ANĐA PALA ŠTITEĆI SABORCE: Bistu dobila zbog hrabrosti, a ne kao prva supruga Aleksandra Rankovića

Јелена Ј. Баљак
Jelena J. Baljak

21. 05. 2024. u 12:55

NA javnim površinama u Vršcu ukupno ima 17 spomenika znamenitih ličnosti, od kojih je samo jedan posvećen ženi. Reč je o Anđi Ranković (1909-1942), rođenoj Jovanović, narodnom heroju rodom iz vršačkog sela Izbište, prvoj supruzi Aleksandra Leke Rankovića. Ona je poginula u 33. godini, tokom sukoba partizana i četnika u mestu Novi Dulići kod Gacka u Bosni i Hercegovini.

АНЂА ПАЛА ШТИТЕЋИ САБОРЦЕ: Бисту добила због храбрости, а не као прва супруга Александра Ранковића

Foto: Wikipedia

Okružena lavirintima šimšira, njena bista se nalazi u Gradskom parku, odmah pored "Arene". Delo je poznate vajarke Ekaterine Ristivojev, koja je bila zadužena za izradu gotovo svih vršačkih spomenika posvećenih tekovinama Drugog svetskog rata. Svečano je otkrivena na Dan borca, 4. jula 1956. godine, a ceremoniji je, uz mnogobrojnu rodbinu i poštovaoce, prisustvovao i njen suprug Aleksandar Ranković, koji je u to vreme već bio u braku sa svojom drugom suprugom Ladislavom Slavkom Ranković.

- Bista, koja je visoko uzdignuta na mermernom postamentu, otkrivena je povodom petnaestogodišnjice odluke Centralnog komiteta KPJ da počnu oružane sukobe protiv okupatora i domaćih izdajnika. Iako su tog istog dana u svim gradovima stare Jugoslavije organizovane komemoracije, mitinzi, vojne vežbe i otkrivanja bista i spomen--ploča drugim narodnim herojima, Leka je, kao tadašnji potpredsednik Vlade FNRJ, odlučio da bude baš u Vršcu i tako oda počast svojoj prvoj supruzi, koju je upoznao još dok su bili mladi revolucionari - kaže, za "Novosti", vršački hroničar Ivan Babić, uz konstataciju da je spomenik podignut na inicijativu Sreskog i Mesnog odbora Saveza boraca.

Foto: J.J.Baljak

 

Na svečanosti je bio i njen rođeni brat Isa Jovanović, takođe istaknuti revolucionar, koji je posle rata postao visoki partijski i državni funkcioner. Bio je predsednik skupštine AP Vojvodine, a potom i Narodne skupštine NR Srbije.

Sina joj podigla svekrva

ANĐA i Leka Ranković su 1939. dobili sina Milivoja. To je bio jedini period kada je ova revolucionarka nakratko napustila partijski rad. Nepune dve godine kasnije je, međutim, morala da napusti i sina. Nakon što su Nemci 1941. okupirali zemlju, Anđa je, u strahu da će ona ili njen suprug biti uhapšeni, Milivoja predala na čuvanje svojoj starijoj sestri Rođi u Beogradu. Naizmenično su ga čuvale Rođa i Lekina majka Darinka, koja je živela u Draževcu, kod Obrenovca. Dečak je oca upoznao tek po okončanju rata, dok majku Anđu, nažalost, nije upamtio.

Nije, međutim, Anđelija Anđa Ranković, zaslužila da dobije svoj spomenik samo zato što je bila Lekina supruga i Isina sestra. Među saborcima je ostala upamćena kao veoma hrabra i odlučna mlada žena, koja se borila za veća ljudska i radnička prava i za slobodu svog naroda, ne libeći se da uzme i mitraljez u svoje ruke.

Foto: Wikipedia

 

- Anđa je rođena u siromašnoj zemljoradničkoj porodici. Imala je petoro braće i sestara. Bežeći od siromaštva, zajedno sa sestrom Rođom i bratom Isom preselila se u Beograd, gde je radila u nekoliko tekstilnih fabrika. Tu se i priključila KPJ, a zbog ilegalnih partijskih aktivnosti više puta je bila hapšena, mučena u zatvorima i proterivana u rodno Izbište. Bila je pod stalnom prismotrom - otkriva nam Babić.

Posebno se isticala u prikupljanju pomoći za porodice uhapšenih revolucionara. Često je obilazila njihove žene i majke, pa je tako i upoznala svoju buduću svekrvu Darinku. Tek kasnije, kada je 1935. izašao sa šestogodišnje robije, upoznala je i Leku. Ubrzo su se venčali u Vršcu, gde su kratko i živeli. Zajedno su bili vrlo aktivni komunisti.

Ulice, vrtić, bolnica...

IME Anđe Ranković danas nosi jedna od glavnih ulica u njenom rodnom Izbištu, kao i u Vršcu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Ćupriji, Mokrinu i Velikom Orašju. Po njoj se zvala i tekstilna radionica u Beogradu, iz koje je iznikao nekadašnji tekstilni gigant Kombinat BEKO. Osim toga, i veliki broj organizacija, kao i dečji vrtić u Vršcu i vršačka opšta bolnica zvali su se po njoj, ali više ne.

Posle izbijanja rata, iz Beograda su se tajno prebacili u Užičku republiku, a potom u Rašku oblast. Prilikom formiranja Druge proleterske brigade Anđa je, umesto ponuđenog rada u štabu, samoinicijativno odlučila da se priključi borcima u četi. Poginula je juna 1942. u teškoj borbi sa četnicima. Pala je kraj mitraljeza, dok je saborcima štitila odstupnicu.

Za narodnog heroja Jugoslavije proglašena je 1953. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HRVATSKA - ALBANIJA: Antisrpski skandali, pa šok!