KAKO JE HITLER PRIMIO ANDRIĆA I ZAŠTO JE ŠEF ABVERA DOŠAO U APRILU U BEOGRAD: Sa promocije knjige "Među izdajnicima, špijunima i junacima"

V.S.C.

12. 04. 2024. u 14:18

KADA je Ivo Andrić stigao u jugoslovensko poslanstvo u Berlinu, u aprilu 1939. godine, Vladimir Vauhnik je na mestu vojnog atašea bio već nekoliko meseci - od novembra 1938. Njihovi putevi su se tako ukrstili i zajedno će proći neke od najvažnijih istorijskih trenutaka pred početak Drugog svetskog rata. Ovo se čulo na promociji memoara "Među izdajnicima, špijunima i junacima" Vauhnika - čoveka koji je prvi javio da se sprema šestoaprilsko bombardovanje Beograda i napad na SSSR, 1941. godine.

КАКО ЈЕ ХИТЛЕР ПРИМИО АНДРИЋА И ЗАШТО ЈЕ ШЕФ АБВЕРА ДОШАО У АПРИЛУ У БЕОГРАД: Са промоције књиге Међу издајницима, шпијунима и јунацима

Akademska knjiga

- Andrić je Hitleru predao akreditiv u novoj kancelariji Rajha, inače arhitektonskom čudu Alberta Špera - kazala je književna istoričarka Žaneta Đukić Perišić. - Bila je sreda, 19. april. Sutradan je bio Hitlerov rođendan, pa je ova vest o prijemu jugoslovenskog diplomate zauzela važno mesto u nemačkim novinama. Andrić je prošao kroz predvorje i mermernu galeriju dugu 220 metara da bi došao do Hitlerove kancelarije, koja je imala 400 kvadrata i tavanicu visoku 10 metara. Posle rata ova zgrada je srušena, a kamen i mermer iskorišteni su za pravljenje spomenika sovjetskim vojnicima.

Ispod zgrade nalazio se bunker. Andrić je kasnije svedočio da je već tada, pri prvom susretu sa vođom Trećeg Rajha, naslutio bolest u njegovoj ličnosti.

- Po protokolu je nakon toga položio venac na spomenik neznanom junaku i Vauhnik je bio sa njim. Sledećeg dana organizovana je velelepna parada za Hitlerov 53. rođendan - kazala je književna istoričarka i podsetila kako su i Andrić i Vauhnik, posle napada na Jugoslaviju, ekspeditovani iz Berlina.

V.C.S.

Sa promocije

General Svetko Kovač, bivši načelnik VBA, za Vauhnikovu obaveštajnu delatnost prvi put je saznao preko memoara Uglješe Popovića, šefa Servisa tajne službe Vojske Kraljevine Jugoslavije. Popović je imao dosije "Operacija Vladimir", u kom se navodi da je Vauhnik prevashodno bio vojni ataše, a tek zatim obaveštajac. Navode se i njegove zasluge i zadaci koje je dobio, a među kojima je prikupljanje podataka o motorizovanim jedinicama Vermahta, kao i o organizaciji nemačke vojske i naoružanju.

- Kao vojni ataše, Vauhnik je koristio legalne forme da dođe do informacija, ali se kao obaveštajac služio operativnim radom. On prosleđuje podatke koje dobija od vrha Abvera (nemačka vojna obaveštajna služba) jugoslovenskom Generalštabu, a znalo se da će ti podaci biti prosleđeni dalje Britancima. Jedna grupa aristokrata u Nemačkoj želela je da iskoristi Hitlera da ovaj ojača državu i digne privredu, pa da ga skloni, ali je Hitler postepeno uklanjao njih. Šef Abvera Vilhelm Kanaris je stalno pokušavao kontakte sa Britancima, želeći da se rat završi primirjem, a ne nemačkim porazom - objasnio je Kovač, i dodao da je upravo Abver Vauhnika pripremio za razgovor sa Gestapoom, kada je pritvoren, posle zatvaranja jugoslovenskog poslanstva u Berlinu i nakon napada na Jugoslaviju.

Takođe, Kanaris je lično posle 6. aprila došao u Beograd i tražio uvid u dokumenta vojne bezbednosti, ne bi li uništio ona iz kojih se vidi kako su informacije od Abvera preko Vauhnika išle Britancima.

Akademska knjiga

Vauhnik i Andrić u Berlinu

Kako se moglo čuti od priređivača memoara, pisca Vladimira Petrovića, Vladimir Vauhnik je bio protiv puča 27. marta 1941, jer je znao kakvo je stanje u jugsolovenskoj vojsci i bio je siguran da puč vodi u samoubistvo. Upravo je njegovo protivljenje bio jedan od razloga zašto mu general Dušan Simović i državni vrh nisu poverovali kada je početkom aprila poslao tačan plan napada nemačkih trupa i Luftvafea na Beograd i Jugoslaviju. Petrović se osvrnuo i na razne mitove, pa i laži, koje su kružile o ovom špijunu, a Bora babić, direktorka Akademske knjige, koja je izdala memoare, podsetila je da je Vauhnik bio antifašista i Jugosloven, iako Slovenac, ali i da je bio antikomunista, tačnije antistaljinista.

ISTORIJA I ŠPIJUNI

OBJAŠNjAVAJUĆI otkuda veliko interesovanje čitalačke publike za istorijsku i špijunsku literaturu, književnik Muharem Bazdulj kazao je da je jedno holandsko istraživanje pokazalo da su svuda, pa i u Srbiji, čitaoci mahom žene, ali naše tržište se razlikuje po tome što je ovde popularniji istorijski segment nego u drugim zemljama. To je ujedno i jedino polje u kom dominiraju muški čitaoci. Takođe je dodao da je veliko interesovanje za istoriju povezano sa potrebom da se objasne događaji kod onih naroda koji žive na prostorima gde se, kako je to Čerčil govorio, "proizvodi višak istorije".

- On je 1945. godine, kada je već otišao u Argentinu, počeo da piše memoare. Prvi put su izdati na slovenačkom 1965, posle njegove smrti, ali je u njima bilo umetnutih, falsifikovanih delova. To je razbesnelo Miloša, njegovog brata, koji je u Evropi imao original memoara na nemačkom, pa ih je on izdao u autentičnoj verziji. Tri decenije kasnije, emigrantska Iskra izdala ih je i na tadašnjem srpsko-hrvatskom jeziku i ta verzija je bila slična nemačkoj. Pošto je na velikom broju mesta Vauhnik koristio inicijale ili pseudonime, ne bi li zaštitio svoje izvore i saradnike, sproveli smo istraživanje i došli do toga ko je ko i to objavili u napomenama - objasnio je Petrović.

Inače, CIA je potvrdila da je od svih stranih obaveštajaca koji su boravili u Berlinu pred Drugi svetski rat, Vauhnik bio najinformisaniji i imao najbolje procene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DVA PROROČANSTVA KOJA SU JOJ OBELEŽILA ŽIVOT: Oba su se ostvarila, a kada se seti jednog uvek se rasplače