Kultura

BOLNE TAČKE NAŠEG DRUŠTVA: Obeleženo devet decenija od rođenja velikog srpskog pisca Slobodana Selenića

Д. Богутовић

25. 10. 2023. u 07:15

DEVET decenija od ro­đenja velikog pisca Slobodana Selenića (1933-1995) obeleženo je u sali "Vasko Popa" gde su govorili Vladan Bajčeta, Marko Avramović i Igor Perišić.

БОЛНЕ ТАЧКЕ НАШЕГ ДРУШТВА: Обележено девет деценија од рођења великог српског писца Слободана Селенића

Foto Dokumentacija Borba

U svim romanima Se­lenić se opsesivno bavio velikim društveno-poli­tičkim preokretom koji je nastupio sa dola­skom Komunističke partije na vlast i porazom srpske gra­đanske klase, rekao je Bajčeta, i dodao:

- Pripadajući na neki način i jednom i drugom svetu prema porodičnom poreklu, ali i vlastitim opredeljenji­ma, Selenić je izuzetno dobro upoznao sukobljene strane i sa vanrednom pri­povedačkom umešnošću predočio njihov sudar u prestonici socijalistič­ke Jugoslavije. Mimoišao ga je, pritom, sirenski zov postmodernističke tek­stualne kombinatorike i pisao je dela sa likovima od krvi i mesa, neverovat­ne životnosti i uverlji­vosti. Jezička virtuoznost oličena u višeglasju i autentičnosti regional­nih govora, slenga i svih ostalih varijeteta kojima je oblikovao njihove tra­gične sudbine nije bila viđena do tada u srpskoj književnosti, izuzev done­kle u romanima Dragosla­va Mihailovića.

Podsećajući da je Sele­nić tokom nekoliko po­slednjih godina života, u vreme jugoslovenske krize, uložio svesrdan intelek­tualni napor da pruži doprinos što bezbolni­jem izlasku iz nepovoljnih istorijskih okolnosti, Baj­četa je rekao:

- Svedočanstva svojih na­stojanja sakupio je u knjizi publicističkih teksto­va "Iskorak u stvarnost" (1995), čiji izlazak iz štampe nije dočekao. Bio je učesnik srpsko-slovenač­kih razgovora u jesen 1987, održanih u prvoj etapi u Ljubljani, a zatim i u Beo­gradu, sa težnjom da se rasvetli po­ložaj republike koja će pr­va istupiti iz federativne zajednice. Učestvovao je i u razgovorima srpskih i hr­vatskih intelektualaca u Zagrebu 1993, posvećenim mogućnostima pacifikova­nja zaoštrenog sukoba dveju osovinskih republika Jugo­slavije; a zatim i na susretu pisaca u Beču u organizaci­ji "Inicijative za hrvat­sko-muslimansko-srpski mirovni dijalog". Potpisi­vao je veliki broj proglasa, javnih apela, peticija i svih drugih pokušaja da se politički radikalizam, a kasnije i ratni ishod su­čeljenih strana, što pre i što bezbolnije stiša.

Igor Perišić/Vladan Bajčeta, Foto D. Milovanović/N. Skenderija/Z. jovanović

Iako je prošlo devet decenija od rođenja i sko­ro tri decenije od njegove smrti, teme kojima se ovaj pisac opsesivno bavio u svojim, i za njegovog živo­ta, a čini se i danas, veoma čitanim romanima i dalje su u žiži naše kulturne, društvene i političke javnosti, možda čak i više nego što su to bile u tre­nutku kada se ovaj pisac na njih osvrnuo, naglasio je Marko Avramović:

Plitki grobovi

SELENIĆ je veliki dramski pisac u romanu gde je postigao ono o čemu većina književnika teži, a to je da su ga podjednako voleli i publika i kritika. Pored ostalog, njegov opsesivni motiv bili su plitki grobovi. Preko upečatljivih slika on je uspeo da dočara srpska stradanja koja ni­smo, s jedne strane dovoljno duboko upamtili, dok bi, s druge strane, takva povlašćena mesta Seleniće­ve proze trebalo da nas opominju da nam se sličan udes više nikada ne ponovi - rekao je Igor Perišić.

- U pitanju su odnosi Sr­bije i Evrope, koju je ovaj autor najizrazitije tema­tizovao u svom možda i naj­poznatijem romanu "Očevi i oci", zatim srpsko-al­banski odnosi i kosovsko pitanje kojih se on dotiče u nagradom nagrađenom roma­nu "Prijatelji", pa zatim ge­nocid u NDH i odnos prema ovom teškom nasleđu, kako u našoj tako i u hrvatskoj sredini, što je u središtu pažnje romana Timor mortis i recimo još, ratovi za ju­goslovensko nasleđe koje je Selenić među prvima uveo u srpsku književnost u svom poslednjem za života obja­vljenom delu "Ubistvo s pre­dumišljajem". Potvrđuje se stoga da je ovaj romansijer bio izrazito senzibilan za neuralgične tačke našeg društva, ne prezajući da na njih u svojim knjigama na izuzetno visokom zanatskom nivou da neposredan, i kako se danas ispostavlja, trajan odgovor.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LJUDE
Panorama

0 0

PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE

ČUVAJTE se onih koji se smeju kada vam je loše, govorio je Dostojevski, gorostas pisane reči i majstor psihološkog realizma, koji je kroz svoja dela istraživao dubine i mračne ponore ljudske duše. Mudre misli velikog književnika i danas se citiraju, pomažući nam da shvatimo suštinu života, a kada se nađemo u nedoumici ne znajući kako da odgovorimo na zlo, setićemo se, možda, i njegovog saveta da "ne treba pobeđivati silom, već smirenom ljubavlju"...

07. 12. 2025. u 19:40

TA KUĆA JE STVARNO UKLETA Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku
Zločin

0 13

"TA KUĆA JE STVARNO UKLETA" Majci i ocu prerezao grkljan, pa sebi isekao vene: Novi detalji porodične tragedije u Čačku

PRVI rezultati istrage tragedije koja je otkrivena u subotu ujutru u porodičnoj kući u blizini „Slobodine“ raskrsnice u Čačku, govore da je Vladimir Čarapić (47) nožem preklao vrat svojoj majci Mili (72), a potom i svom ocu Neđu (79). Zatim je sebi istim sečivom naneo više uboda po grudima i stomaku, a na kraju je prerezao vene leve ruke i tako na smrt iskrvario.

07. 12. 2025. u 13:36

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića
Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.

07. 12. 2025. u 11:41

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NATAŠA PAVLOVIĆ ZA TV NOVOSTI: Publika ceni iskrenost više od upeglane slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)
TV Novosti

0 1

NATAŠA PAVLOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Publika ceni iskrenost više od "upeglane" slike, a praktična žena nije savršena, samo je normalna (FOTO)

TELEVIZIJSKA voditeljka i autorka emisije „Praktična žena“ Nataša Pavlović, koju gledamo svakog radnog dana u 16 časova na TV Prva, više od decenije gradi prepoznatljiv televizijski svet u kojem kombinuje tradicionalne vrednosti, savremene izazove i svakodnevicu realne žene koja se ne stidi da pokaže da nije savršena.

05. 12. 2025. u 12:05

„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“
Kultura

0 1

„NIT SE NASTAVLJA“: Dodeljene nagrade najboljim autorima na 11. žiriranoj izložbi „100 žena – 100 minijatura“

SVEČANA dodela nagrada najboljim autorima ručnog rada u formatu minijature, održana je u Sava centru u okviru jedinstvene 11. žirirane izložbe minijatura „100 žena – 100 minijatura“, koja čuvarima tradicije, pre svega ženama iz lokalnih zanatskih udruženja, pruža priliku da se takmiče, afirmišu i dobiju priznanje javnosti za svoj autentičan rad.

03. 12. 2025. u 11:36

Politika
Tenis
Fudbal
PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LJUDE

PO DOSTOJEVSKOM: Ovih 6 znakova otkrivaju ZLE LjUDE