KRAJ RATA ZA AUTORSKA PRAVA: Posle sedam godina izložbe fotografija "Pančevo u ratu 1999." dobila sudski epilog

M. KRALJ

10. 01. 2021. u 23:55

DA je pravda spora, ali dostupna strpljivima, upornima i uverenima u ispravnost onoga što rade, upravo je pokazala presuda beogradskog Apelcionog suda, kojom se potvrđuje da je Narodni muzej u Pančevu na izložbi "Pančevo u ratu 1999. godine", u junu 2014. povredio autorska prava Bogdana Petrova, fotografa "Pančevca", i Zorana Jovanovića, fotografa "Večernjih novosti".

КРАЈ РАТА ЗА АУТОРСКА ПРАВА: После седам година изложбе фотографија Панчево у рату 1999. добила судски епилог

Foto Z. Jovanović

Postavka u galeriji Muzeja jedva da je trajala dva dana, a sudski proces rastegao se na sedam godina.

Nažalost, Bogdan Petrov nije doživeo potvrdu ispravnosti svog stava da je pomenutom izložbom oštećen kao autor. Naime, vrlo brzo posle otvaranja na koje nisu pozvani, Petrov i Jovanović su shvatili da se na legendama, uz fotografije nisu nalazila njihova imena, niti su dela nosila nazive koje su im dali. Nisu bili zadovoljni ni izradom radova, koja i pored dogovora sa galerijom nije ispunjavala zadovoljavajuće profesionalne strandarde.

Odlučili su se zato da uklone svoje radove sa postavke na kojoj su bila izložena i dela Nenada Markovića i Žike Milanovića, fotografa "Rafinerije Pančevo". Tadašnji v. d. direktora Narodnog muzeja u Pančevu Svetlana Mesicki je izložbu zatvorila, a dvojica fotografa, nedugo potom, počela su traženje pravde preko suda.

- Od same odluke da podnesemo tužbu, pa do donošenja presude, prošlo je sedam godina - kaže Zoran Jovanović.

- Za to vreme često sam se pitao zašto smo morali da zadovoljenje tražimo preko suda.

OSTVARENA NAMERA

- NAPOSLETKU, moja namera da snimke bombardovanja 1999. poklonim gradu se ostvarila - objašnjava Jovanović.

- Istorijski arhiv u Pančevu je prihvatio poklon kolekciju od 25 fotografija i na godišnjicu agresije organizovao izložbu koja je trajala mesec dana.

Lično sam želeo da upravo Muzeju poklonim fotografije, a desilo se da su mi ih ukrali, dali autorstvo nekom drugom, preinačili nazive, veoma loše ih izradili, kod trećeg lica i sve to izložili da drugi vide. Na taj način su mi ukaljali profesionalni ugled.

Ovakvim ponašanjem, smatra naš ugledni fotograf, niko nije imao novčanu ili bilo kakvu drugu ličnu korist, a nemili sled događaja pokrenut je jer su oni koji su bili odgovorni za postavljanje izložbe nestručno i neodgovorno radili svoj posao.

- Nažalost, neki od njih su još na istim, ili sličnim radnim i gotovo sam posle svega siguran da i dalje ne znaju gde su pogrešili - tvrdi Jovanović, dodajući da ovo nisu jedine greške iste grupe, u kojoj je i bivša direktorka Svetlana Mesicki, koje na naplatu stižu Pančevcima.

Kada su posle otvaranja izložbe "Pančevo u ratu 1999." njegov sada pokojni kolega Bogdan Petrov Boca i on skinuli svoje radove koji su činili trećinu postavke, to je izazvalo burne reakcije i negodovanje građana, priseća se Jovanović:

- Direktorka Muzeja je tada u svojim javnim nastupima nas dvojicu okrivila što je publika uskraćena da vidi izložbu. Internet stranice su bile prepune uvreda na naš račun. Neki su čak i pretili. U međuvremenu, Boca je preminuo i nije dočekao presudu, na koju bi bio ponosan - zaključuje sa tugom i gorčinom foto-reporter našeg lista.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)