BOLNE TAČKE NAŠEG DRUŠTVA: Obeleženo devet decenija od rođenja velikog srpskog pisca Slobodana Selenića

DEVET decenija od ro­đenja velikog pisca Slobodana Selenića (1933-1995) obeleženo je u sali "Vasko Popa" gde su govorili Vladan Bajčeta, Marko Avramović i Igor Perišić.

Foto Dokumentacija Borba

U svim romanima Se­lenić se opsesivno bavio velikim društveno-poli­tičkim preokretom koji je nastupio sa dola­skom Komunističke partije na vlast i porazom srpske gra­đanske klase, rekao je Bajčeta, i dodao:

- Pripadajući na neki način i jednom i drugom svetu prema porodičnom poreklu, ali i vlastitim opredeljenji­ma, Selenić je izuzetno dobro upoznao sukobljene strane i sa vanrednom pri­povedačkom umešnošću predočio njihov sudar u prestonici socijalistič­ke Jugoslavije. Mimoišao ga je, pritom, sirenski zov postmodernističke tek­stualne kombinatorike i pisao je dela sa likovima od krvi i mesa, neverovat­ne životnosti i uverlji­vosti. Jezička virtuoznost oličena u višeglasju i autentičnosti regional­nih govora, slenga i svih ostalih varijeteta kojima je oblikovao njihove tra­gične sudbine nije bila viđena do tada u srpskoj književnosti, izuzev done­kle u romanima Dragosla­va Mihailovića.

Podsećajući da je Sele­nić tokom nekoliko po­slednjih godina života, u vreme jugoslovenske krize, uložio svesrdan intelek­tualni napor da pruži doprinos što bezbolni­jem izlasku iz nepovoljnih istorijskih okolnosti, Baj­četa je rekao:

- Svedočanstva svojih na­stojanja sakupio je u knjizi publicističkih teksto­va "Iskorak u stvarnost" (1995), čiji izlazak iz štampe nije dočekao. Bio je učesnik srpsko-slovenač­kih razgovora u jesen 1987, održanih u prvoj etapi u Ljubljani, a zatim i u Beo­gradu, sa težnjom da se rasvetli po­ložaj republike koja će pr­va istupiti iz federativne zajednice. Učestvovao je i u razgovorima srpskih i hr­vatskih intelektualaca u Zagrebu 1993, posvećenim mogućnostima pacifikova­nja zaoštrenog sukoba dveju osovinskih republika Jugo­slavije; a zatim i na susretu pisaca u Beču u organizaci­ji "Inicijative za hrvat­sko-muslimansko-srpski mirovni dijalog". Potpisi­vao je veliki broj proglasa, javnih apela, peticija i svih drugih pokušaja da se politički radikalizam, a kasnije i ratni ishod su­čeljenih strana, što pre i što bezbolnije stiša.

Igor Perišić/Vladan Bajčeta, Foto D. Milovanović/N. Skenderija/Z. jovanović

Iako je prošlo devet decenija od rođenja i sko­ro tri decenije od njegove smrti, teme kojima se ovaj pisac opsesivno bavio u svojim, i za njegovog živo­ta, a čini se i danas, veoma čitanim romanima i dalje su u žiži naše kulturne, društvene i političke javnosti, možda čak i više nego što su to bile u tre­nutku kada se ovaj pisac na njih osvrnuo, naglasio je Marko Avramović:

- U pitanju su odnosi Sr­bije i Evrope, koju je ovaj autor najizrazitije tema­tizovao u svom možda i naj­poznatijem romanu "Očevi i oci", zatim srpsko-al­banski odnosi i kosovsko pitanje kojih se on dotiče u nagradom nagrađenom roma­nu "Prijatelji", pa zatim ge­nocid u NDH i odnos prema ovom teškom nasleđu, kako u našoj tako i u hrvatskoj sredini, što je u središtu pažnje romana Timor mortis i recimo još, ratovi za ju­goslovensko nasleđe koje je Selenić među prvima uveo u srpsku književnost u svom poslednjem za života obja­vljenom delu "Ubistvo s pre­dumišljajem". Potvrđuje se stoga da je ovaj romansijer bio izrazito senzibilan za neuralgične tačke našeg društva, ne prezajući da na njih u svojim knjigama na izuzetno visokom zanatskom nivou da neposredan, i kako se danas ispostavlja, trajan odgovor.

Preporučujemo

Kultura

0 0

LIKOVI NA MARGINI: Tea Obreht, američka književnica , Gostovala u "Laguni"

23. 10. 2023. u 15:27

Kultura

0 0

MLADI U REDU ZA POTPIS: Gužva na štandu Ljiljane Habjanović Đurović

23. 10. 2023. u 15:19

Kultura

0 0

NAPOLEONOVA POVELjA I PREVEROVA POSVETA: Izuzetni eksponati privlače mnoge posetioce na štand "Pošte Srbije"

23. 10. 2023. u 15:14

Kultura

0 0

KUNDERA JE GOVORIO O APSURDU ŽIVOTA I RADOSTI ŽIVLjENjA: Gost iz Francuske

23. 10. 2023. u 15:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije