Svet

ARHITEKTE NALJUTILE KOMUNISTE: Ponovo krenula polemika o izbacivanju Lenjina sa mauzoleja na Crvenom trgu

SAVEZ arhitekata Rusije objavio je u subotu konkurs čiji je cilj da se zainteresovani izjasne i daju ideje kako bi se koristio mauzolej Lenjina na Crvenom trgu kad jednog dana bude prebačeno na groblje balzamovano telo vođe svetskog proletarijata.

АРХИТЕКТЕ НАЉУТИЛЕ КОМУНИСТЕ: Поново кренула полемика о избацивању Лењина са маузолеја на Црвеном тргу

Foto: Arhiva

Taj konkurs izazvao je buru nezadovoljstva kod komunista i starijih građana Rusije.

Nikolaj  Šumakov, predsednik Saveza arhitekata pokušao je da ublaži polemiku, pa je rekao da je ovo vreme nepredvidivo u kome može da se dogodi da Lenjina presele na groblje kroz pet dana, ali može i da ostane u mauzoleju još 50 godina.

Arhitekte kažu da je  mauzolej na Crvenom trgu vredno  arhitektonsko delo koje je napravio  čuveni  arhitekta Aleksandar Šćusev. On je bio član carske akademije, a zatim i sovjetske.

- Neka Lenjin leži u  mauzoleju "koliko hoće", ali se mora osmisliti nova koncepcija primene tog vrlo iteresantnog objekta sovjetske arhitekture. Mi arhitekte se ne bavimo politikom, već razmišljamo o budućnosti - kaže Nikolaj Šumakov.

On ističe da će pre ili kasnij Lenjin biti prenešen na groblje. Lenjin je inače želeo da ga sahrane na Volkovskom groblju u Sankt Peterburgu, pored  njegove preminule majke.To je tvrdila i Lenjinova supruga Nadežda Krupskaja.

Foto: Arhiva

Ruske arhitekte ističu da je Aleksandar Šusev odlično uklopio  mauzolej u ambijent Crvenog trga.

- Nama ne pada na pamet da se objekt mauzoleja demontira ili negde preseli. Jedan broj  arhitekata smatra da bi u mauzoleju trebalo napraviti filijalu muzeja arhitekte Šćuseva. On je umro 24. maja 1949. i sahranjen je na Novodevičjem groblju u Moskvi.

Prvi mauzolej Lenjinu bio je napravljen od drveta u januaru 1924, odmah posle  njegove smrti. A mermerni mauzolej napravljen je 1930. Za Lenjinovo balzamovano telo se brinula i brine posebna laboratorija. Od 1953. do 1961. u tom mauzoleju se nalazilo i telo Josifa Staljina, koje je zatim bilo preseljeno uz zidine Kremlja. Dolaskom Borisa Jeljcina na vlast više puta se govorilo o preseljenju Lenjina na groblje. Te polemike su utihle kad je predsednik postao  Vladimir Putin, koji je rekao da se moraju poštovati osećanja starijih generacija i da Lenjina treba ostaviti u mauzoleju.

Ideju ruskih arhitekata da se razgovara šta bi trebalo biti u mauzeleju na Crvenom trgu, lider komunista Genadij Zjuganov nazao je "pljuvanjem na grobove predaka".

- Jedino možemo da preziremo te arhitekte, koji su ostaci Jeljcinove vladavine. Oni  ocrnjuju jednu veliku epohu razvoja naše zemlje - kazao je Genadij Zjuganov.

Naravno da niko sada neće seliti Lenjina iz mauzoleja, jer kako je jednom prilikom kazao predsednik Putin,Rusija sada ima mnogo važnija pitanja da rešava, a ne se bavi nečim što uopšte nije prioritet današnje države.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!