NEVEROVATNA TRANSFORMACIJA: Pogledajte kako se Vuk Kostić pretvorio u zlikovca iz Jasenovca

Radmila Radosavljević

utorak, 14. 07. 2020. u 09:21 >> 01:48

НЕВЕРОВАТНА ТРАНСФОРМАЦИЈА: Погледајте како се Вук Костић претворио у зликовца из Јасеновца

Foto N.Skenderija

Svet je izgubio vrline:Vuk Kostić o ulogama u filmovima "Dara iz Jasenovca" i "Košare", junaštvu..

VARLjIVA je bila ta nada da će se tokom letnjih meseci intenzitet pandemije smanjiti i da ćemo moći da se vratimo normalnom životu. Sada je socijalna distanca važnija nego pre tri meseca, a to je u mojoj profesiji mnogo teško. Ne možemo da igramo sa maskama i snimanja se odlažu, iako svi ostali na setu nose maske i vizire. Moramo da budemo pažljivi jer smo upućeni jedni na druge, i sve je to vrlo napeto. Ali, tu smo gde smo. Sada su drugačija vremena i preostaje nam samo da se trudimo da ne budemo mračni i da ne izgubimo optimizam da će ta stvar sa kovidom uskoro da se završi - kaže, za "Novosti", Vuk Kostić.

Jedan od naših najpopularnijih glumaca, koji publiku uvek iznova provocira i svojim darom i nastupima u javnosti, ove dane, kada ima slobodnog vremena, provodi na čamcu blizu Beograda. Kada nije na reci, onda je u šetnji sa svojim četvoronožnim prijateljima (Đinom, posavskim goničem, i Askom, malom terijerkom), a pred njim su neki važni poslovi koji su na čekanju - snimanje filma "Košare", u režiji Balša Đoga, pete sezone serijala "Ubice mog oca" i treće sezone "Državnog službenika" Predraga Gage Antonijevića..

o Prva klapa ratne drame "Košare" najavljena je pre desetak dana, ali je odložena. Da li imate novi datum početka snimanja?

Velika mi je čast što sam deo tog filma i jedva čekam da započnemo snimanje, a u ovim okolnostima još ne znamo kada će to biti i koliko će trajati. U "Košarama" igram padobranca, borca 63. padobranske jedinice, profesionalnog vojnika koji je oružjem i srcem branio svoju zemlju, i moj junak se zove Noske. U filmu je okupljena odlična ekipa, u junačkom sam društvu glumaca Miloša Bikovića, Aleksandra Radojičića, Viktora Savića... Reditelj Đogo je moj prijatelj koga znam dugo godina, koji je, nažalost, devedesetih godina imao neka ratna iskustva. On je čovek za koga mislim da gaji plemenita osećanja prema svom narodu, i projekat "Košare" je baš zbog toga u pravim rukama.

Promo fotografija

o Kako doživljavate tu ekranizaciju jednog od najtežih događaja u novijoj srpskoj istoriji, kako se opisuje bitka na Košarama?

Ljudi koji su preživeli Košare kažu da je ta bitka bila pakao na zemlji, oni su njeni svedoci, a mi snimamo film o nečemu što se njima dogodilo. Oni su bili pored onih koji su stradali ili bili teško ranjeni, i mislim da je istina najveća odgovornost u ovoj priči o zaboravljenim vojnicima tadašnje jugoslovenske vojske, koji su 1999. pokazali ogromno junaštvo u borbi na Košarama protiv OVK. Naša je dužnost, ne samo odgovornost, da se bavimo istinom i da ne lažemo ni sebe ni druge, i smatram važnim da se snimi takav film - koji ne upućuje na mržnju, koji bez patetike i laži govori nešto o nama i ima ljubavi prema našem narodu.

o Koliko danas ima junaštva u svakodnevnom životu?

Junaštvo je temelj najvećih kultura, antičke Grčke, japanske, a samuraji imaju kodeks moralnih načela i životnu filozofiju nazvanu bušido, koja nalaže sedam vrlina. To su iskrenost i pravednost, hrabrost, dobrota, uljudnost, istina i čestitost, čast i lojalnost. Tu je i pet glavnih zahteva, među kojima su ljubav, umerenost, strpljivost, skromnost, i to su načela koja vitezi treba da posmatraju. Ali, svet je izgubio vrline, danas nije ni moderno biti dobar i imati saosećanje prema drugima. Iskrenost, pravednost, skromnost, čast, to više ne postoji. Sada su u igri druga pravila - prevari, ukradi, "zezni", budi vešt i "preveslaj" koga stigneš. Ne mislim da je na planeti danas više zlih ljudi nego dobrih, nego da se ne osvrćemo dovoljno jedni na druge, i da smo zaboravili da su ljudskost i plemenita namera prema drugima ono što naš život čini vrednim.

o Pred kraj godine gledaćemo vas u dugo očekivanom srpskom filmu, "Dara iz Jasenovca" Predraga Antonijevića, gde igrate ustašu Miroslava Filipovića Majstorovića.

Na taj film se čeka više od sedamdeset godina, i vrlo sam počastvovan što sam u njegovoj ekipi. Oni koji su ga gledali na zatvorenoj projekciji rekli su mi da je fenomenalan, a siguran sam da će premijerna publika biti vrlo iznenađena kada me vidi u liku ovog ozloglašenog ustaše. Filipović je zbog krvoločnih zločina u logorima Jasenovac i Stara Gradiška imao nadimak Fra Sotona, a ubijanje dece se može opisati samo ludilom i najdubljom psihičkom patologijom. Koliko su strašni ti prizori sa decom govori i to što mi je na snimanju čak i fizički pozlilo. A moja scena u "Dari" nije velika, ne znam koliko traje u finalnoj verziji, ali mi u ljudskom smislu mnogo znači.

Promo fotografija

o Da li smo nešto naučili iz onoga što nam je donela pandemija, koja je globalno zaustavila naše uobičajene živote i "odložila" ih do daljeg?

Mislim da je lekcija o tome da čovečanstvo ne može da pobedi virus ako ne budemo solidarni jedni prema drugima kratko trajala. Osećanje strepnje, straha, neizvesnosti, izolacije, suočilo je čoveka u jednom trenutku sa samim sobom, i sa tim da mora da brine o sebi i o svojim bližnjima. To je ljude držalo prva dva meseca pandemije, a onda se sve vratilo po starom. Kao, kovid je prošao, mogu da se okrenu svojim navikama, i opet ih je "bolelo" za druge. Ljudi imaju kratko pamćenje i brzo zaboravljaju upravo takve lekcije, ali mi se čini, ukoliko ovaj intenzivirani talas virusa još potraje, da će ipak morati da se vrate nekim hrišćanskim vrednostima i da nešto važno nauče. A to je, pre svega, da je u životu najvredniji sam život, udah.

ČUDNA NAUKA

A Šta je ono najvažnije što ste naučili iščitavajući razne istorije?

Naučio sam da ništa nije crno-belo i da je istorija jedna čudna nauka, a mogao bih da citiram i Nikolu Pejakovića, koji kaže da postoji samo jedna istina, a to je Bog. Ako pogledamo šta je sve napisano o malim ratovima koji su se devedesetih godina dogodili na ovom prostoru između naših krhkih i minornih plemena - nas, Hrvata, muslimana i ostalih, a svedoci smo da nije sve bilo baš tako, onda možemo samo da zamislimo kako tek Englezi, Amerikanci i ostala najveća plemena prepravljaju i tumbaju istoriju. Zato uvek sve istorijske podatke i priče uzimam sa rezervom, i iz više izvora.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)