SA ALASOM ILIJOM ULOVILI "KLINTONA" PROŽDRLJIVCA: "Novosti" u jutarnjem ribarenju na Savi, sa čuvenim ribarom iz Kupinova

NAJOMRAŽENIJA riba "cverglan", niko ne zna ko nam ga je poturio. Naoko malen, tamani ikru i mlađ ribe

Foto M. M.

DA smo znali, ne bismo ga kupovali. Šta kažete... Klinton mu ime?! Begaj, ni za džaba, neću.

Kupinovo na obali Save. Improvozovana riblja pijaca. Prodaju malenog soma, trista grama odoka trežak, zeva mučenik, na suvom. Traži koju kap reke u kojoj se zapatio, ni kriv ni dužan, ko zna kada. I ko zna s kim je u ovu našu lepu reku "doplovilan"... američka rečna riba koja se primila u slatkim tokovima Srbije. Po tom imenu znaju ga samo ovovremeni ribari od zanata. Ali, Srbi prokljuvili da je ova, naizgled sićušna, ali vešta, potuljena riba i velika štetočina. Uništava ikru i mlađ, pa se nađe u mreži (bubnju) ovdašnjih alasa... pa im dođe draža od ukupnog ulova.

- Zato smo joj i dali ime Klinton, mada je neki zovu i Regan, Hilari... Sve što je sinonim vremena koje su, svaki na svoj način, oni obeležili, proždrljivci i predatori u našoj prirodi, nadenuta su naša imena. Tako je ime dobio i sasvim nedužan, ovaj maleni som - kaže naš domaćin, Ilija Marijan, najpoznatiji alas u ovom delu Srema, sin legendrane Zagorke Roje o kojoj se pričalo i pisalo kao o snu iz bajki o vilama i vilenjacima.

Put iz tih priča i doveo nas je do Kupinova. Nismo ni slitili da će nam otvoriti novu temu. Mi smo je samo načeli, drugi neka je rešavaju. Mi sledimo naš put. Put Zagorke, "vile" sa Save, koju su stihovima opisali gotovo svi zljubljenici ribolova... Zagorke, koja je, ribareći od jutra do večeri, odnegovala Iliju i njegovog brata Miću. Dvadeset dvoje potomaka imala je kada se sa životom rastala. Bez suze. Bez grči i jauka.

Ilija Marijan sa somom kapitalcem, Foto M. M.

Kupinovo, koji minut pre sedam ujutro, magla se podiže sa reke, mi plovimo sa Ilijom preko Save. Jutro ovde prija da se posao završi, tako, da ne izgori mozak.

- Sava čudo, jednom kad zaploviš, ona te zagrli i nikade se niko tog zagrljaja nije oslobodio - govori Ilija.

Sa majkom je, baš kao i sada sa nama, plovio i ribario Savom. Od Kupinova do ade. Pa, okolo ade do obrenovačke Skele. Stavao Ilija sa Savom. Sa pesmama o "đavoljim mrežama".

- Majka je bila čudo. Plakala je i pevala na Savi samo da bratu i meni obezbedi odrastanje dostojno njenog imena. Sada, kad se okrenem tom vremenu, bil je pravo čudo. Sve nas je pokretala. Upletala u te mreže, tu našu sirotinju da preživimo... i ljubav koja je iz te muke iznicala - seća se Ilija.

Suza se učini na njegovom licu.

- Ustajala je u tri ujutu, ne kao ja... ne kao vi u sedam. Razapinjala mreže. Ulov raznosila po kućama. Ko nema da plati - ima luka, pasulja, krompira. Ja pamim to vreme.

Ilija i naša novinarka , Foto M. M.

Tata Miloš, Ličanin, lep kao... Ali, od lepote nije moguće da živi porodica Marijan.

Zagorka je isplela mrežu i zapevala. Njene pesme još spajaju obale:

- Kupinovo, čudo prirode. Iza Obedska bara. Spred lepa Sava... - slušamo Iliju Marijana.

- Ja bez Save ne mogu da živim - kaže.

Foto M. M.

Ulovio je, dok smo bili na njegovom čamcu, soma i tolstolobika, ali mu je najmili "klinton".

Najveći ulov, ipak mu je onaj kada je, kao tinejdžer "ulovio" lepu Jovanu. Ženu sa kojom knjiži gotvo četiri i po decenije braka.

- Bila dobra udica.

- Bila... Bila. Udica je navažnija. I kad pecaš prvu noć i kad se rastaješ...

Slike ribolovac iz porodičnog albuma , Foto Privatna arhiva

Pesme starog kraja i vremena

UOČI dogovorenog susreta u Kupinovu Ilija i njegovi sinovi pekli su rakiju. Orilo se Kupinovo. Trojka Marijanovih, uz kazan, vratila je sećanje na, kažu, jednu lepu prošlost u starim pesmama i notama starog kraja.

- Počeli smo sa "Devojka sokolu zulum učinila", a završili sa "Vrbas voda nosila jablana" - priča nam Ilija.

Foto M. M.

Koreni u Srpskom Polju

MARIJANI su, posle Vlikog rata, proterani iz Otočca. Sa svojih njiva iz Srpskog Polja, gde su im koreni duboki vekovima. Skućili su se u Kupinovu. Tu, u delu Srema gde su njihovi preci i duhovnici podizali manastire i crkve na putu seoba. Tako su se posle vekova i vekova, kada je snimana serija "Seobe", Ilijini roditelji Zagorka i Miloš obreli na Drini, kao "statisti sa istinskim uspomenama i ožiljcima"

Foto privatna arhiva

Kad se kući vratim...

U DOMAĆINSTVU Ilije Marijana sve cveta. Ljubav je raskošna. Supruga Jovnka (na slici) ga neguje kao ružu i on joj uzvraća. Majka Zagorka, div-žena, sinovima je govorila: "ako možeš da rodiš, ženu ne moraš da poštuješ, ako ne može, ženu mora da poštuješ".

- Eto, moja majka... nema lepše poruke od majčinske. Ja volim moju Jovanku, a volim i Savu, kad se kući sa reke vratim, Jovanku još više volem.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije