Svet

DA LI ĆE SE POMIRITI ERDOGAN I ASAD? Od kućnih prijatelja do teških reči, konačno se nazire rešenje spora Damaska i Ankare

Новости онлине

10. 09. 2022. u 22:47

KAKO se zaoštrava ekonomska kriza u Turskoj, tako raste neraspoloženje građana prema izbeglicama i to će biti centralno pitanje u kampanji za izbore koji se održavaju za deset meseci.

ДА ЛИ ЋЕ СЕ ПОМИРИТИ ЕРДОГАН И АСАД? Од кућних пријатеља до тешких речи, коначно се назире решење спора Дамаска и Анкаре

Poslednje ankete najavljuju da bi predsednik Tajip Erdogan mogao posle dve decenije neprekidne vladavine da izgubi vlast ako ne reši goruće privredne probleme koje mnogi građani osećaju u svom džepu.

- Vlada nema strategiju za rešenje izbegličkog problema. Mi ćemo kada dođemo na vlast direktno razgovarati s predsednikom Bašarom el Asadom kako bismo se dogovorili o povratku migranata u Siriju - kažu u Nacionalnoj alijansi, koja okuplja opozicione stranke.

U vladi su konačno shvatili da moraju da sarađuju s režimom u Damasku s kojim godinama nisu imali kontakte.

- Cilj Turske nije da porazimo režim Bašara el Asada. Mi želimo da uspostavimo mir i bezbednost na istočnim granicama naše zemlje. Mi nemamo pretenzije da zauzmemo sirijsku teritoriju pošto su Sirijci naša braća, mi se tamo borimo protiv terorista - izjavio je Erdogan najavljujući dijalog s Damaskom.

Proces pomirenja sigurno neće ići bez trzavica iako su već uspostavljeni prvi kontakti šefova diplomatija i obaveštajnih službi. Ankara će pokušati da normalizaciju odnosa uslovi vraćanjem izbeglica i neutralisanjem „kurdskih terorista” koji su našli utočište u Siriji, kao što je to nekada radila vlada Hafeza el Asada, oca sadašnjeg predsednika.

Damask će, kako se saznaje, zahtevati da uspostavi kontrolu na graničnim prelazima i međunarodnim saobraćajnicama koje sada na severu zemlje kontroliše opozicija. To takođe podrazumeva vraćanje civilne uprave u Idlibu, provinciji koja je još pod kontrolom opozicije koju je godinama podržava Ankara. Taj proces podržavaju Teheran i Moskva iako od početka stoje iza režima u Damasku.

Predsednik Erdogan je dosad igrao na jednu kartu: za jedanaest godina nije se sreo sa El Asadom. Do marta 2011, kada je u Siriju stiglo „arapsko proleće”, oni su bili bliski, upućeniji tvrde – kućni prijatelji. Ali u politici ljubavi nema. Posle razmene teških optužbi i povremenih vojnih upada u Siriju Erdogan je sada prvi put nagovestio spremnost da pregovara s režimom u Damasku, koji je sve doskora prozivao za sva zla u tom delu sveta.

- Ti si kasapin svog naroda… - optuživao je El Asada. "Ti se ponašaš se kao osmanski osvajači…", uzvraćali su iz Damaska.

U Ankari su, kao i u Americi, u početku pogrešno procenjivali da su njegovi dani odbrojani, da će on preko noći završiti kao Hosni Mubarak u Egiptu i Muamer el Gadafi u Libiji. Ali, zahvaljujući podršci Rusije i Irana, El Asad se održao na nogama i sada je nezaobilazan faktor u traženju političkog rešenja krize.

Ankara je sve do pre nekoliko dana gromoglasno najavljivala novi veliki vojni upad u Siriju kako bi se tamo obračunala s "kurdskim teroristima" i stvorila preduslove za "dobrovoljan" povratak izbeglica.

Više se ta vojna operacija ne pominje. Zaokret nije slučajan, on je očigledno usledio posle nedavnog višesatnog razgovora Erdogana s predsednikom Putinom, koji se, kao i Teheran, protivi turskoj vojnoj intervenciji .

(Politika)

BONUS VIDEO: SNIMCI DEJSTVA "GRADA" - Dejstva ruskih projektila u zoni odbrane vazdušnog prostora