ZAŠTITA ZA VINČANSKO BLAGO: Dubravka Đukanović, direktorka RZZSK, o zaustavljanju klizišta na Belom brdu, divljoj gradnji, arheoparku

KADA krajem godine konačno otpočnu radovi na zaustavljanju klizišta na Belom brdu, neće više biti straha od nepovratnog oticanja niz Dunav neprocenjivo vrednog arheološkog materijala sa 7.500 godina starog neolitskog nalazišta u Vinči.

Pobednički rad Anđele Karabašević Sudžum i Vladislava Sudžuma/ Foto: Sajt konkursa RZZSK

Vlada je, prošlog četvrtka, iz budžeta odobrila 141 milion dinara (sredstva će moći da se upotrebe u toku dve godine), u okviru kojih je i iznos od 475.000 dolara iz donacije Ambasadorskog fonda za zaštitu kulturnog nasleđa SAD. Na tenderu je dobijen izvođač i čeka se samo izbor nadzornog organa, pa da se počne!

Reč je o prvoj građevinskoj realizaciji u sklopu trogodišnjeg kapitalnog projkata "Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči", vrednog više od tri miliona evra, poverenog Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture kao nosiocu investicionih prava.

- Ovim projektom će se kroz sistematsko ulaganje stvoriti uslovi da se jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta Evrope, nakon više od veka istraživanja, ali i decenija zanemarivanja, uredi i prezentuje, kako stručnoj, tako i širokoj javnosti - ističe profesor dr Dubravka Đukanović, direktorka RZZSK, dodajući da su idući ka tom cilju, od maja 2021. paralelno realizovali više aktivnosti.

Dubravka Đukanović/ Foto: N. M.

Pre svega to su bili oni poslovi koji se tiču zaštite i očuvanja nalazišta, rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, nelegalne izgradnje na prostoru lokaliteta, ali i izrada strateških studija i dokumenata, kao i usaglašavanje planskih dokumenata, koji su osnova za buduće uređenje prostora i izgradnju objekata. Prvi izrađeni dokument, prema rečima sagovornice, bila je Studija zaštite nalazišta od negativnog dejstva vode, na osnovu koje je revidovana ranije pripremljena dokumentacija za sanaciju klizišta i započeta izrada dokumentacije za izgradnju drenažnog kolektora.

- Muzej Grada Beograda je 2020. naručio projekat sanacije klizišta, a njime je predložena izrada tri grupe šipova, od kojih je jedna na samom nalazištu, pa je Zavod početkom 2021, na osnovu Studije, naručio reviziju projekta - objašnjava direktorka Zavoda.

- U novom projektu, izostavljena je ta treća zavesa šipova, jer je sporna sa stanovišta zaštite kulturnog nasleđa, zato što je planirana u samom središtu nalazišta, gde se vrše istraživanja. Odluka o eventualnoj realizaciji druge "zavese" šipova će biti doneta na osnovu praćenja promeranja tla u dužem vremenskom periodu nakon izvođenja prve faze sanacionih radova.

Foto: S. Miljević

Predstojeća izgradnja prve "zavese" od šipova na obaloutvrdi, prva je faza rešavanja složenog problema ovog klizišta, koje se aktivira usled nekontrolisanog dotoka otpadne i atmosferske vode na klizne ravni, što dovodi do pomeranja tla, tvrdi Đukanovićeva. U drugoj fazi, otkriva, planirana je izgradnja drenažnog kolektora, oko nalazišta, koji će biti i glavni sabirni kolektor buduće fekalne i atmosferske kanalizacije naselja Vinča.

- I na prostoru samog arheološkog nalazišta se nalaze nelegalno izgrađeni objekti, koji fizički ugrožavaju lokalitet - nastavlja sagovornica. - Kada je u pitanju Vinča, očuvanje kulturnog nasleđa mora da bude prioritet, tako da je jedna od aktivnosti u okviru ovog projekta i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i iznalaženje rešenja za ljude koji su decenijama naseljeni na prostoru nalazišta Belo brdo.

Do sada je, prema njenim rečima, država eksproprisala sedam objekata, a u postupku je eksproprijacija još 54. Svi nelegalni objekti koji se nalaze u prvoj zoni nalazišta, koje je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, moraće, prema nedvosmislenom stavu naše sagovornice, da budu uklonjeni:

Belo brdo čeka zaustavljanje klizišta

- I tokom realizacije kapitalnog projekta, koji za cilj ima zaštitu i prezentaciju nalazišta i u okviru koga se rešavaju i infrastrukturna i druga pitanja koja će unaprediti život stanovnika naselja Vinča, pojedinci i dalje realizuju građevinske radove bez prethodno pribavljene saglasnosti. Letos smo, recimo, zatekli jednog vlasnika nelegalno izgrađenog ugostiteljskog objekta kako betonira terasu, koja "ulazi" u Dunav.

Nadležna inspekcija je, na inicijativu Republičkog zavoda, zaustavila radove i preuzela dalje vođenje postupka.

- Kao ustanova zaštite mi se trudimo da u okviru svojih ingerencija reagujemo što je moguće brže - naglašava direktorka RZZSK.

- Nedozvoljene intervencije na arheološkim nalazištima i nepokretnim kulturnim dobrima podležu i krivičnim prijavama, ali se ovaj problem ne rešava samo kaznenim merama.

Postavka na lokalitetu u Vinči

Kako dodaje profesorka Đukanović, po sredi je složen problem opšteg odnosa prema kulturnom nasleđu i (ne)razumevanja značaja njegovog očuvanja, čije rešavanje zahteva kompleksniji, sistemski pristup koji seže do obrazovanja dece u osnovnim i srednjim školama, kao i podizanja svesti o vrednosti kulturnog nasleđa u najširoj populaciji.

- Tokom tri godine realizacije kapitalnog projekta nameravamo i da usaglasimo plansku dokumentaciju i omogućimo realizaciju projekata uređenja kompleksa. Krajem prošle godine smo pokrenuli izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene Belo brdo u Vinči u cilju omogućavanja realizacije projekata sanacije, kao i realizacije projekta izabranog na "Međunarodnom anketnom urbanističko-arhitektonskom konkursu za uređenje kompleksa budućeg arheoparka sa priobaljem sa izradom idejnih projekata za izgradnju objekata centra za posetioce i naučno-istraživačkog centra", koji su zajednički realizovali RZZSK, Platforma Vlade RS "Srbija stvara" i Udruženje arhitekata Srbije. Tri nagrađena i tri otkupljena rada (od pristiglih 12 rešenja, među kojima su tri inostranih autora), naći će se uskoro na posebnoj izložbi, a već su prezentovani na veb postavci, na sajtu konkursa.

Kada se opredeljivao za prvonagrađeni rad Anđele Karabašević Sudžum i Vladislava Sudžuma, žiri nije znao da je reč o delu naših mladih, darovitih arhitekata, tvrdi Dubravka Đukanović:

Foto: Sajt konkursa RZZSK

- Transponujući neolitsku kuću na više načina, arhitektura prvonagrađenog rada, prema oceni žirija, promoviše sva tri atributa budućeg arheološkog parka: očuvanje i prezentaciju kulturne baštine, nauku i istraživanje, kao i turizam, i pruža više nivoa na kojima može biti utemeljen prosperitet Vinče, ali i šireg prostora - zaključuje sagovornica, uz napomenu da ovo delo na najbolji način integriše sve specifičnosti kulturnog dobra u jedan savremen, autentičan i prepoznatljiv multifunkcionalan prostor, koji korespondira sa okruženjem, unapređuje vrednost ambijenta i doprinosi novom, kreativnom i inovativnom duhu grada.

Reprezentativnost, pa Unesko

Evropsku i svetsku slavu nalazište u Vinči steklo je još početkom 20. veka, u vreme kada je tu vršio istraživanja profesor Miloje Vasić, koji je tokom svojih istraživačkih kampanja tesno sarađivao sa kolegama, arheolozima iz Rusije i Engleske, podseća profesorka Đukanović. Takvu međunarodnu vidljivost Belog brda je neophodno vratiti, kako kaže, ali prvi korak je da se lokalitet zaštiti i reprezentativno uredi, pa se tek posle može razmišljati o njegovom eventualnom upisivanju na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Prema njenom mišljenju, ekspertskim misijama Uneska u ovom momentu ne bismo mogli, na licu mesta, mnogo toga da pokažemo, mada sve navedene aktivnosti realizovane u okviru kapitalnog projekta predstavljaju značajan pomak u cilju zaštite, prezentacije i upravljanja lokalitetom.

Prostrano i kompleksno

Arheološko nalazište prostire se na površini od 10,76 hektara, budući arheološki park na 23 hektara, dok će budući turistički kompleks zauzimati gotovo duplo veću površinu, objašnjava direktorka RZZSK. Na tom prostranstvu, pored svojevrsnog muzeja na otvorenom - samog nalazišta na kojem će se vršiti iskopavanja, biće izgrađen i Centar za posetioce i Naučno-istraživački centar (na mestu stare škole), koji će pored svog evropskog i regionalnog značaja, imati i posebnu vrednost za lokalno stanovništvo Vinče, kome će biti namenjen jedan deo prostora kompleksa. Biće uređeno priobalje Dunava i Bolečice, izgradnjom pešačko-biciklističkih staza, ali i prostorima za odmor i drugim sadržajima namenjenim turistima i stanovnicima Vinče.

Nagrade i otkupi

Na konkursu su dodeljene tri nagrade, i tri otkupa, kaže sagovornica. Pored pobednika, druge dve jednako vredne nagrade pripale su timu iz Melburna, iz Australije i konkursnom rešenju Jelene i Dejana Miletića. Prvi otkup je pripao rešenju autorskog tima Snežane Vesnić, Vladimira Milenkovića i drugih, a druga dva jednako vredna otkupa su dodeljena rešenjima autorskih timova iz Beograda, "Spring studija" i MART Architecture.

Preporučujemo

Kultura

0 0

JEZGRO NEIZRECIVOG: Navršava se 100 godina od rođenja nobelovca Žozea Saramaga

15. 11. 2022. u 10:13

Kultura

0 1

OTVORENA IZLOŽBA MILICE LOPIČIĆ U NGVU: Kada umetnost postaje roba?

14. 11. 2022. u 16:35

Panorama

0 0

NISU ZA BRAK: Pet znakova koji se najčešće razvode

11. 11. 2022. u 08:14

Dr Novosti

0 0

DA LI JE SLANINA ZDRAVA? Šta sadrži, da li goji i koliko smemo da je jedemo

11. 11. 2022. u 10:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije