Kultura

POGLED ISKOSA: Pola veka konceptualne umetnosti

Дејан Ђорић

17. 11. 2020. u 16:58

NAJPOTPUNIJE ostvarena između 1965. i 1970. godine, konceptualna umetnost slavi uslovno rečeno pedeset godina postojanja.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Пола века концептуалне уметности

Foto privatna arhiva

Reč je o poslednjoj istorijskoj avangardi 20. veka, kojom se završava projekat moderne umetnosti i otpočinje postmoderna kao vreme bez bilo kakvog preovlađujućeg stila ili pokreta. Piscu ovih redova je, međutim, draža teza o moderni koja traje od impresionizma do danas, te on postmodernističke zavrzlame vidi samo kao još jedno ispoljavanje moderne.

Konceptualizam se oslanja na prethodne i srodne pravce od fluksusa, land-arta do minimalizma, ali se mogu praviti jasne podele među njima. Žreci konceptualizma mislili su da će on u tvrdom obliku isključive avangarde trajati decenijama i za njih je ogromno iznenađenje bila pojava slikarstva krajem prošlog veka, pa i onog po ugledu na muzejsko, u vidu anahronizma. Papa konceptualizma Jozef Bojs se nadao da umetnik više nikada neće uzeti kist u ruke. Ključni pojam za dublje razumevanje konceptualizma nije latinski izraz koncept (nacrt, skica, ideja, pojam, predstava, zamisao i plan). Značnije konceptualnu umetnost objašnjava pojam tautologija. Visoko je razvijen u lingvistici i matematici, međutim, u filosofskom, estetičkom i umetničkom smislu o njemu nema objašnjenja ni u prilozima na internetu.

Pre bilo kakvog razmatranja konceptualizma treba imati u vidu delo Marsela Dišana, koje prethodi svemu što je u toj avangardi učinjeno i za koje je Salvador Dali rekao da ga ne zanima šta rade brojni nadrealisti u svetu, već šta čini Marsel Dišan. Ključni i revolucionarni rad protokonceptualne umetnosti i instalacije je "Fontana" iz 1917. godine. Izloživši pisoar (pišaonicu) Dišan je izvršio korenitu negaciju umetnosti, ne samo tradicionalne već i moderne, što još uvek izaziva bes u umetničkim krugovima. Ljuba Popović je mislio sve najgore o "Fontani", a nedavno je i jedan ogorčeni posetilac izložbe razlupao jednu od brojnih Dišanovih replika objekta za uriniranje. Nije reč samo o ciničnom izigravanju sa umetnošću, već i oličenju zamrznutosti osećanja, hladnoći koja obeležava ceo konceptualizam. To je umetnost apsolutne nule u osećajnom smislu, sa potpunim odsustvom estetski lepog kao i ružnog. Postavlja se pitanje da li su ti stari i novi vidovi avangarde (neokonceptualizam i postkonceptualizam) uopšte umetnost ako su lišeni osećajnog momenta i posvećeni samo mentalnom. U umetnosti ne treba dati prednost nijednom, jer je ona jedinstvo osećanja i misli. Konceptualizam je tako širom otvorio vrata genetskoj i robotskoj antiljudskoj aktivnosti, koje ne možemo više ni označiti kao "umetnost", a kamoli dovesti u poredak sa hiljadama godina prisutnom slikovnošću. Drugim rečima, da li jedna cigla izložena u sadašnjim galerijama i muzejima (post)moderne umetnosti, a takvih izloženih cigala ima na stotine, uopšte ima pravo i na koji način da se izjednači sa "Mona Lizom"?

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Letonija uradila

RUSIJA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje šta joj je Letonija uradila