BUHINA BAJKA O OBNOVI ČEKA SREĆAN KRAJ: Sedam decenija našeg najstarijeg pozorišta za decu stalno među strance slavljeničke monografije

"Bajka o caru i pastiru", Miljana Kralj

18. 10. 2020. u 09:30

БУХИНА БАЈКА О ОБНОВИ ЧЕКА СРЕЋАН КРАЈ: Седам деценија нашег најстаријег позоришта за децу стално међу странце слављеничке монографије

Foto Iz monografije/arhiva

POZORIŠTE "Boško Buha" treba da neguje bajku. Ukoliko decu ne budemo učili da budni sanjaju i da slede svoje snove, šta će od njih biti?

Zapisala je legendarna Donka Špiček (1933-2016), nekadašnji operativni direktor dečjeg pozorišta sa Trga Republike. A Jovan Ćirilov smatrao je da nije imao sreće što u ovo pozorište nije dolazio dok je bio mali: "...ali sam se često, u "Buhi" osećao kao dete, radovao se i navijao za njegove junake na sceni, zajedno sa decom i roditeljima Beograda."

Prema rečima reditelja Dejana Mijača: "Glumci u 'Buhi' su spremniji da rade, orijentisani su da upotrebe sve što im je mogućnost, što u dramskom pozorištu često nije slučaj. U 'Buhi' oni stalno kreću od nule, ulažu sve, bez pitanja da li se radi o koreografiji, pevanju..."

"Gospođa ministarka", Foto Iz monografije

Sva ova zapažanja, kao i mnoga druga, koja su izneli velikani domaćeg teatra, poput Arsenija Jovanovića, Miroslava Belovića, Minje Dedića, Ljubomira Draškića, Paola Mađelija i mnogih drugih, našla su se u monografiji, čijim je objavljivanjem, minule nedelje, obeležena sedamdesetogodišnjica našeg najstarijeg pozorišta za decu. Među stranice knjige, koju su osmislile i uredile Milena Depolo i Ana Janković, sabrani su svi scenski uspesi "Buhinog" ansambla, ali i mnogobrojni pokušaji da kuća, koju je osnovala Gita Predić Nušić, dobije stabilan krov nad glavom. I jubilej su slavili kao podstanari u Teatru "Vuk", čekajući kraj još jedne obnove.

ZAJEDNIČKA I LETOVANjA

SVOJA sećanja, kao učesnik i svedok, u monografiji je podelio i Mihailo Todorović Kepa, glumac koji je na ovoj sceni bio od njenog osnivanja, kao jedanaestogodišnji dečak.

- "Buha" je jedino pozorište u Jugoslaviji, koje je imalo svoje letovalište... - prisetio se između ostalog.

- Prvo smo letovali na Lopudu, u jednoj predratnoj vili u šumi. Bila je zakupljena samo za "Buhu".

"Legenda o Bošku Buhi", Foto Iz monografije/arhiva

U tekstu - "Buha" ni na nebu ni na zemlji - večna rekonstrukcija jednog teatra, Ana Janković, između ostalog navodi:

- Kao na početku, tako i sada sedam decenija kasnije, ovo pozorište je, po Ršumovim rečima, "osvajalo nepogrešivo srca dece i nagrade odraslih". Nadajmo se da, ipak, nećemo čekati da prođe sto Grdaninih godina već da se bliži trenutak kada će se skinuti čini i sve doći na svoje mesto... Pozorište "Boško Buha" je san koji, jednog dana treba da dobije svoj temelj na zemlji.

"Snežna kraljica", Foto Iz monografije/arhiva

Prema mišljenju aktuelnog upravnika "Buhe", Igora Bojovića, i u ovoj monografiji se prošlost i sadašnjost spajaju kao u bajci. Ona obuhvata i istoriju i sećanja, prolazi kroz reperetoar za veliku i malu decu (u svih sedamdeset sezona). Podseća i na sve one koji su bili na kormilu kuće od Gite Predić Nušić, Đurđinke Marković, Mihaila Frkića, preko Ljubivoja Ršumovića, Nenada Nenadovića, Boška Đorđevića, Milorada Mandića Mande do Igora Bojovića.

- I kad pecka "Buhu" vole - tvrdi Ršum, koji je sredinom osamdesetih pokrenuo Večernju scenu. - Slabo se zna da je tekst "Golubnjače" naručilo pozorište "Boško Buha". Ne pamti se da je ceo kulturni, a posebno pozorišni Beograd stao u odbranu predstave "Klasni neprijatelj" koju je Gradski komitet Saveza komunista Beograda hteo da zabrani 1986. godine... "Buha" se ne takmiči sa drugima, takmiči se sa sobom. A sve pod sloganom "Više igre, više duha, Pozorište Boško Buha".

NUŠIĆEVO "MALO POZORIŠTE"

BELEŽEĆI predistoriju "Buhe", Milena Depolo podseća da je još 1904. Branislav Nušić sa učiteljem Mihailom Sretenovićem osnovao prvi tetar za decu kod nas - "Malo pozorište". Potom je njegova ćerka sa svojim suprugom Milivojem Predićem i bračnim parom Sofijom i Živojinom Vukadinović, pokrenula "Rodu" 1937, ali je 1941. Gita Nušić odbila saradnju sa okupatorom i Nedićevom vlašću i pozorište je raspušteno. Tek po oslobođenju, na njeno insistiranje, Pionirsko kulturno- umetničko društvo "Boško Buha" preraslo je u profesionalno pozorište 1950. godine.

Deo monografije su i tekstovi pisaca koji su tokom decenija tragali za modernom bajkom - od Boška Trifunovića (1920-2004), Aleksandra Popovića (1929-1996), Miodraga Stanisavljevića (1941-2005), preko Ršuma, Ivane Dimić, Stevana Koprivice, Igora Bojovića, do Milene Depolo.

"Petar Pan", Foto Iz monografije/arhiva

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)