NE RAĐAJTE DECU, ŠTITITE OKOLINU: Britanska organizacija nagradila prinčevski par Megan i Harija za odluku da stanu na drugom potomku

Ivana Stanojević

18. 07. 2021. u 10:11

U SAMO jednoj rečenici, na internet portalu jedne britanske organizacije, suprotstavljaju se civilizacijske vrednosti, konkurišu jedna drugoj i međusobno se obezvređuju.

НЕ РАЂАЈТЕ ДЕЦУ, ШТИТИТЕ ОКОЛИНУ: Британска организација наградила принчевски пар Меган и Харија за одлуку да стану на другом потомку

Megan Markl i princ Hari / Foto AP

Reč je o uvodnom slovu na sajtu "Populejšn meters", u prevodu "Populacija je važna", koji, pod patronatom ser Dejvida Atenboroua, propagira "kvalitet života na planeti" i "usaglašavanje čoveka sa prirodom". Zagovaraju se ljudska prava, a istovremeno, "odluka pojedinca da ograniči veličinu svoje porodice, odnosno broja dece koju će imati".

Ograničenje porodice na četiri člana, dakle samo dva deteta po paru, smatra se društveno odgovornim ponašanjem. Možda svetska javnost ne bi brujala o tome, da priznanje za takvu odluku nisu dobili britanski prinčevski par, Megan Markl i princ Hari, posle rođenja svog drugog deteta. Uz priznanje stigla je i suma od 695 američkih dolara.

U obrazloženju odluke o nagradi, sa potpisom uvaženog ser Atenboroua, ističe se da se ova britanska dobrotvorna organizacija "zalaže za promovisanje manjih porodica sa ciljem da pomogne spasavanju životne okoline".

- Pohvaljujemo vojvodu i vojvotkinju za ovu prosvetljenu odluku da je i manja porodica srećna porodica - poručuje "Populejšn meters".

Par koji je podigao planetu na noge kad se odmetnuo od britanske krune i odselio u SAD, izjavio je još 2019. godine, posle rođenja sina Arčija, da planira najviše dvoje dece kako bi smanjio svoj štetni uticaj na životnu okolinu. Posle rođenja ćerke Lilibet, ispunili su obećanje. Kao što kaže jedna filmska replika "Dobro je da postoji ljudska sloboda".

Britanija se, još od Tomasa Roberta Maltusa - koji se u 18. veku zalagao za ratove i priželjkivao prirodne katastrofe da bi se obezbedila ravnoteža neophodna radi opstanka ljudske vrste - kreće po putu smanjenja broja stanovnika Zemlje. Danas, očigledno, više nego ikad.

- Životinjske vrste, uključujući i čoveka, množe se geometrijskom progresijom, dok se sredstva za život, naročito hrana, povećavaju aritmetičkom - upozoravao je Maltus. - To, drugim rečima, znači da broj ljudi na planeti raste neuporedivo brže od količine namirnica, pa je nužno preduzeti mere da se broj ljudi svede na optimalni, odnosno, onaj za koji će biti dovoljno hrane.

Ovu, kako je kasnije ocenio otac marksizma, Fridrih Engels, najsuroviju i najvarvarskiju teoriju koja je ikada postojala, Maltus, engleski sveštenik, matematičar i demograf, objavio je 1798. godine, pod imenom DŽonson DŽonson. Slučajna podudarnost ili se svetski poznata američka firma, koja se bavi proizvodnjom lekova, medicinskih uređaja i srodnih proizvoda, kao i kozmetike za bebe, inspirisala Maltusovim idejama?

Sledeća je bila Kina, najmnogoljudnija zemlja na svetu, koja je, uvodeći takozvanu politiku jednog deteta, 1983. godine, zapravo vodila Maltusovim putokazom, što je umalo dovelo na prag bele kuge. Procenjuje se da je, do danas, kineska populacija smanjena za 400 miliona stanovnika, pa je Peking najpre dozvolio rađanje dva deteta po bračnom paru, a nedavno i tri.

Potom su se Maltusovom teorijom inspirisali mnogi, a taj niz je stigao i do multimilijardera Bila Gejtsa, suosnivača informatičkog giganta "Majkrosofta". On zagovara takozvanu zlatnu milijardu stanovnika koja bi na planeti uživala sve privilegije. Iz Fondacije Bila i Melinde Gejts demantovano je da im je ova teorija u fokusu interesovanja, ali projekti koje fondacija zagovara, ipak govore suprotno.

Tezu o "zlatnoj milijardi" podržava najaktivnije jedan od patrona "Populejšn metersa" DŽejms Lavlok. On poručuje da "ljudi koji ne shvataju da su rast ljudske populacije i klimatske promene dve strane iste medalje, ili su neznalice ili stavljaju glavu u pesak". Ova dva velika ekološka problema su nerazdvojiva, pa priznati i razmatrati jedan, a drugi ignorisati, više je nego iracionalno, veli Lavlok.

"Populejšn meters" je institucija nikla 2011. godine, iz dobrotvorne organizacije, sa sedištem u Velikoj Britaniji, a osnivač je bio sada pokojni Dejvid Vilej "zabrinut zbog naglog i preteranog uvećavanja stanovništva, koje uništava planetu i neumereno troši njene resurse".

Činjenicu da su UN projektovale rast populacije na 9,7 milijardi do 2050. godine, zvaničnici "Populejšns metersa" promovišu kao zvono za uzbunu i predlažu hitne mere. Među njima su, pored podsticanja male porodice, globalno izjednačavanje polova, uklanjanje svih barijera za planiranje moderne porodice, dakle istopolne, kao i svih transrodnih varijanti.

MISTERIJA 695 DOLARA

SUMA koju su Megan i Hari dobili za odluku da stanu na drugom detetu i tako, prema rezonu "Populejšn metersa", imaju malu i srećnu porodicu, nije nikakva novčana nagrada. Radi se, zapravo, o 500 britanskih funti koja se, svakom laureatu, uručuje uz priznanje za napore, a koju oni treba da proslede u humanitarne svrhe, po sopstvenom izboru. Ove godine, 11. jula, na Dan svetske populacije, priznanja je, uz prinčevski par, dobilo još osam laureata, u svakoj kategoriji po jedan. Među njima i Ema Ganon, autor bestselera iz "Sandej tajmsa", koja zagovara život bez potomstva. U kategoriji "kampanja na internetu" pobedio je "Global futprint netvork kalkulator", uz čiju pomoć svaki pojedinac može da utvrdi kakav je njegov lični uticaj na planetu i da ga koriguje.

NAJUTICAJNIJI U BORDU

SEM ser Dejvida Atenboroua, britanskog novinara i prirodnjaka najpoznatijeg po televizijskim serijalima "Planeta Zemlja" u produkciji Bi-Bi-Sija, kao i serijalu "Život", u bordu najuticajnijih je i ser DŽonaton Porit, britanski borac za životnu sredinu i pisac. Tu je i jedna od najinspirativnijih naučnica današnjice, DŽejn Godal, primatolog, antropolog i aktivistkinja koja se bori za očuvanje prirode i staništa majmuna. Član je i Paul Erlih, američki biolog, poznat po svojim upozorenjima o posledicama uvećanja stanovništva usled ograničenih prirodnih resursa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)