DOM JE SVUDA I NIGDE: Ovako je Mira govorila za "Novosti" - "Nema druge nego boriti se"

Novosti online

22. 01. 2021. u 07:36

ДОМ ЈЕ СВУДА И НИГДЕ: Овако је Мира говорила за Новости - Нема друге него борити се

Foto: Printscreen

LEGENDARNA jugoslovenska glumica Mira Furlan preminula je u 65. godini. Ona je umrla u sredu 20. januara, a tu vest je objavio Mihael Strazinski, sa kojim je radila na seriji Vavilon 5.

Autentična zvezda jugoslovenske kinematografije, svojim ulogama je obeležila deceniju pred raspad velike zemlje i njene umetničke scene.

Furlan je godinama živela u SAD gde je ostvarila nekoliko uloga među kojima se izdvaja ona u izuzetno popularnom holivudskom serijalu "Babilon 5".

Slavna glumica je u Los Anđelesu predavala na Odseku "Liberal art and science" veoma cenjene njujorške Akademije za film.

Mira je 2011. godine za "Novosti" govorila o svom životu, filmovima na kojima je radila u tom periodu i o tome odakle je crpela inspiraciju.

Jeste li odmah prihvatili ulogu u „Najboljim godinama“ ili ste imali dilemu koju je prethodno trebalo razrešiti?

- Uvek imam mnogo dilema, oko gotovo svakog posla. To je deo moje prirode, kao i deo moje profesije.

Jeste li trenutno vredni u Americi?

- Da, tamo dosta radim na televiziji, a sve to na kraju dođe i do naših krajeva. Nedavno sam snimila epizodu vrlo popularne krimi-serije „Zakon i red“.

Rekli ste da vam ne prija odlazak na audicije. „Posećujete“ li ih ipak?

- Ovde nema drugog načina da se dobije uloga, tako da nema druge nego da se odrade audicije. One su uvek stresno iskustvo, ali se čovek na svako zlo ipak (donekle) navikne. Najvažnije je da naknadno ne misliš o tome šta je moglo drugačije i da li je moglo bolje. Uostalom, to je deviza kojom treba da se rukovodiš i u životu.

U SAD ste poznati po ulogama u hit serijama „Vavilon 5“ i „Izgubljeni“. Koliko su vam one zaista „legle“?

- Delen iz „Vavilona“ sam volela da igram, jer me je ta uloga podsećala na moje pozorišne role. Naučna fantastika se često bavi vrlo ozbiljnim temama i to mi je odgovaralo. Danijel iz „Izgubljenih“ je bila predivan lik, slojevita i kompleksna, i zato sam bilo nesrećna što nisam imala prilike da je „razvijem“.

Sklapaju li se „tamo“ prijateljstva na snimanjima?

- Ostala sam u prijateljskim odnosima sa svim glumcima iz „Vavilona“. Neki od njih su mi postali dragi prijatelji. Neki su nas, nažalost, prerano napustili. Strašno je to što su mi upravo glumci koji su umrli bili najbolji prijatelji. Serija „Izgubljeni“ je bila druga vrsta posla, u kojem se nisu tako lako sklapala prijateljstva. Ali, dok sam radila na toj priči, uvek sam rado razgovarala sa mudrim i neizmerno talentovanim glumcem Terijem O’Kvinom.

Kako izgleda rad s Goranom Gajićem? Imate li primedbe na njegova rediteljska „uputstva“?

- Lako je raditi s Goranom - jer je još zaljubljen u svoju profesiju. Razumemo se bez reči. To je rezultat nekoliko decenija provedenih zajedno.

Pišete li trenutno? Odakle crpite (potencijalnu) inspiraciju?

- Da, pišem. I da, trudim se da se disciplinujem, što mi se čini kao najteži deo tog posla. A inspiraciju crpem iz same sebe... i iz sveta oko sebe.

Šta kod vas nikada nije bilo i nikada neće biti na „totalnoj rasprodaji“?

- Verovatno odanost mojim mladićima - velikom i malom.

Da li vas je ikada plašila ili zavodila „lepota poroka“?

- I plašila me je i zavodila.

Da li ste ponekad osećali da ne možete da izdržite u „raljama života“?

- Svaki dan mi ta misao prođe kroz glavu nekoliko puta. Ali, nema druge nego - boriti se.

Kada i zbog čega ste bili srećni i ponosni kao Mira Furlan?

- Ne znam jesam li ikada bila srećna i ponosna kao Mira Furlan. Ali, svakako sam povremeno bivala srećna, a i ponosna sam valjda u životu bila. Ovog trenutka ne mogu da se prisetim kada sam se i zbog čega tako osećala.

Holivudska „brda“, NJujork, Zagreb... Gde je vaš dom?

- Ima mnogo definicija doma. Dom je, recimo, tamo gde su knjige. Dom je tamo gde su oni koje volimo. Moj tata je mislio da je dom tamo gde se radi, mada ja nisam sigurna da se slažem s njim. Dom je tamo gde su moje mačkice. I tamo gde te neko čeka na aerodromu. Definicija doma je svakako vrlo fluktuirajuća. On je svuda i nigde. Dom je tamo gde spustimo kofer. Kad bih mogla da kreiram neki utopijski, idealni „dom“, uzela bih svakako deliće Los Anđelesa, NJujorka, Pariza, Londona, Havaja. Tu bi bili i komadić Zagreba i ostrva Visa. A, „uzela“ bih i onaj divni pogled na zalazak sunca iznad Botaničke bašte u Beogradu, koji smo, pre rata, gledali svako popodne.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)