EVROPA UZVRAĆA UDARAC: Razrađuju planove protiv Rusije - "Signal se ne šalje pričom, već delovanjem"

RUSKI dronovi i agenti poslednjih meseci izazivaju niz incidenata širom država NATO-a, od Poljske i Rumunije do pojedinih vazdušnih luka i vojnih baza u zapadnoj Evropi. Evropa, piše Politiko, sada ulazi u fazu koja je do pre samo nekoliko godina delovala kao čista fantazija – počinje da razmatra scenario aktivnog uzvratnog delovanja Rusiji.

Foto AP

 Evropa, piše Politiko, sada ulazi u fazu koja je do pre samo nekoliko godina delovala kao čista fantazija – počinje da razmatra scenario aktivnog uzvratnog delovanja Rusiji. 

Prema navodima visokih evropskih zvaničnika i diplomata na koje se Politiko poziva, predlozi idu od zajedničkih ofanzivnih sajber operacija, preko bržeg i usklađenijeg javnog pripisivanja hibridnih napada Moskvi, pa sve do nenajavljenih vojnih vežbi NATO-a u blizini ruskih granica.

- Rusi stalno testiraju granice – dokle mogu da idu, kakav će biti odgovor - kaže ministarka spoljnih poslova Letonije Bajba Braže.

- Potrebna nam je proaktivnija reakcija. Signal se ne šalje pričom, već delovanjem - dodala je.

Rekordni broj sabotaža i incidenata

U poslednjim nedeljama ruski dronovi preletali su teritoriju Poljske i Rumunije, a niz misterioznih letelica izazvao je zastoje na aerodromima i oko vojnih objekata širom kontinenta. Beleže se i upadi ruskih aviona i brodova, ometanje GPS signala, kao i eksplozija na ključnoj železničkoj ruti u Poljskoj kojom prolazi pomoć za Ukrajinu.

Tink - tenk Globsek, sa sedištem u Pragu, izračunao je da je od januara do jula širom Evrope zabeleženo više od 110 sabotaža i pokušaja napada, većinom u Poljskoj i Francuskoj, a da su u njih bili uključeni pojedinci povezani sa Moskvom.

Tokom obraćanja na Valdajskom forumu, predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da „pomno prati rastuću militarizaciju Evrope“ i postavio pitanje da li je „vreme za odgovor“. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev otišao je dalje i poručio da bi se Evropljani „trebalo da tresu od straha“.

Promena raspoloženja u evropskim prestonicama

Nakon sabotaže na železničkoj pruzi Varšava–Kijev, Poljska je rasporedila 10.000 vojnika radi zaštite infrastrukture, dok je premijer Donald Tusk optužio Moskvu za „državni terorizam“. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upozorila je da ovakve pretnje predstavljaju „ekstremnu opasnost“ za EU i da Unija mora imati „snažan i jasan odgovor“.

Slične ocene stižu i iz drugih prestonica: italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto upozorava na „opasnu inerciju“ Evrope i predlaže set mera na 125 stranica, uključujući formiranje evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji i specijalizovanih jedinica za sajber i AI operacije.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski dodaje da „Rusija očigledno eskalira hibridni rat protiv građana EU“.

Jedna od ključnih dilema Evrope, navodi analitičar Kevin Limonije iz pariskog instituta GEODE, jeste da li države zasnovane na vladavini prava smeju da koriste iste tehnike kao i ruske službe – metode koje se često nalaze u pravnoj „sivoj zoni“.

Pojedine države, poput Nemačke i Rumunije, već pooštravaju pravila za rušenje dronova iznad aerodroma i vojnih zona. Saveznici od Danske do Češke, navodi Politiko, dozvoljavaju ofanzivne sajber operacije, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo još 2017. hakovalo ISIS mreže da bi došlo do podataka o programu dronova.

Prema rečima Filipa Brijke iz Poljske akademije nauka, sajber-ofanzive bi mogle direktno gađati rusku vojnu industriju – od dronova Šahed, do energetskih postrojenja i logističkih mreža.

Visoki evropski zvaničnici navode da bi se odgovor mogao proširiti i na informaciono ratovanje. Ruska javnost je, kažu, „delimično nedostupna“, pa NATO i EU moraju sarađivati sa saveznicima koji dobro poznaju rusko društvo.

Ipak, sve nove mere, upozorava jedan evropski diplomata, moraju imati „mogućnost uverljivog poricanja“ – da se ne mogu direktno pripisati evropskim vladama.

Demonstracija moći umesto simetrije

Iako NATO ostaje odbrambena organizacija, bivša portparolka Alijanse Oana Lungesku kaže da bi odgovor trebalo da se zasniva na jasnom pokazivanju snage i jedinstva – od brzog pripisivanja odgovornosti za hibridni napad Rusiji, do nenajavljenih vojnih vežbi u blizini ruskih granica u Baltičkom regionu.

NATO centar za suprotstavljanje hibridnim pretnjama u Helsinkiju već pruža obuke i priprema politike za odgovor na ovakve napade, navodi analitičar Marten ten Volde.

„Mora se delovati brže i odlučnije“, kaže jedan visoki diplomata NATO-a, dodajući da je ključna poruka Rusiji da savez „pažljivo prati situaciju i može da rasporedi snage brzo i fleksibilno“.

(Politiko)

BONUS VIDEO:

Preporučujemo

Svet

0 10

DRAMATIČNA PORUKA AMERIKE EVROPSKIM DIPLOMATAMA: Rusko oružje zadaće konačan udarac Ukrajini

27. 11. 2025. u 12:10

Svet

0 2

TRAMP MENjA PRISTUP ZA REŠAVANjE SUKOBA: "Drugi načini su propali..."

27. 11. 2025. u 13:13

Svet

0 0

"RADI SE O OZBILjNOM PROCESU": Dmitrij Peskov o planovima za okončanje rata

27. 11. 2025. u 10:05

Svet

2 3

RUSKI IDENTITET U FOKUSU - I U HERSONU, DONjECKU, LUGANSKU... Šta sadrži nova Putinova strategija za nacionalni preporod Rusije?

27. 11. 2025. u 09:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije