U PARIZU UDAR NA BANKE: Nezadovoljni Francuzi napravili od centra glavnog grada pravo ratno poprište, čak 90 okupljanja širom zemlje

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

06. 12. 2020. u 18:46

U PARIZU, izgleda, ne može bez lomljave. Nezadovoljne mase ne mogu više da protestuju mirno. Potomci Gala su buntovni, pa kad im nije po volji, bes iskaljuju na ulici i strada sve što im se nađe na putu.

У ПАРИЗУ УДАР НА БАНКЕ: Незадовољни Французи направили од центра главног града право ратно поприште, чак 90 окупљања широм земље

Neredi na pariskim ulicama / Foto AP

Analitičari se ovde pitaju može li se, uopšte, u Francuskoj protestovati, a da se, bar na kraju, žestoko ne potuku najradikalnije grupacije sa snagama reda.

U subutu je na ulicama, po proceni vlasti, bilo oko pet stotina vandala među pet hiljada ljudi koji su protestovali protiv predloga zakona o globalnoj bezbednosti. Tuču su ovoga puta počeli gotovo odmah, sat posle okupljanja.

Na njihovoj maršruti, pariskom avenijom Gambeta, goreli su automobili, prštali izlozi, stradala imovina.

Posebno su na meti banke. Pre nedelju dana napadnuta je filijala Banke Francuske, ranije banka Rotšild, ovoga puta neke manje zvučne, ali svejedno, kao važan simbol liberalnog kapitala. Nisu pošteđene, iz istog ugla, ni agencije za trgovinu nekretninama. Uz "crne blokove", uvukli su se i neki "žuti prsluci", antikapitalisti i "antifašisti". Radikalna levica je vodila glavnu reč.

Sve se završilo uveče, na pariskom Trgu Republike, zagušenom od bačenih dimnih bombi i dobro ispolivanom vodenim topovima.

Bilo je organizovano čak 90 okupljanja širom Francuske. Prema podacima policije, u celoj zemlji je bilo 52.000 demonstranata za razliku od 133.000 prošlog vikenda, od čega 5.000 u Parizu, gde ih je prošle subote bilo 46.000. Ali, ako je bilo manje ljudi, šteta je bila veća.

Pariz je juče vidao rane. Za protestantima su, u nizu ostale, paljevine, krš i garež. Vlasnici automobila, butika i agencija su s tugom otkrivali razmere bunta i žalili nad zgarištem.

U medijima se komentariše da je policija praktično nemoćna protiv "crnih blokova". S druge strane, ako imalo pokažu moć, prikači im se epitet nasilništva.

SPORNI ZAKON

NEMIRI se upravo događaju zbog "policijskog nasilja" i nacrta zakona o globalnoj bezbednosti, čiji član 24 zabranjuje objavljivanje fotografija i podataka policajaca, da se ne bi ugrozila njihova bezbednost. Demonstranti smatraju da se ovom zabranom ugrožavaju javne slobode.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)