DOSITEJ - DIV SRPSKE KULTURE: Objavljena prva personalna enciklopedija kod nas koja je posvećena našem najvećem prosvetitelju

Dragan BOGUTOVIĆ

07. 08. 2022. u 11:45

KNJIGE, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce! - zapisao je svojevremeno premudri Dositej Obradović (oko 1739-1811). Sve se vodeći ovom vazda aktuelnom opomenom, pred čitaocima je prva personalna enciklopedija u nas, u čast velikog srpskog prosvetitelja - Encyclopedia Dositheana.

ДОСИТЕЈ - ДИВ СРПСКЕ КУЛТУРЕ: Објављена прва персонална енциклопедија код нас која је посвећена нашем највећем просветитељу

Arsa Todorović

Ovaj pionirski poduhvat u našoj kulturi objavio je Kulturni centar Novog Sada "Miloš Crnjanski", idejni tvorac i urednik je dr Nikola Grdinić, u redakcijskom odboru dr Nikola Savković, dr Sanja Paripović Krčmar i dr Žaklina Duvnjak Radić, dok je na tekstovima radilo više od 20 odličnih poznavalaca Dositejevog rada i dela.

Odrednice su u enciklopediji složene po tematskim celinama, a prva dva teksta posvećena su evropskom prosvetiteljstvu sa kojim je započeto novo doba, a zatim srpskom prosvetiteljstvu koje je ostavilo dubok trag u našoj kulturi, napominje Grdinić.

Slede sva Dositejeva dela, počev od "Pisma Haralampiju" iz 13. aprila 1783, u kome se založio za pisanje knjiga na "opštemu celoga naroda jeziku", jer tako omogućuju "prosveštenije razuma". Tu je i "Život i priključenija", autobiografija sa puno razmišljanja o neophodnosti škole i nauke i duhovnoj zaostalosti kaluđera. U "Sovjetima zdravago razuma", napisanim, kako sam veli, na osnovu "premudrih knjiga francuskih, nemeckih i italijanskih", piše o ljubavi, dobroti, pravdi, istini, zlobi... Tu su i "Basne", pa "Sobranije", zbirka ogleda o moralu, patriotizmu, nauci, čitanju, zatim poezija (sačuvana su 21 ostvarenja u stihu), propovedi, prevodi, prepiska, zapisi.

Posebno poglavlje posvećeno je Dositejevim mnogobrojnim putovanjima, na kojima je kao učitelj, domaći vaspitač ili gost obišao skoro ceo Balkan i Malu Aziju, Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Austriju i Rusiju. Najobrazovaniji Srbin tog doba, govorio je italijanski, francuski, nemački, grčki, ruski, latinski, a solidno se služio i engleskim. Poslednje godine života proveo je u Beogradu, stavljajući se u službu srpskih ustanika, i bio član Praviteljstvujuščeg sovjeta, direktor svih škola, Karađorđev savetnik. Otvorio je Veliku školu, preteču Beogradskog univerziteta, izabran za ministra prosvete.

Poglavlje knjige "LJudi" posvećeno je istaknutim pojedincima značajnim za razumevanje vremena Dositejevog ličnog razvoja i dela. Među njima su Teodosije Hilandarac, kaligraf - prevodilac sa srpskoslovenskog na ruskoslovenski, Jovan Rajić, pisac, istoričar i arhimandrit, Zaharija Orfelin, pesnik, istoričar, kaligraf i bakrorezac, Gerasim Zelić, arhimandrit, pisac autobiografskog-memoarskog dela "Žitije", Jovan Muškatirović, advokat, pisac i prvi sakupljač srpskih narodnih poslovica, Atanasije Stojković, univerzitetski profesor u Harkovu i Dositejev saradnik u izradi udžbenika.

Tu su i Mihailo Maksimović, prvi satiričar u srpskoj književnosti, Arsenije Todorović, slikar i ikonopisac, koji je 1701. u Beču naslikao Dositeja, što je po nekima prvi portret kod nas, rađen prema živom modelu, kao i Simeon Zorić, general, Dositejev mecena, koji je ostao poznat kao ruski oficir, ađutant, a zatim i ljubavnik carice Katarine Druge.

Napominjući da ovako koncipirana enciklopedija otvara mogućnost njenog korišćenja na više načina, Nikola Grdinić kaže:

- Može se čitati linearno, od početka prema kraju, ili u pojedinim delovima, prema tematski grupisanim odrednicama; drugačije prema potrebi jedne ili grupe odrednica, potom preko predmetnog registra. Postoje i skrivene odrednice u odrednicama, teme koje se obrađuju a da nisu posebno izdvojene. Na primer, sporna mesta u Dositejevoj biografiji su datum rođenja i pripadnost masoneriji.

U knjizi je dat i odnos Vuka i Dositeja, čiji su se životni putevi samo nakratko ukrstili. Pri kraju sedme decenije života Dositej je bio upravnik i predavač na Višoj školi, čiji je 21-godišnji Vuk bio među prvim slušateljima, od 1. septembra 1808. do 30. juna sledeće godine. Rastavile su ih smutne ratne godine, a dve godine kasnije i Dositejeva smrt.

NJihov odnos, u završnom tekstu enciklopedije, Nenad LJubinković, etnolog, folklorista i etnomuzikolog, izuzetnog znanja i obrazovanja, ovako vidi:

- Vreme nastajanja nove srpske književnosti, vreme oblikovanja nove srpske duhovnosti, obeležila su dva čoveka, dva kulturna giganta, Dositej i Vuk. Nauka o književnosti smatra ih začetnicima nove srpske literature. Međutim, oni se međusobno veoma razlikuju, omeđavaju i usmeravaju dva bitno različita puta. Dositej je nastojao da Evropu donese među Srbe, da novonastajuća srpska književnost potekne iz evropske literarne tradicije. Vuk je pak težio da Srbe uvede u Evropu, a da nova srpska literatura iznikne iz usmene narodne duhovne baštine. Jedan je pisao slavenosrpskim jezikom, a drugi jezikom tzv. prostog naroda. Jedan se u poznim godinama oblikovao u duhu ideja jozefinizma, kojim je garantovana ravnopravnost veroispovesti, a u određenom smislu i nacionalnosti. Vuk, koji je mladost proveo svedočeći o socijalnom, verskom i nacionalnom ugnjetavanju raje, zalagao se za čvrste nacionalne i verske stavove.

U jednom značajnom istorijskom trenutku, u jeku Srpske revolucije, srpski narod se, zaključuje LJubinković, našao na raskrsnici pred ključnom dilemom: Evropa u Srbiji ili Srbi u Evropi, slediti Doseteja ili poći za Vukom:

- Gledajući iz današnjeg ugla, rekli bismo kako je učinjen pogrešan izbor. No, možda je verovatnije, istorijski tačnije, ustvrditi kako drugog izbora nije ni bilo! Evropi je odgovaralo da prihvati Srbe i Balkan u obličju koje im je ponudio Vuk. NJihovom poimanju srpskog naroda nikako nije odgovarala pojava Dositeja, koji je, bez ikakve sumnje bio vrhunski obrazovan i za pojmove tadašnje Evrope.

A među mnogobrojnim savetima koje je Dositej u svojim delima ostavio otačestvu su i ovi: "Celo društvo, i svako ponaosob, kada se ne upravlja po zdravom razumu i mudrim savetima, po nuždi se mora zlopatiti i propadati"; "Mudar čovek se stidi mešati u ono čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče"; "Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi"; "Samo je dobar čovek srećan". 

ŽELELI DA DELUJU U CILJU BOLJITKA

PROSVETITELJSTVO je visoko cenjena vrednost u zapadnim kulturama, istorijski gledano, to jeste pokret 18. veka, ali on traje u različitim oblicima, sve do današnjeg dana. On je u osnovi pojma modernog doba u istoriji zapadnog sveta nešto poput temelja kuće u kojoj se živi - ističe Grdinić. - Ono što je iz prosvetiteljstva preživelo današnje vreme i što treba da preživi, jeste bavljenje sadašnjošću, aktuelnostima vremena u kome su živeli i na koja su želeli delovati u cilju boljitka. To jeste filozofski pokret, ali njihove teme nisu bila večna pitanja, već stvarnost i kako na nju delovati da postane bolja i humanija.

MASONERIJA

O TOME da li je Dositej Obradović pripadao pokretu masona nema pouzdanih izvora. Oni koji to tvrde iznose da je Dositej mogao biti iniciran između 1771. i 1787. Moguću pripadnost slobodnom zidarstvu podupire i njegov portret, rad njegovog prijatelja Arsenija Teodorovića, na kojem se nalaze neki karakteristični masonski simboli, kao što su oko u trouglu, uglomer i šestar. U prilog tome ide i veliko uvažavanje koje je Dositej imao prema dvojici svojih savremenika - pruskom kralju Fridrihu Drugom Velikom i nemačkom piscu i prosvetitelju G. E. Lesingu, koji su znatno doprinosili afirmaciji i ugledu masonerije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

KIŠA JE PADALA NA KRSTOVDAN: Šta to znači po narodnim verovanjima