KRITIKA (POST)MODERNE: 58. Oktobarski salon, Kulturni centar Leskovac

Dejan Đorić

27. 10. 2020. u 15:00

SLIKAR i crtač Zoran Krulj (Titograd, 1957) skrenuo je pažnju javnosti na sebe. Dobio je Drugu nagradu na jednoj od najstarijih grupnih izložbi.

КРИТИКА (ПОСТ)МОДЕРНЕ: 58. Октобарски салон, Културни центар Лесковац

Foto privatna arhiva

Pouzdan je to znak da leskovački kustosi nisu potpali pod poguban uticaj beogradske scene koji se širi na većinu državnih galerija i muzeja. Tako su od Vršca i Smedereva do Kruševca, Čačka i Šapca vodeće umetničke institucije sramno postale samo lokalni odraz onoga što se zbiva u glavnom gradu. Pretvorile su se u mašine za stalni otkup najčešće radova beogradskih umetnika, a slikari poput Krulja nemaju šta da traže u sopstvenoj sredini. Od velike je važnosti održavanje izvanprestoničke scene u vreme kada se zatiru takve vrednosti. Godišnji otkupi umetničkih dela Ministarstva kulture idu uvek istim umetnicima. Galerije ne traže dela umetnika iz svojih sredina, ali Mrđan Bajić ima i po pet otkupa u jednoj godini. Tome se stalo sada na put samo u Gradskoj galeriji "Milan Tucović" u Požegi, koju vodi istaknuti kritičar Dragan Jovanović Danilov. U vreme kada je najstariji Oktobarski likovni salon u Šapcu besramnom odlukom nove direktorke zatvoren za likovnu umetnost, izlažući isključivo vizuelni otpad, raduje da je u Leskovcu zadržana starija i suštastvenija izlagačka koncepcija.

Zoran Krulj, leskovački umetnika, pravi je izbor. Reč je o značajnom slikaru, koji u poslednje vreme doživljava veliki uspon u svetu galerija, kolekcionara i likovnih kolonija. Sada je potpuno sazreo kao stvaralac, premda je i ranije veoma kvalitetno slikao. Dospeo je u prve redove pre svega majstora fantastične figuracije. Vladajući vešto realističkim i iracionalnim izrazom, Krulj je sada među najsvežijim pojavama na likovnoj sceni, samim tim što je stvorio originalnu sintezu poetika prethodnika, nadgradivši ih pre svega čistom likovnošću. Zoran Toskić, znalac umetnosti i kolekcionar, primetio je da kod Krulja ima uticaja Miće Popovića, Dada Đurića i Voja Stanića. Nije samo reč o najboljim uzorima, već o činjenici da je sada skoro sve već naslikano i da je štafelajnom slikaru izvanredno teško. Tekst izlazi iz teksta, a slika iz slike, pa uostalom ni Mića Popović ne bi bio ništa bez Ribere, Dado bez Boša i Šejke, kao što je i najveći šahista Bobi Fišer bio samo genijalni eklektičar. Borhes, jedna od najvažnijih pojava u književnosti 20. veka je sav od svojih uzora, a i Gete je rekao: "Oduzmite mi pozajmice i od mene ne ostaje ništa".

Zoran Krulj je platio svoje dugove sjajnim i smelim vidom slikanja, izrazivši svoj likovni svet duhovito zasnovanom kritikom savremene civilizacije. NJegov novi opus nije samo umetnički izražajan, niti je on uspeo da pronađe mesto u gusto ispunjenoj oblasti umetnosti, u kojoj su se naselili toliki velikani. Krulj je sada neka vrsta kontrarevolucionara, slikara koji ima moralnu odgovornost, kritičara negativiteta savremenog sveta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)