TRAGIČNO LICE EGZODUSA: Jermeni spalili kuće, iskopali grobove i poklali životinje i poručuju - Hrišćani će se vratiti

Novosti online

22. 11. 2020. u 22:39

ТРАГИЧНО ЛИЦЕ ЕГЗОДУСА: Јермени спалили куће, ископали гробове и поклали животиње и поручују - Хришћани ће се вратити

Foto Tanjug-AP

POSLE šest nedelja krvavih borbi, kilometarska kolona automobila natovarenih ličnim predmetima i uspomenama protezala se iz Nagorno-Karabaha.

Oni koji nisu mogli da priušte prevoz životnja morali su da ih ubiju. Odsecali su glave kokoškama i konjima. Neki su svoja stada poterali kilometrima uz uske planinske puteve, nadajući se da neće podleći iscrpljenosti ili naleteti na nadolazeću reku vozila.

Ovo je bilo tragično lice egzodusa, velike migracije ljudi iz zemlje koja je bukvalno preko noći promenila vlasnike. Nekoliko dana nakon što je jermenski premijer Nikol Pašinjan objavio kraj rata sa Azerbejdžanom u ovoj maloj planinskoj enklavi, hiljade etničkih Jermena primorano je da napusti svoje teritorije koje su vraćene Azerbejdžanu.

U okrugu Keljbadžar istorija se vraćala unazad. Gotovo isključivo naseljen etničkim Azerbejdžancima pre nego što su ih Jermeni proterali posle oružanih sukoba ranih devedesetih, okrug je sada ponovo postao deo Azerbejdžana. Svi Jermeni koji su tamo poslednje tri decenije odgajali svoju decu primorani su da potraže novi dom i novi život.

Čak i pre nego što je premijer Nikola Pašinjan u sitnim satima na Fejsbuku objavio kraj rata, Jermeni su imali sveprisutan osećaj gubitka. U hrišćanskoj zemlji okruženoj muslimanskim susedima sa tri strane, nacionalnom psihom dominiraju egzistencijalni strahovi. I dalje je bolna rana to što Turska, koja je podržala Azerbejdžan u ovom sukobu, nikada nije zvanično priznala pokolj nad oko 1,5 miliona Jermena 1915. godine, a sada je ponovo udarila na njih.

Foto: Printskrin

Jermeni koji su sada otišli iz Nagorno-Karabaha malo su ostavili za sobom. Neki seljani, osećajući da više nemaju šta da izgube, zapalili su svoje kuće, pronalazeći utehu u tome što njihovi neprijatelji među tim zidovima nikada neće spavati.

- Kako mogu ovo da ostavim muslimanu? Da živi na mestu koje sam napravio i stvorio? - upitao je Arsen Mnacakanjan (34), čađavih ruku i krvavih ruku.

Poljoprivrednik i vojnik dobrovoljac je živeo u kući koju je spalio 20 godina i tamo odgajao svoju decu. Rekao je da će otići u Jermeniju ili možda u Rusiju, još nije siguran. Ono što je znao je da nije mogao da živi sa pomisli na drugog čoveka koji gleda kroz prozor koji je postavio.

- Ovde seljani žive sa svojom zemljom i životinjama. Ako izguilo to, izgubili smo sve - rekao je.

Foto: Tanjug/AP Photo

Poslednjeg dana pre primopredaje gotovo da nijedna kuća duž severnog puta u Nagorno-Karabahu nije ostala nespaljena. Azerbejdžanci su uništavanje nazvali "ekoterorizmom". Nekli su iskopavali grobove da bi sa sobom poneli ostatke svojih voljenih.

Jedva da je bilo bilo kakvog telefonskog signala, nije bilo interneta, tople vode, ni grejanja. Zavladala je zabuna - gde su sada tačno granice sa Azerbejdžanom? Ako severni put više nije jermenska teritorija, a koridora Lačin koji vodi u Rusiju je zatvoren da bi ruski mirovnjaci mogu očistiti tela, da li su zarobljeni? Uvek je bilo puno pitanja. Nije bilo mnogo odgovora.

Prošli su pored drevnog manastira Dadivank, za koji se u početku mislilo da je mirovnim sporazumom dospeo na azerbejdžansku teritoriju. Ljudi iz cele Jermenije su dolazili da poslednji put vide svetinju na padini.

Foto: Tanjug/AP Photo

- Rekao sam pre da ću ostati i ostajem. Mi smo prva hrišćanska nacija i uvek smo bili mučeni. Ali, kažem vam sa sigurnošću, hrišćani će se vratiti ovde - rekao je reporterima "Forin polisija" sveštenik Hovanes Hovanisijan.

Dok je sveštenik obavljao poslednja krštenja, stigli su ruski mirovnjaci i doneli nadu. Čini se da će Dadivank, barem za sada, biti spašen. Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva da se pobrine za hrišćanske svetinje na toj teritoriji.

- Ove zgrade, drevne građevine, važne su ljudima ovde, pa smo ovde da ih zaštitimo - rekao je ruski mirovnjak u Dadivanku, koji je zatražio da ga ne identifikuju jer nije ovlašćen da razgovara sa novinarima.

Ruske trupe - a uskoro, možda i turske - sebe vide kao mirovne snage. Ali, nisu svi spremni za mir. Iako su borbe završene, Ardak i Ararat, mehaničari u svom normalnom životu, i dalje su spremni da stanu na prvu liniju fronta.

Foto Tanjug-AP

Oni se plaše da će azerbejdžanske snage pokušati da zauzmu još zemlje. Poput njih dvojice, mnogi su ljuti na Pašinjana zbog potpisivanja kapitulacije nakon što je više od hiljadu ljudi umrlo da bi enklava ostala u rukama Jermena.

- Trebalo bi da podnese ostavku ili da se ubije. Ali, ako podnese ostavku, stari režim će da se vrati, a ni to nije dobro - rekao je Ardak, misleći na elite koje su bile na vlasti pre Baršunaste revolucije 2018. godine.

Ardak je imao, kako mu se činilo, bolju ideju.

- Bolje bi bilo da ja preuzmem - rekao je.

Foto: Printscreen/Tvitter/Sputnik Armeniя

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)