INTERVJU Ivan Tasovac: Koncerti bez publike nas približili novoj generaciji

V. Samardžić

29. 11. 2020. u 17:00

ИНТЕРВЈУ Иван Тасовац: Концерти без публике нас приближили новој генерацији

Foto M. Đoković

NE postoji problem koji ne može biti i izazov, a kriza prilika za odličnu šansu.

To nas ne svrstava u oportuniste ako imamo pred sobom jasnu viziju, kao što je filharmonijska, da povezuje i bude tačka susreta svih, bez obzira na okolnosti i različitosti u generacijskom, sociološkom, geografskom i svakom drugom smislu. Još jednom se ispostavilo da je gospodin Čerčil i te kako znao šta priča kada je savetovao da se nikad ne propušta dobra kriza.

Ovako, u razgovoru za "Novosti", Ivan Tasovac dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije, ocenjuje neuobičajenu koncertno-filharmonijsku sezonu u doba epidemije virusa korona.

SVE ĆE BITI U REDU

o A PRATITE li rad naučnika na vakcini protiv kovida 19, razmišljate li o globalnim trendovima mimo muzike, postizbornoj matematici u SAD, kako vidite svet danas, te nas u njemu?

- Kao tipičan Srbin, stručnjak sam za sve globalne trendove i tendencije, od elektorskog kolegijuma do "Fajzerove" vakcine. Kao direktor Beogradske filharmonije, imajući u vidu ljubav i posvećenost muzičara prema svom poslu, strpljenje i odanost publike, kao i njihovu međusobnu zahvalnost, znam da će sve biti u redu.

o Na pitanje šta je ključna posledica pandemije i "nove normalnosti" po muzičku umetnost i očekuje li da će se stvari vratiti "na staro", ili će u budućnosti izgledati drugačije, iskusni menadžer u kulturi veruje u krajnji rezultat koji proizlazi iz obe normalnosti:

- Koncerti bez publike, kao jedna od praksi koje smo viđali, uspostavljaju nove paradigme, u krajnjem ishodu potpuno besmislene i neodržive. Ali, s druge strane, digitalni "kik" koji smo svi dobili, ubrzao je ne samo proizvodnju drugačijeg sadržaja, već i doveo do toga da ga publika naprasno prihvati, što ranije nije bio slučaj, pogotovo kada su u pitanju starije generacije. Istovremeno, "nova normalnost" i alati kojima se u njoj služimo, direktno nas približavaju digitalnoj generaciji koja ne poznaje svet bez ekrana, i do koje ne bismo mogli da dođemo "tradicionalnim" putem.

AUTENTIČNO Beogradska filharmonija poklonila građanima koncept "Muzika svuda", Foto M. Đoković

o Vaša kreativnost i inovativnost našla se pred novim izazovima kojima ste i te kako uspeli da odgovorite, između ostalog i projektom "Muzika svuda" - kroz koji su vaši muzičari uspeli da se, i fizički, približe ljudima dovodeći muziku na najneočekivanija mesta?

- "Muzika svuda" je koncept naslonjen na ideju - ako ne možete svi u Beogradsku filharmoniju, doći ćemo mi tamo gde ste vi. Ovo je pravi primer filharmonijske misije u približavanju klasične muzike ljudima i širenju njene publike na prirodan, što bi digitalci rekli "organski", način. Kada vašu muziku čuje više od 250.000 ljudi dok se voze u, recimo CarGo vozilima, ili kada se nekoliko sati muzike dnevno sluša u više od 200 različitih poslovnica i isto toliko prodavnica širom Srbije, dolazite i do onih kojima ranije to nije bio izbor, dok im otkrivate svoj svet na drugačiji način. "Muzika svuda" potpuno redefiniše pojam koncertnog prostora, ali ne radi se samo o slušanju muzike, već o osećaju posebnosti koje nam to iskustvo daje. Gotovo banalne dnevne aktivnosti postaju odjednom drugačije i specijalne kao što je to odlazak na koncert. Svi ovi koraci nas približavaju stvaranju platforme za digitalnu koncertnu dvoranu, što nam je naredno u planu.

o Kako sami funkcionišete tokom ove čudne godine, privatno i poslovno, koliko ste fizički prisutni u zdanju BGF...?

- Funkcionišem, manje-više, kao i većina građana Beograda, Njujorka, Čapljinca ili Banje Zvonce, pre svega zabrinut za zdravlje svojih najbližih i sa nadom da će nam vakcina doneti mogućnost da se bez straha rukujemo i bez maski razgovaramo. Sastanci preko "neta" su odavno postali praksa u Filharmoniji, tako da to za mene i nije bila neka naročita promena, za razliku od nedostatka gužve pre i posle koncerata i ovacija publike na koje sam kao i svaki filharmoničar, sa ove ili one strane scene, navikao.

o Sa koliko pažnje, i iz kolike blizine, posmatrate zbivanja, akcije, sada i promene u Ministarstvu kulture? Da li ste i u jednom trenutku osetili potrebu da reagujete povodom neke od odluka prethodnog ministra, i šta očekujete od njegove naslednice koja funkciju preuzima u odista delikatnom trenutku?

- Budimo realni, u Srbiji ne postoji nijedan trenutak koji nije bio ili neće biti delikatan. Maja Gojković je iskusna političarka i prva ministarka kulture koja je istovremeno i na poziciji potpredsednice u Vladi Srbije - što je, sve zajedno, dobra stvar za kulturu. A što se prethodnog ministra tiče, bilo je mnogo razloga da reagujem na njegove odluke, ali to nisam činio zato što mislim da je nepristojno komentarisati odluke svog naslednika na nekoj funkciji, kao što su to olako činili neki od mojih prethodnika kada sam ja bio u pitanju.

o Do koje mere uspevate da (is)planirate predstojeću sezonu, šta sa sigurnošću možete da najavite svojim slušaocima i pretplatnicima, koja imena ili cikluse?

- Sa sigurnošću ne možemo da najavimo ni sledeću nedelju, što ne znači da ne radimo na tome. Mislim da je najveći uspeh Beogradske filharmonije to što se brzo adaptirala na najneobičnije uslove rada i to napuštajući svoj najtemeljniji princip i osnovni kvalitet - planiranje. Snaga velikih je da se odreknu onoga gde su najbolji i oprobaju se u sasvim novoj disciplini, ako to prilike zahtevaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)