MEDVEDEV: NEKA SAD PLATE ŠTETU JUGOSLAVIJI Reakcije nakon usvajanja rezolucije UN o mehanizmu za ratnu odštetu Ukrajini

VODEĆE zapadne zemlje organizovale su usvajanje rezolucije kojom se priznaje neophodnost uspostavljanja mehanizma kako bi Rusija platila ratnu odštetu Ukrajini, što bi "u prevodu" značilo oduzimanje "zamrznutih" 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi koje bi dobio Kijev.

Foto AP

Za rezoluciju su u Generalnoj skupštini UN glasale 94 zemlje, protiv je bilo 14, a 73 zemlje su se uzdržale, među njima i Srbija.

Zasedanje Generalne skupštine održano je na predlog Kanade, Gvatemale, Holandije i Ukrajine. Protiv rezolucije su glasili, osim Rusije, i Kina, Belorusija, Bahami, Kuba, Severna Koreja, Zimbabve, Eritreja, Centralnoafrička Republika, Etiopija, Iran, Mali, Nikaragva i Sirija.

Bivši predsednik i premijer Rusije Dmitrij Medvedev, sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, kazao je da Anglosaksonci pokušavaju da sačine pravni osnov da opljačkaju ruske devizne rezerve, koje su sada ilegalno blokirane.

- Trebalo bi da usvoje istu preporuku o plaćanju potpune odštete koju su SAD nanele Koreji, Vijetnamu, Iraku, Jugoslaviji i mnogim drugim zemljama koje su stradale od Amerikanaca i NATO - napisao je Medvedev na telegram, kanalu, dodavši da, u drugom slučaju, to "izgleda kao početak agonije Ujedinjenih nacija".

Dmitrij Medvedev, Foto AP

Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja je objasnio da su zapadne zemlje odavno htele da iz ruskih deviznih rezervi daju novac Ukrajini da kupuje oružje. I pre glasanja Rusi su upozoravali da će Zapad da pokuša da kroz Generalnu skupštinu UN stvori predstavu da "legitimno" oduzme Rusiji zamrznute devizne rezerve.

- Generalna skupština nema ovlašćenja da donosi odluku o tome kako da se koriste ruske devizne rezerve - objašnjavali su ruski predstavnici u UN.

Da na Zapadu već dosta dugo razmišljaju kako da otmu Rusiji devizne rezerve, dokaz je i to da je evropska komesarka Ursula fon der Lajen otvoreno rekla da treba da se pripremi pravna osnova da bi se Rusiji konfiskovale devizne rezerve.

- Cilj EU nije samo da zamrzne ruske devizne rezerve koje se nalaze u Evropi već da ih konfiskuje. Sada na tome radi specijalna ekspertska grupa predstavnika zemalja EU kao i drugih specijalista - kazala je Ursula fon der Lajen i dodala da bi se taj novac davao Ukrajini za obnovu.

Putinov portparol Dmitrij Peskov je nameru da Zapad konfiskuje ruske devizne rezerve nazvao "međunarodnim lopovlukom".

- Rusija će i dalje braniti svoje interese, bez obzira na to što Zapad krši sve međunarodne zakone i pravila - kazao je Peskov.

Ministar finansija Ruske Federacije Anton Siluanov je objasnio da je oko 300 milijardi dolara ruskih deviznih rezervi sada njoj nedostupno.

Zapadne zemlje, na čelu sa SAD, verovale su da će blokadom ruskih deviznih rezervi Rusija doći u tešku ekonomsku situaciju. Ruski ministar finansija Anton Siluanov objašnjava da je "kolektivni zapad" hteo da dođe do veštačkog defolta Rusije, što bi značilo da ne može da plaća svoje obaveze i proglasi bankrot.

Od ruskih deviznih rezervi koje su pred početak rata u februaru iznosile 643 milijarde dolara, u stranim bankama su bile 152 milijarde, a u inostranim hartijama od vrednosti čak 311 milijardi dolara. U Rusiji je bilo zlato u vrednosti od 140 milijardi dolara. Od ukupnih ruskih deviznih rezervi 32,3 odsto bilo je u evrima, 21,7 procenata u zlatu, a u dolarima 16,4 odsto. Ostale rezerve su bile u juanima, funtama i drugoj valuti.

Čak 40 odsto deviznih rezervi Rusi su držali u Francuskoj, Nemačkoj, SAD, Velikoj Britaniji, Austriji i Kanadi. U Kini Rusija drži 13,8 odsto deviznih rezervi i u Japanu deset procenata. Pojednostavljeno rečeno, tri četvrtine ruskih deviznih rezervi nije bilo pod kontrolom Rusije.

Mnogi se u Rusiji pitaju kako je moglo da se dogodi da Rusi ne povuku svoje devizne rezerve pre početka rata u Ukrajini, jer se moglo očekivati da će im zamrznuti novac na depozitima. To su uradili i Libiji 2011, Iranu 2012, zatim Venecueli 2019. i nedavno Avganistanu 2021. godine. Bankarski stručnjaci kažu da je čuvanje deviznih rezervi u inostranstvu normalna praksa, tim više što Rusija ima veliki priliv od prodaje svojih sirovina.

Vladimir Putin, Foto AP

PUTIN: "KROJE" ISTORIJU DA NAS OSLABE

RUSKI predsednik Vladimir Putin, ocenio je da su sve agresivniji pokušaji niza država da ponovo ispišu svetsku istoriju da bi oslabili Rusiju, ali je poručio da je Rusija na vreme i čvrsto postavila barijeru protiv nastojanja da se ugrozi njen državni suverenitet. "Pokušaji niza država da preoblikuju svetsku istoriju imaju očigledan cilj, a to je da naše društvo, u najmanjoj meri, razjedine, da mu oduzmu orijentire i da, na kraju, oslabe Rusiju, da utiču na njen suverenitet, da je poljuljaju", rekao je Putin u Moskvi na zasedanju organizacionog komiteta za proslavu Dan pobede. Upozorio je da stvaranjem mitova, odnosno ponovnim ispisivanjem istorije, upravo i počinje podrivanje države, što se, kako je rekao, dogodilo i u Ukrajini.

PETRUŠEV: AMERIKA GURA SVET U RAT

SAD i Ukrajina odbile su predlog rezolucije u UN koji je pokrenula Rusija za osudu veličanja nacizma i drugih manifestacija rasizma, podsetio je sekretar ruskog Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev. On tvrdi da SAD i njihovi saveznici sukobljavaju nacije jedne protiv drugih i guraju svet ka globalnom ratu odbijanjem da se raspravlja o veličanju nacizma u okviru UN. Ocenio je da glorifikacija i promocija neonacizma koju podržavaju države koje su se borile protiv fašističkog nacizma zajedno sa Sovjetskim Savezom tokom Drugog svetskog rata pokazuju da Zapad namerno nastoji da izbriše iz sećanja strahote nacističke ideologije.

Preporučujemo

Svet

5 8

HITAN SASTANAK PENTAGONA: Oglasili se povodom eksplozije raketa u Poljskoj (VIDEO)

15. 11. 2022. u 20:51

Svet

0 0

"BRITANIJI JE POTREBAN PEKING": Sunak izneo mišlješe Londona o Kini

15. 11. 2022. u 20:36

Svet

0 0

"GRAD VOJNIČKE SLAVE" Putin dodelio priznanja Mariupolju i Melitopolju

15. 11. 2022. u 18:58

Svet

2 3

"DA PREKINE RAT U UKRAJINI" Sančez pozvao Si Đinpinga da utiče na Putina

15. 11. 2022. u 18:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije