MARKANTNI ŽENSKI LIKOVI U NASTAVKU: Scenarista Đorđe Milosavljević o popularnim "Kalkanskim krugovima"

J. BANJANIN

01. 05. 2021. u 10:27

ZAPLET serije "Kalkanski krugovi" iz pera Đorđa Milosavljevića, a u režiji Milana Karadžića, naterao je gledaoce da je aktivno prate, traže odgovore na povezanost likova i događaja i rešavaju zagonetke. A misterija ima toliko da ih je teško sve pobrojati.

МАРКАНТНИ ЖЕНСКИ ЛИКОВИ У НАСТАВКУ: Сценариста Ђорђе Милосављевић о популарним Калканским круговима

Foto Privatna arhiva/Promo

Milosavljević je vešto ispleo priče o legendi, narodnim verovanjima, porodičnim odnosima i savremenim temama, poput planova za pretvaranje prirode u gradilište, trgovine drogom i "uspešnih" poslovnih ljudi. Scenarista "Kalkanskih krugova", koji je zapleo likove sela Dol na Bukulji, kaže za "TV novosti" da ne može da najavljuje nove sezone, ali da se nada da će se dogovoriti sa produkcijama "Fajerflaj" i "Telekom Srbija" o nastavku, jer veruje da serija ima veliki dramski i televizijski potencijal.

- Nisam još počeo da pišem drugu sezonu, ali dok sam se bavio nekim delovima priče, imao sam preciznu ideju šta bi moglo da sledi. Dramski mi je bilo zanimljivo da spojim probleme našeg savremenog doba, poput otuđenja roditelja i dece, porodičnih tajni, problema sa kriminalom i korupcijom, i da u priču koja je prividno savremena odjednom umešam nešto što pripada 19. veku ili čak mitološkoj prošlosti. Prevazilaženje tog raskoraka bilo mi je najzanimljivije. Želeo sam da zaključim priče glavnih savremenih junaka, Mione, Dejana i Velibora, ali ova priča nije sasvim realistična jer ima fantastične elemente, te je otvoren kraj prirodan. Nema potrebe da na svako lonče stavljamo poklopče - objašnjava Milosavljević.

Autor ne samo da je namerno delove priče ostavio u izmaglici, već je, kako kaže, svesno izostavio ženske likove Mionine i Dejanove majke.

- Ovo je priča o očinstvu, o nesnalaženju očeva i jednoj majci koja je zarobljena u Zabranu. Moja ideja je da priča u nastavku pokaže šta se dešava sa savremenim majkama, od Veliborove žene Magdalene, preko Mionine majke do Momčilove supruge, to jest Dejanove majke, koje su markantne ličnosti. U jednoj verziji scenarija imali smo ih u dijalogu, ali bilo je bolje da ih za sada ostavimo van fokusa, jer smo znali da će to da privuče sopstvenu pažnju, koju ćemo iskoristi za nastavak - ističe scenarista.

Za druge, "nadrealne" likove Zabrana, Milosavljević se oslanjao na zapise Veselina Čajkanovića:

 

Foto Privatna arhiva/Promo

- Dok sam radio film "Neprijatelj", ili roman "Đavo i mala gospođa", čitao sam takođe Čajkanovića, koji je izvanredan izvor za narodna verovanja, mitologiju i mitološka bića. Jedna od zanimljivih, privlačnih i pomalo zastrašujućih priča tiče se kletvi, odnosno najteže, koja se baca udaranjem kamenom o kamen. Druge priče se tiču verovanja u lekovitost trava, dok je zloslutna figura Baba Gube zamišljena prema mitološkom biću Čumi, koje je personifikacija bolesti kuge. Baba Guba i baba Čuma su zapravo prave sestre. Možda u nastavku ne bi bilo baš vampira, pošto je najiskorišćeniji motiv slovenske mitologije, ali ima drugih mitoloških bića koja pripadaju svetu Zabrana, i bilo bi divno iskoristiti ih. To je bogat svet i s koje god strane u njega uđete imate zanimljive pojave i imam viziju šta bi sve moglo da se sretne u Zabranu u budućnosti.

Milosavljević dodaje i da se već dugo zanima za priče o lepri, odnosno gubi:

- Živim u Zemunu i tu postoji zanimljiva istorija zemunskog kontumca gde su ljudi provodili neko vreme u karantinu jer se sumnjalo da su oboleli od kuge, gube i drugih bolesti. Taj kontumac je bio granica između Austrougarske i Osmanskog carstva. Zanimljivo je da je knez Miloš svojevremeno otvorio mnogo sličnih kontumaca, upravo štiteći Srbiju od gube i kuge.

Zanimljivo je, takođe, nastavlja sagovornik, što je u Jeloviku kod Aranđelovca, gde je snimana serija, pronađeno skladište uranijuma, što "zvuči suviše izazovno da bi ostalo neiskorišćeno".

- Još jedna bizarna i neprijatna slučajnost je što sam se tekstom "Kalkanskih krugova" bavio tokom prošlogodišnjeg karantina. Vrhunac ironije dogodio se na snimanju kada su realizovane scene iz 1905. godine u kojima "izdvojenicu" Vidosavu Marković sprovode u Zabran. Glavni izvor za tu scenu bila mi je priča Milovana Đilasa, "Gubavac", gde se opisuje kako su ljudi u pratnji obolelih nosili marame. Pošto je i ekipa izvan kadra nosila maske, imali smo ironično i neugodno podsećanje da smo i posle više od sto godina prinuđeni da se izdvajamo i "maskiramo" - primećuje autor.

ŽARKO I VESNA IZUZETAN GLUMAČKI PAR

NAGAĐA se, i priželjkuje u javnosti, da uz briljantnog Žarka Lauševića, što je nepodeljeno mišljenje o njegovoj glumi, u nastavku vidimo i izuzetnu Vesnu Trivalić. Hoće li se to dogoditi?

- Žarka Lauševića i Vesnu Trivalić smatram za predivan glumački par koji mi je zapao za oko još u filmu "Oktobarfest", u kom su bili sjajni. Kada smo tražili par iz prošlosti, važan za priču u sadašnjosti, prirodno smo se setili Vesne i ona se zasad u seriji pojavljuje samo na fotografijama. Želja je da taj lik razvijamo, odnosno da Vesnu uvedemo u seriju kao karakter, a ne samo kao portret na fotografijama. Drago mi je što je postojala priča oko lika Magdalene, a još mi je draže što se u međuvremenu Vesna javila reditelju Milanu Karadžiću sa veoma lepim utiscima o seriji. Žarko se pokazao kao izvanredan saradnik jer je neverovatnom brzinom pročitao scenario, a kada smo se prvi put videli da razgovaramo o ulozi Velibora, on je već bio u liku. Imao sam utisak da je Žarko o nekim detaljima iz scenarija znao više od mene kao scenariste. Zabavno je da se Žarko pojavio na tom prvom sastanku sa naočarima koje je kasnije nosio u seriji. Inače te naočare je dobio na poklon od Zorana Radmilovića, "video" je svog Velibora sa tim naočarima, i na kraju su se pojavile u seriji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)