IN MEMORIAM - Živislav Žika Bogdanović (1932-1921): Simbol kulturnog i intelektualnog Beograda u drugoj polovini HH veka

Božidar ZEČEVIĆ

13. 04. 2021. u 06:27

AKO je iko bio simbol kulturnog i intelektualnog Beograda u drugoj polovini HH veka, otelovljenje najboljih tradicija i životvornog duha srpske i jugoslovenske prestonice, bio je to, u najboljem smislu Živislav Žika Bogdanović.

IN MEMORIAM - Живислав Жика Богдановић (1932-1921): Симбол културног и интелектуалног Београда у другој половини ХХ века

Foto: USUS

Nabrojati šta je sve postigao i kakve je rezultate imao u našem javnom i kulturnom životu, zauzelo bi prostor značajno veći od onoga koji nam je na raspolaganju i zato od toga odustajemo, svesni da su, naročito u protekloj nedelji, na uvid javnosti stavljene barem najvažnije činjenice iz njegovog života i rada. Kao vrstan esejist i kritičar širokog obzorja i bogate erudicije, od filma i bliskih medija, preko stripa do džeza, prevodilaštva i izdavaštva, književnosti i publicistike, enciklopedijski je poznavao sve ove oblasti, a kao urednik kulturne rubrike beogradskog NIN-a iz njegovih najboljih godina (1968-1976), često i kritičar i kolumnist ovog lista, bio je pouzdan arbitar kulturnog i umetničkog života.

Diplomirao je istoriju umetnosti, a stručno se usavršavao iz oblasti vizuelnih komunikacija na Univerzitetu Stenford u SAD. Kao dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke (1981-1990) dao je nemerljiv doprinos razvoju naše najvažnije nacionalne ustanove kao i našoj filmskoj kulturi u celini.

Nama, mlađim kolegama u polju "širenja filmske kulture", što je nekada bio zajednički zadatak i veliki stručni izazov, bio je drag mentor i učitelj. Vrhunski ogled u ovom poslu bila je njegova serija o delima iz istorije filma, nastala polovinom šezdesetih godina prošlog veka, u stvari zbirka od 18 visprenih studija o međašima jedne svetske antologije sedme umetnosti, kakvu do tada nismo imali i koje je docnije objavio pod naslovom "Od filma do filma" (1962-1966). Tu se moglo naći sve što smo tada želeli da znamo o savremenoj kinematografiji, kao što smo otkrivali celo istorijsko sazvežđe filma u njegovim studijama "Rađanje američkog zvučnog filma" (1965) i oproštajnom, testamentalnom delu "Prijatelji dragi, ne zaboravite stare filmove", koje se pojavilo prošle godine, u izdanju Jugoslovenske kinoteke.

Foto: USUS

Svetlim primerom odredio je koje uslove mora da ispuni svaki filmski kritičar. To su, pre svega, opšta kultura, zatim široko poznavanje teorije i prakse umetnosti, teorije filma i srodnih medija te opšte estetike, onda osnove analize filma kao naročite discipline duha, zamašan fond memorisanih filmova i neprekidno proučavanje autorskih doprinosa značajnih reditelja. Isto toliko važna je koncizna, jasna i razumljiva artikulacija same kritike, koja se obraća široj publici. Tu je Bogdanović bio nenadmašan, ali istom merom dopadljiv i privlačan kao izvrstan pisac i rasni publicist.

NJegove filmske kritike služe i danas kao obrazac stručne ocene filmske i televizijske prakse.

Foto: USUS

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)