SADA SAM STAR, ALI JOŠ SAM DOVOLJNO "LUD": Intervju - Radoje Čupić

POZNATI novosadski glumac Radoje Čupić smelo "gazi" sedmu deceniju života. Umesto da kao pravi penzioner, što je postao početkom februara, "povuče ručnu" i odmori se u njegovoj tihoj oazi na kraj Kulpina, on je kao mladić u naponu snage čest na sceni i ekranima.

Foto: Aleksandar Letić

U više od 40 godina karijere stalo je blizu stotinu uloga na televiziji i filmu, skoro isto u teatru, režije nekoliko pozorišnih komada, Sterijina nagrada, "Zoranov brk" i mnoga druga priznanja. Igrao je u ostvarenjima "Vuk Karadžić", "Vratiće se rode", "Sva ta ravnica", "Kao rani mraz", "Tilva Roš", "Jagodići", Santa Maria della Salute, "Koreni", "Šifra Despot", "Švindleri", "Ubice mog oca", "Hotel Balkan", "12 reči", "Vreme zla", "Branilac"...

Samo u toku protekle TV sezone videli smo ga u seriji "Mama i tata se igraju rata 2", nastavku "Složne braće" i špijunskom trileru "Vera". Ali Čupić ne namerava da stane, već je snimio "Heroje Halijarda", kao i film i seriju "Kruna", gde je dočarao lik tužnog violiniste, a trenutno završava "Kafanu na Balkanu" u kojoj tumači oca glavnog junaka.

- Pitale su me kolege "Kako ti više ne dosadi?", a moj jedini odgovor je da me to još raduje i interesuje. Nedavno je u SNP slovenački reditelj Jernej Lorenci režirao Dostojevskog. Šta bi čovek više poželeti mogao? U drugoj polovini aprila čeka me "Megdan", po scenariju Alekse Balaševića, borilački film koji nosi važne teme i zanimljive savremene priče o MMA borcima. Takođe u aprilu, snimam "Drim tim 2". Potom bi trebalo da bude sniman film "Djeca Kozare" u režiji Lordana Zafranovića. Moja uloga nije velika, igraću starca koga zateknu prilikom oslobađanja Jasenovca. Uskoro bi trebalo da počne i snimanje filma Želimira Žilnika, što me posebno veseli - u dahu nabraja Radoje Čupić koji ističe da pre nego što je kročio u svet glume nije razmišljao o tome kao o poslu. - Nisam mislio da ću postati glumac, pa biti slavan, već se desila potreba da se time bavim. Da rešavam sve probleme sa kojima se glumac suočava praveći ulogu i želeći da bude kompaktan deo celine koja se zove predstava, film ili serija, to je ono što me je obuhvatilo. Mislim da je to presudno, a sve ostalo su pogrešni motivi.

Vaš lik u seriji "Mama i tata se igraju rata 2", advokat Kosta Paroški, našao se u komičnim, čak i opasnim situacijama. Po čemu pamtite ovo snimanje?

- Veoma mi se dopao scenario zato što ima toplinu, ljudskost i situacije koje su nam manje-više poznate kroz naše živote, kao i onih koje poznajemo. Lik tog malo šašavog advokata mi je bio jako interesantan jer video sam da tu može da se napravi nešto lepo. Zanimljivo mi je bilo kad smo snimali scenu na groblju u kojoj se izvinjavam ljudima koji su došli na sahranu, jer sam uneo veliku zabunu zbog pogrešnih termina. U toj sceni padam sa zidića na koji sam se popeo da bih privukao njihovu pažnju. Svi na setu su se veoma brinuli kako će to da prođe. Međutim, imao sam, naravno, strunjaču iza i taj pad sa metra visine mi nije predstavljao problem, mada smo imali mnogo ponavljanja. Kada mi je izletela tašna iz ruke, rekli su "E, to je to".

Foto Milan Đakon

Kada ste najviše rizikovali zbog neke uloge?

- Sećam se koliko mi je bilo neprijatno na snimanju druge sezone "Švindlera", koja je zamišljena kao letnja serija, pa su i kostimi bili takvi. Onda je snimanje pomereno za nekoliko meseci i ušli smo u zimu. Poslednjeg dana snimanja imao sam dosta scena i sve su bile napolju, po izuzetno hladnom februarskom vremenu. To je bilo nepodnošljivo. Divno su me obukli i imao sam aktivni veš ispod kostima, ali ceo dan sam stajao i pričao. Neobično je to što sam se tresao kao prut, ali u trenutku kada se čuje "akcija", telo se umiri i sve odradim. Kada je "stop", ponovo počnem da se tresem. To je nešto što organizam reguliše sam od sebe. Ipak, zaradio sam ozbiljan bronhitis. Doktori su mislili da imam upalu pluća, ali bio je "samo bronhitis".

U filmu i seriji "Vera" igrali ste lik četovođe Petka. Kako se vama dopala atmosfera i priča ovog špijunskog trilera?

- Uloga četovođe Petka je najviše povezana sa likom Koste Pećanca (Tihomir Stanić), ali najzanimljiviji mi je deo sa Verom (Jovana Stojiljković) jer mi je dao prostor da se malo poigram sa stavom prema ženama i ljudima iz grada. Upravo u sceni sa njom reditelj Nedeljko Kovačić ubacio je repliku "Nije ti ovo Beograd", koja nije postojala u scenariju. Odao je time poštovanje seriji "Povratak otpisanih" koja je praznila ulice u doba kad je prikazivana i koja je dobrom delu starijih gledalaca, kao što sam ja, ostala u divnom sećanju.

Sa Tihomirom Stanićem niste samo sarađivali u mnogim serijama nego ste i studirali...

- Jeste, bili smo na istoj klasi koju je vodio prve dve godine Dejan Mijač, posle Dimitrije Đurković. Nažalost pokojni Mihajlo Pleskonjić Badža, Tika i ja bili smo nerazdvojni, toliko da nas je Mijač zvao "Tri sestre". Putevi su nam se razdvojili, Tika je otišao za Beograd u "Atelje", a ja u Sombor na četiri godine, a ostao sam četrnaest. Sada se ponovo srećemo na snimanjima, što mi je posebno drago. Ponekad se setimo detalja koji su obeležili vreme koje smo proveli zajedno. Mada ne volim priče poput "Znaš kad smo bili mladi i ludi". Mislim da smo sada stari ali još dovoljno ludi, pa je i sada fenomenalno.

Foto Arhiva

Umesto četiri, proveli ste 14 godina u Somboru. Kako sada gledate na tu "avanturu"?

- Sve što se dogodi u životu trebalo je da se dogodi, pa i meni Sombor i iz profesionalnih i iz privatnih razloga. To je bilo devedesetih, ali pozorište je radilo punom parom bez obzira na siromaštvo. Bio sam tamo u zlatnom dobu somborskog pozorišta, a tu su bili i reditelji Muci Draškić, Zoran Ratković, Jagoš Marković, Kokan Mladenović... Oni su nam pomagali da se probijamo kroz pozorište i donosili nam duh novog vremena, neobuzdanu maštu i slobodu. U Somboru sam se oženio, dobio decu, i to je takođe divno i moralo je da se desi.

Kada ste shvatili da vam je gluma privlačna, da ima nešto što vas posebno intrigira?

Foto: RTS

Gde se nalazi vaša oaza u koju bežite od gradske vreve?

- Dugo sam čeznuo da imam nešto što će biti povezano s prirodom. Sticajem okolnosti snimao sam seriju "Jagodići" u Kulpinu. Kada je došao momenat da uzmem kuću, odabrao sam da bude baš tu, što je tada bilo veoma povoljno. Zamišljao sam da će to biti porodična letnja rezidencija. Međutim, kada je počela korona i kada su nas zaključali, supruga i ja smo došli u Kulpin i shvatili da želimo da stalno budemo tu. Novom Sadu se vraćam kada imam predstavu u SNP i podjednako ga volim i dalje, ali u Kulpinu imam mir, a vreme sporije prolazi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije