KRHOTINE SVETA: Omaž velikom pesniku Čarlsu Simiću (1938-2023)

U ČAST Čarlsa Simića (1938-2023), srpski PEN centar i izdavačka kuća "Arhipelag" priredili su omaž jednom od najznačajnijih savremenih pesnika i esejista. Američki pesnik srpskog porekla dobitnik je najvećih književnih nagrada, od "Pulicerove", priznanja "Volas Stivens", "Edgar Alan Po", do Mekarturovog fonda (poznatog kao "nagrada za genija").

Foto P. Milošević

Dobio je Simić i najznačajnija priznanja za poeziju, kao što je "Poeta laureatis" Kongresne biblioteke Vašingtona, koja su mu obezbedile mesto u američkom panteonu.

- Istorija, ili bolje reći rat, obeležili su detinjstvo pesnika i uneli su u njegovu poeziju trajnu temu i trajnu averziju prema političarima i istoriji, sa kojima će se obračunavati najubojitijim pesničkim sredstvima ironijom, podsmehom i sarkazmom - nastavila je Lazićeva. - Jedna od njegovih najpoznatijih pesama "Motel Raj", nastala devedesetih godina prošlog veka, govori o krvavim pošastima koje su nam priredili oni koji o ratu govore kao o magičnom ljubavnom napitku. Simićeva poezija nastala je na krhotinama stvarnog sveta, na krilima imaginacije, u njoj se smenjuju groteskne, fantazmagorične i apsurdne slike postojanja i nepostojanja. On ih ujedinjuje služeći se vrstom intelektualne visprenosti, domišljatosti, erudicije, bizarnim i duhovitim obrtima. Poezija Čarlsa Simića je ne samo cenjena od kritike, nego i omiljena kod čitalačke publike u Americi. Njeno čitanje nosi čar duhovne avanture i zato je vole intelektualci i takozvani običan svet.

Prevodilac i novinar Vesna Roganović je istakla da je Simić bio glavni junak njenog profesionalnog života, autor sa kojim je najduže i najimpresivnije sarađivala.

 - Simić je intelektualac, s netipičnim, originalnim uvidima u književnost i poeziju Starog i Novog sveta, o čemu je takođe razmišljao u neposrednim razgovorima, esejima i beleškama - kazala je Roganovićeva. - Kao neko ko dolazi sa strane bolje je mogao da uoči autohtonost i originalnost američke poezije i kulture, stare tek dva veka, u odnosu na onu višemilenijumsku Evrope i Istoka. Sebe je smatrao pesnikom američke provenijencije, baštinikom Emili Dikinson, Volasa Stivensa, poezije koja ne robuje kanonima i uživa u "demokratičnosti" takve umetničke slobode. Uprkos tome, nikad se nije odrekao vrednosti koje je posredno baštinio od evropske literature i svetske kulture i mitologije - što se vidi iz nebrojenih referenca i aluzija u njegovom opusu - od Sapfe, Ovidija, Šekspira do Oktavija Paza, Brodskog, Šajmusa Hinija, Vaska Pope, Novice Tadića i ostalih.

Božović je govorio o Simićevom stvaralaštvu:

 - U esejima je ispričao čitav svoj život, od ranog odlaska u Ameriku do trenutaka u kojima je svedočio u nekim od najuzbudljivijih epizoda američke i evropske kulturno-političke i društvene istorije druge polovine 20. veka. A, u pesmama je istrajni svedok svakodnevice koja se menjala pred njegovim očima. On, koji je mnogo znao o istoriji poezije, sve vreme je od malih detalja svakodnevice pravio čuda vlastitog pesničkog sveta. Polazeći od različitih iskustava, suočavajući se sa različitim poetičkim izrazima, pokazao je da zapravo to obilje običnog, vidljivog, čulima dostupnog sveta, može biti pretvoreno u slike koje su lucidne u svom sadržaju i prodorne u svojim dometima. Retki su pesnici koji su tako istrajno posvećeni svojoj poetici bez velikih promena u njoj, a koji su imali toliko smisla za ono što je moderno u savremenom životu i u najdubljoj vezi sa njim kakav jeste.

BONUS VIDEO:

"UMETNOST IZNAD SVEGA“: Međunarodni filmski festival Kustendorf otvoren na Mokroj gori

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije