DžERED LETO KAO ENDI VORHOL: Uskoro snimanje filma o slavnom umetniku i rodonačelniku pop-arta

A. POPADIĆ

17. 08. 2020. u 08:25

ЏЕРЕД ЛЕТО КАО ЕНДИ ВОРХОЛ: Ускоро снимање филма о славном уметнику и родоначелнику поп-арта

Foto: Depositphotos

NOVI veliki holivudski projekat biće biografski film o rodonačelniku pop-arta Endiju Vorholu, a naslovnu ulogu tumačiće jedan od najcenjenijih glumaca današnjice Džered Leto.

- Istina je, ja ću glumiti Vorhola u filmu koji će biti snimljen. Vrlo sam uzbuđen i zahvalan zbog prilike koju sam dobio. Srećan rođendan Endi. Nedostaješ nam ti i tvoj genij - potvrdio je Leto na "Instagramu" uz Vorholovu fotografiju na 92. umetnikov rođendan.

Oskarom ovenčani glumac je, zajedno sa čuvenim holivudskim producentom i scenaristom Majklom de Lukom ("Kapetan Filips", "Društvena mreža") još 2016. godine otkupio prava na ekranizaciju knjige Warhol: The Biography Viktora Bokrisa. Kako prenose američki mediji, Terens Vinter, scenarista filma "Vuk sa Volstrita" i autor hit serije Boardwalk Empire napisaće scenario, kombinujući pomenutu biografiju sa drugim važnim detaljima iz života Endija Vorhola. Pomenuta trojica saradnika će ujedno i producirati novi film.

Vorhol (1928-1987) je i za života bio velika inspiracija umetnicima. Režirao je eksperimentalne filmove, ali je i sam rado igrao sebe. Pojavljivao se u brojnim TV i filmskim projektima, poput ostvarenja Cocaine Cowboys (1979), "Tutsi" (1982). Posle njegove smrti na filmskom platnu "oživeli" su ga mnogi glumci, poput Gaja Pirsa ("Devojka iz fabrike"), Krispin Glover ("Dorsi"), ali i njegov kolega umetnik Dejvid Bouvi u "Baskijatu".

Ekscentričnost, šarm, talenat, koketiranje sa popularnom kulturom, teorija o "petnaest minuta slave", ali još mnogo toga, učinilo je Vorhola legendom za života. Od ilustratora u magazinu, tokom 1960-ih postao je jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Slikajući poznate američke proizvode (od koka-kole do konzervi legendarne Kempbel supe), ali i filmske zvezde poput Merilin Monro ili Elizabet Tejlor, izgradio je prepoznaljiv stil, iz koga će se izroditi novi umetnički pravac- pop -art.

Foto: Instagram

U svom čuvenom ateljeu "Fabrici" (The Factory), osnovanom 1963, okupio je oko sebe slikare, pisce, muzičare, brojne andergraund ličnosti. Štampao je slike novčanica, brendiranih proizvoda, delove novina. Slike je radio u serijama, svesno je umanjivao svoj umetnički doprinos, podstičući i hvaleći umetnost masovne prozvodnje.

Deklarisani homoseksualac, u vreme kada to nije bilo uobičajeno, koketirao je sa javnim ličnostima, neke od njih je portretisao, drugima je crtao naslovnice albuma (poput "Rolingstonsa"), trećima osmišljavao marketinške kampanje. Feministkinja Valeri Solanas, koja je neko vreme bila deo "Fabrike" 1968. pokušala je da ga ubije. Umetnik je jedva preživeo atentat, a ovaj događaj ostavio je trajne posledice na njegovo zdravlje, ali i umetnost. Tokom 1970-ih bio je prisutan na njujorškoj društvenoj sceni (i neizostavan "inventar" diskoteke "54"), ali je delovao "iz pozadine", kao mentor novim generacijama umetnika, poput Žan-Mišela Baskijata.

"BANANA", SVAĐA I LU RID

U DANIMA najveće slave jedan od "projekata" Endija Vorhola bio je bend "Velvet anderground", čiji frontmen je bio Lu Rid, a u njemu su, između ostalih, bili i Niko i Džon Kejl. Slavni umetnik je postao njihov mentor, promoter i finasijer, ali i bio autor čuvene "Banane" na koricama prvog albuma. Odmah po objavljivanju ploče, Vorhol i Lu Rid počeli su da se svađaju, da bi ubrzo poptuno prekinuli kontakt.

Po svedočenjima prijatelja i poznanika, osim lucidnog i umetničkog dela ličnosti, Vorhol je bio i hipohondar, često hladan i površan prema svojim najbližima.

Foto: VN

Džered Leto

Prema prvim ocenama filmskih kritičara, portretisanje Endija Vorhola je kao stvorena uloga za Džereda Leta, poznatog po ozbiljnom pristupu svakoj novoj roli. Takav način rada doneo mu je Oskara za ulogu umirućeg homoseksualca, obolelog od Hiv-a, u filmu Dallas Buyers Club, ali i doneo armiju fanova za njegov portret Džokera u hitu Suicide Squad.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

BOKSI

17.08.2020. 10:38

CIA je finansirala apstraktni ekspresionizam a Endi Vorhol teško da se može nazvati umetnikom. Vorhol je fenomen našeg doba, blizak subkulturi. Vole ga svi oni kojima je primamljiva ideja da svako može biti umetnik. Samo neka se uljuljkuju ti " umetnici ". Postmodernizam je propao i ostaće kao jedan dosadni eksperiment u istoriji.

Neko

17.08.2020. 17:41

@BOKSI - @Boksi: Nije bitno ko finansira umetnost. Umetnost je kroz istoriju uvek neko finansirao, drzava, crkva, mecene... Vorhol nije pripadao apstaktnom ekspresionizmu vec pop artu. Cinjenica da se i danas pise o njemu, snimaju filmovi, platna prodaju za milione evra... on jeste umetnik!

BOKSI

18.08.2020. 10:20

@Neko - i o zločincima se snimaju filmovi. Kada sam napisao da je CIA finansirala apstraktni ekspresionizam nisam rekao da je Vorhol apstraktni ekspresionista već da nije umetnik. Ali, vama postmodernistima je logika strana. Izneo sam tvrdnju o apstraktnom ekspresionizmu i o tome da Vorhol teško može biti umetnik. Inače sam ekspert za filozofiju jezika.