POD KROVOM PRVIH EVROPSKIH RATARA I STOČARA: U dvorištu muzeja u Starčevu rekonstruisano stanište jedinstvene ranoneolitske kulture

M.Kralj

22. 05. 2024. u 19:00

NEKI od prvih ratara i stočara u Evropi pojavili su se pre oko 8.000 godina, pored Dunava, a ranoneolitska kultura koju su razvili nazvana je prema Starčevu, pančevačkom naselju, gde su otkriveni prvi njeni tragovi. Ne čudi zato što u Stračevu imaju Trg neolita, a na njemu muzej sa postavkom "Starčevom kroz vekove".

ПОД КРОВОМ ПРВИХ ЕВРОПСКИХ РАТАРА И СТОЧАРА: У дворишту музеја у Старчеву реконструисано  станиште јединствене ранонеолитске културе

Foto Rudolf Kerekeš

U njegovom dvorištu podignute su tri zemunice, nalik onima iz drevnih vremena, a 27. maja priključiće im se još jedna verna rekonstrukcija starčevačke kuće, koja će imati i uređen enterijer kao u doba neolita. Ali, kako za "Novosti" otkriva Petar Andrejić, predsednik Mesne zajednice, koji se već bezmalo tri decenije bori za očuvanje nasleđa ovog mesta, i verni prizor iz života jedne neolitske porodice.

- Muzej smo otvorili pre četiri godine, ali smo na postavci radili mnogo pre toga, u čemu su nam pomagali Udruženje "Pagos", Zavod za zaštitu spomenika Pančeva i tamošnji muzej - nastavlja Andrejić, uz napomenu da će, istog 27. maja u 19 časova, koji naziva "Starčevačkom noći muzeja", biti otvoren još jedan objekat, muzejski paviljon, sa galerijom i suvenirnicom, a svemu će prethoditi koncert klasične muzike na Trgu neolita.

Foto Rudolf Kerekeš

Život neolitske porodice u Starčevu

I nova starčevačka kuća je poluzemunica, ima 40 kvadratnih metara, a kako objašnjava arhitekta Hristivoje Pavlović, veoma je komotna za život jedne četvoročlane porodice: ima deo za spremanje hrane, sobu, pomoćnu prostoriju. Napravljena je na osnovu saznanja arheologa o kućama, kakve su se gradile u ranom neolitu.

- Istovremeno, pred rekonstrukcije staništa, vodili smo računa o njenoj savremenoj nameni, kao produžetku izložbenog prostora postojećeg muzeja, što je podrazumevalo rešavanje bezbednosti, osvetljenja, kultivisane funkcionalnosti... - nastavlja Pavlović.

U korenima civilizacije

Foto Rudolf Kerekeš

Arhitekta Hristivoje Pavlović

KAO nigde u svetu, na samo 140 kilometara, koliko ima Dunavom od Vinče, preko Starčeva do Lepenskog vira, nije tako "pokriveno" čitavo kameno doba: mezolitu pripada kultura Lepenskog vira, starčevačka je ranoneolitska, dok je grandiozna vinčanska kultura reprezent srednjeg i poznog neolita. Tome treba dodati i kako su u pećinama Đerdapa pronađeni tragovi životinja još iz paleolita - naglašava Hristivoje Pavlović, i dodaje kako je knjiga posvećena upravo toj činjenici "Koreni evropske civilizacije - Lepenski vir - Starčevo - Vinča", prof. dr Dušana Mihailovića, prof. dr Jasne Vuković i prof. dr Bobana Tripkovića, promovisana upravo u Starčevu.

Prema rečima arhitekte, ova starčevačka kuća ima prost krov sa montažnom slemenjačom, zenitalno svetlo i izdimljavanje. Sazidana je od blatno-kompozitnog maltera sa plevom, pepelom i nizom drugih dodataka koji u potpunosti zamenjuju savremene aditive. U njenoj gradnji je korišćena i trska, kao i danas legitimni krovni pokrivač, dodaje Pavlović, napominjući da, uz to što su se trudili da svi materijali budu što bliži autentičnim, ipak nisu koristili i alate iz neolita. Jer, da jesu, čitav posao bi mnogo duže trajao.

- Ne postoje primitivni ljudi, već primitivna sredstva i alati, kojima su postizali isto što i mi danas - kaže sagovornik. - Opšti principi arhitekture su univerzalni, u svim vremenima: forma, funkcija, konstrukcija i likovnost, a prevashodno svakodnevna ušteda u vremenu, radu, materijalu...

Foto Rudolf Kerekeš

Krovna konstrukcija neolitske kuće

Čitav ovaj projekat je utemeljen na višegodišnjem ispitivanju kako samog Starčeva, tako i drugih lokaliteta koji pripadaju ovoj razvijenoj kulturi. Ipak, kako objašnjava arheolog Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda, namera je bila da se skrene pažnja na vrlo važne nalaze upravo sa ovog lokaliteta:

- Prvo, to je koštana kašičica, koju arheolozi zovu spatula, za koju se dugo nije znalo čemu je služila. Hemijskim analizama utvrđeno je da na sebi ima tragove dečjih zuba. To je veliki dokaz da su u to doba deca prihranjivana i ukazuje da se skratio period dojenja, odnosno da se skratilo i vreme između dva porođaja. Starčevci su bili među prvim poljoprivrednicima u Evropi, i pravili su hranu, tako da je prihrana dece dovela do demografskog rasta.

Foto Rudolf Kerekeš

Replika poluzemunice iz neolita

Redkonstruišući ovo starčevačko stanište, ideja je bila da se akcenat stavi upravo na ovo saznanje, kao i afirmaciju uloge majke u ovom periodu, ističe naš ugledni arheolog. Tako će se u kući naći hiper realističke skulpture kojima će se oživeti scene iz neolitske svakodnevice.

- U jednom delu majka će prehranjivati dete, dok će drugi deo biti posvećen jednom drugom otkriću, otiscima dečjih prstiju u glini. Ono ukazuje na način edukacije u neolitu, koji je bio kroz igru i praksu. Tako će se tu naći i otac koji pravi keramičku posudu i ćerka koja mu pomaže, igra se i savladava tu veštinu - zaključuje Janković.

Zadatak da oživi ovu sliku iz života neolitskih stanovnika Starčeva dobio je vajar Bane Crvenković, koji za naš list otkriva:

- U kući će se od nameštaja naći jedan sto i jedan krevetac, ali i peć koja je verna replika one pronađene upravo u Starčevu. Figure ljudi obučene su u odeću od tkanog lana, dok je obuća od kože. Jedna od figura imaće i gunj. Vidljivi delovi ljudskih figura napravljeni su od silikonske gume i oslikani bojama, koje su takođe na bazi silikona. One zajedno predstavljaju scenu, iz dva dela: majku koja hrani dvogodišnje dete, i oca koji pravi glineni pehar, pored koga je ćerka, od 16-17 godina, koja mesi glinu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

REVANŠ ALBANCIMA OD GROBARA I DELIJA: Ovo se na EURO 2024 desilo dan nakon što se veličala velika Albanija (FOTO)