО ЗЛАТО: Под Мајевицом завршена берба шљива, род је добар

Foto B. Milošević

Majevička sela Puškovac,Korenita, Maleševci, Koraj i Zabrđe, decenijama unazad su poznata po proizvodnji kvalitetne šljive, koja, uglavnom završava na probirljivom tržištu Nemačke i Rusije.

Ovih dana, poslednji berači prikupljaju sočne plodove stenleja i pripremaju za sušenje u vlastitim pušnicama,dimljenjem, na stari, tradicionalni način.

Cviko Jovanović sa sinom Đojom iz Puškovca, u nekoliko šljivika ima oko četiri hiljade sadnica čačanske rodne i stenleja i pored prodaje sveže šljive, svake godine osuše po nekoliko stotina kilograma, koja se razgrabi na tržnici kao suvo zlato.

Foto B. Milošević

Kapacitet sušare nam ne dozvoljava da sušimo veće količine,ali suve šljive uvek nedostaje na tržištu. U razgovoru sa našim gastarbajterima, doznali smo da je suva majevička šljiva u Nemačkoj najtraženija poslastica, priča Đojo. Suve šljive se kupuju kao lek za nekoliko bolesti, počev od "prve pomoći" kod opstipacije, pa do prevencije od dijabetesa tipa dva i gojaznosti. Šljiva je veoma cenjena i u narodnoj kuhinji, a brojna nutritivna svojstva i prijatan ukus, čine šljivu i te kako dobrodošlom na našim trpezama...

DNEVNICE

SUŠNA godina je uticala da sveža šljiva dostigne visoku cenu, i do 0,80 maraka za kilogram, duplo više nego prethodnih godina, priča Cviko.

- Dobro će se zaraditi, ali mora dosta i da se uloži u voćnjake. Sada su to moderni zasadi, čisti kao tenisko igralište, bez korova, sa savremenom mehanizacijom i sistemima za navodnjavanje, ali kao i svugde u regionu, ostaje problem nedostatka radne snage. Ove sezone smo plaćali radnike na berbi po 60 maraka, a takve dnevnice nema ni u dobrim firmama.

* * * * * * * *

SUŠA PREPOLOVILA PRINOS KUKURUZA

NA semberskim poljima, počela je ovogodišnja berba kukuruza sorti sa kraćom vegetacijom, kome je tromesečna suša dodatno ubrzala proces sazrevanja.

- Velike vrućine i suša prepolovile su rod, i količinski i po kvalitetu zrna - priča Slobodan Stanojlović (44), poljoprivrednik iz Velike Obarske.

Foto Arhiva

- Imao sam, ako je za utehu,odličan prinos pšenice, a kako na selu biva, da na nečemu dobijaš, na nečemu gubiš, vrtimo se, što bi rekli stari ekonomisti "oko pozitivne nule".

- Ako uskoro ne bude kiše, biće nemoguće pripremiti zemljište za jesenju setvu pšenice, a u kojoj meri će se loš prinos kukuruza odraziti na stočarstvo, to niko ne može da pretpostavi - kaže Stanojević, i dodaje da neki stočari već počinju rasprodaju krupne stoke...

Inače, kukuruz je i ove godine bio dominantna poljoprivredna kultura u Semberiji, i proletos je zasejan na površini od 26.365 hektara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)