NAUČNO ISTRAŽIVANJE: Mentalno stimulativni rad ima ključnu ulogu u sprečavanju demencije

Предраг Стојковић
Predrag Stojković

21. 04. 2024. u 00:00

LjUDI koji obavljaju rutinske i repetitivne poslove imaju 31% veći rizik od bolesti kasnije u životu i 66% veći rizik od blagih kognitivnih problema, pokazala je nova studija.

НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ: Ментално стимулативни рад има кључну улогу у спречавању деменције

Foto Shutterstock

Ako je vaš rad stalna bujica mentalno zahtevnih izazova, izliva kreativnosti ili delikatnih pregovora, smatrajte se srećnim.

Naučnici su otkrili da što ljudi više koriste mozak na poslu bolje su zaštićeni od problema sa razmišljanjem i pamćenjem koje donosi starost.

U studiji koja je obuhvatila više od 7.000 Norvežana i 305 zanimanja, oni sa mentalno najmanje zahtevnim poslovima imali su 66% veći rizik od blagih kognitivnih poremećaja i 31% veći rizik od demencije nakon 70. godine, u poređenju sa onima na mentalno najzahtevnijim pozicijama, piše Gardijan.

-To pokazuje koliko je rad zaista značajan. Važno je raditi i koristiti mozak, učitinove stvari, kaže dr Trine Edvin iz Univerzitetske bolnice u Oslu.

Ona i njen tim su ispitali kognitivnu kompleksnost raznih poslova na osnovu količine rutinskog manuelnog i mentalnog rada i stepena analitičkih i interpersonalnih zadataka.

Većina ljudi je radila poslove sa sličnim stepenima kognitivnih zahteva tokom svojih 30-ih, 40-ih, 50-ih i 60-ih, što znači da su oni koji su počeli da rade na manje mentalno stimulativnim pozicijama imali tendenciju da ostanu na njima, kao i oni koji su počeli sa kognitivno zahtevnih poslova.

Dobrovoljci iznad 70 godina starosti su uradili standardne testove razmišljanja i pamćenja i klasifikovani kao oni bez kognitivnih oštećenja, oni sa blagim kognitivnim oštećenjem ili oni sa demencijom. Od onih koji su radili kognitivno najmanje zahtevne poslove 42% je imalo blago kognitivno oštećenje, u poređenju sa samo 27% onih na kognitivno najpodsticajnijim radnim mestima.

Među najstimulativnije poslove su svrstani učitelji i univerzitetski nastavnici, navedeno je u studiji na portalu Neurologija. Neki od najmanje kognitivno zahtevnih poslova su uključivali repetitivne manuelne zadatke, kao što su čišćenje i dostavljanje pošte.

Ranije studije su pokazale da obrazovanje ima veliki značaj u zaštiti od kognitivnog propadanja u starosti. Deo razloga je to što obrazovaniji ljudi imaju veće šanse, i sposobnost, da vode zdravije živote.

Međutim, izgleda da obrazovanje takođe stvara „kognitivnu rezervu“ – kapacitet za improvizaciju i pronalaženje alternativnih načina da se nešto uradi – što možda doprinosi sprečavanju mentalnog propadanja, kao što fizičko vežbanje odlaže fizičko propadanje.

Viši nivoi obrazovanja su doprinosili oko 60% zaštitnog efekta kod ljudi sa mentalno podsticajnim poslovima.

-To znači da je obrazovanje vrlo važno, ali i šta radite kasnije – kako upotrebljavate mozak tokom rada. Gradite vašu kognitivnu rezervu na poslu tako što ste kognitivno aktivni, objasnila je Trine Edvin.

Nalazi sugerišu da bi ljudi koji radni vek provedu na manje mentalno podsticajnim radnim mestima mogli imati koristi od dodatnog obrazovanja i kognitivno zahtevnijeg slobodnog vremena van radnog mesta.

-Ne samo da obrazovaniji ljudi rade kognitivno podsticajnije poslove, već kognitivna stimulacija na radnom mestu putem rešavanja problema i novih situacija ima uticaj. To je mnogo kognitivne stimulacije, pošto većina ljudi radi mnogo sati dnevno mnogo godina, kaže prof. Džil Livingston sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Međutim, rad možda nema toliko veliki uticaj kao obrazovanje jer se mozgovi dece i mladih mogu promeniti više nego mozgovi odraslih radi povećanja kognitivne rezerve.

sputnikportal.rs

BONUS VIDEO - RUSKI BOMBARDERI U AKCIJI: Borbena misija u pravcu južnog Donjecka

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

TUGA: Preminuo osamnaestogodišnjak od koga je nacija mnogo očekivala na Olimpijskim igrama