OMAŽ RADNICIMA I BIVŠIM GIGANTIMA: Izložbu Muzeja nauke i tehnike i Muzeja Jugoslavije IKOM Srbija nedavno proglasio projektom godine (FOTO)

Dragana Matović

22. 05. 2022. u 10:15

NEKADA su bile simboli napretka i industrijske modernizacije. Radilo je u njima na stotine hiljada ljudi. Iza mnogih, posle privatizacije, stečaja ili gašenja, ostale su tek sablasno oronule i napuštene zgrade, kao i sećanja na brendove po kojima su bile poznate ne samo u Srbiji već i u svetu. Upravo o tome svedoči izložba "O fabrikama i radnicima", koju je nedavno IKOM Srbije (Međunarodni savet muzeja pri Unesko) proglasio projektom godine.

ОМАЖ РАДНИЦИМА И БИВШИМ ГИГАНТИМА: Изложбу Музеја науке и технике и Музеја Југославије ИКОМ Србија недавно прогласио пројектом године (ФОТО)

Foto Nikola Skenderija

Izložbu, koja govori o industrijalizaciji na teritoriji današnje Srbije od njenih početaka do danas, pripremio je kustoski tim Muzeja nauke i tehnike i Muzeja Jugoslavije. Kustosi Ada Vlajić, Rifat Kulenović, Jovana Nedeljković i Radovan Cukić su složenoj temi pristupili iz različitih perspektiva: od društveno-političke, kulturne i istorijske, do tehničko-tehnološke. U fokusu autora izložbe su rudnici u Boru i Majdanpeku, tekstilna industrija u Leskovcu, EI Niš, Kombinat "Servo Mihalj" u Zrenjaninu i Vojnotehnički zavod u Kragujevcu.

- Institucionalna briga da se sačuvaju fabrički kompleksi kao industrijsko nasleđe u najvećem broju slučajeva je izostala, ali su ostali proizvodi koji svedoče o umeću i veštini naših ljudi koji su u svetu bili i ostali poznati kao izvanredni majstori - kaže Rifat Kulenović iz Muzeja nauke i tehnike, koji se godinama bavi industrijskom arheologijom. - Ovo je vreme kada mašine i objekti zastarevaju za nekoliko meseci, a ne godina, i zato je rad na njihovom očuvanju urgentan. Kod nas je sačuvano više starih pogona s autentičnim procesima proizvodnje, kao i radničkih naselja oko starih fabrika. U drugim evropskim državama industrijski kompleksi su u nekom periodu iseljeni iz velikih gradova, pre nego što je proizvodnja počela da se urušava. Kod nas se to nije dogodilo, pa imamo mnogo lokaliteta, na desetak minuta od centara, koji su prepušteni zubu vremena.

Praksa u svetu je da se spomenici zastarele tehnologije pretvaraju u ekskluzivne prostore koji su deo turističke ponude i izvor zarade. Čuvena galerija "Tejt", pre nego što je postala centar moderne umetnosti, bila je londonska elektrana na Temzi. I beogradska termoelektrana "Snaga i svetlost" na Dunavu mogla bi da postane važan deo turističke ponude ukoliko se ostvari ideja da u njoj bude Muzej Nikole Tesle.

- Porast cene građevinskog zemljišta onemogućiće očuvanje mnogih starih lokacija od industrijskog značaja - smatra Kulenović. - Alternativu potpunom uništenju čini izmeštanje objekta, što je retko kada moguće, ili da im se potpuno promeni funkcija tako što će se adaptirati u kulturne centre, galerije, hotele, hostele... i na taj način sačuvati u izvornom izgledu. Dobar primer oživljavanja industrijskog nasleđa su "Beton hala", silosi "Žitomlina" i klub KPGT, zgrada iz 1899. u kojoj je bila najveća fabrika šećera u Jugoslaviji.

- Rad je u velikim sistemima doživljavan kompleksnije. Proces rada je, na neki način, bio očovečen. Radnici su uticali na donošenje bitnih odluka o investicijama i raspodeli sredstava - kaže Radovan Cukić iz Muzeja istorije Jugoslavije. - Reč radnika često je bila važnija od direktorove. Kriza je počela krajem osamdesetih, a produbio ju je raspad države. Procesi razvoja stopirani su petnaestak godina. Propadanje fabrika je uticalo i na životni standard i lokalnu ekonomiju, posebno u gradovima u unutrašnjosti, koji su devedesetih pretvoreni u "zone bede". Pozitivna iskustva olako su zaboravljena. Ulaskom u tranziciju, privatna svojina je postala dominantna. U nekim slučajevima, doduše retkim, to se pokazalo kao dobar model. Pamtimo, međutim, primere da su novi vlasnici dobijali fabrike za nekoliko evra, a uloženi novac vraćali prodajom repromaterijala i potom se povlačili iz posla.

SRPSKI MANČESTER

LESKOVAC je između dva rata bio - srpski Mančester. Tekstilna industrija iz ovog grada bila je razvijenija nego mnogi svetski centri u ovoj privrednoj grani. Naš Mančester imao je čitav niz fabrika, koje su zapošljavale hiljade radnika. Oni su radili u tri, ponekad i četiri smene.

NA DVE LOKACIJE

UPRAVO zbog kompleksnosti teme, izložbu "O fabrikama i radnicima" realizovale su dve institucije, na dve lokacije. Muzej Jugoslavije fokusira se na industriju posmatranu kroz prelamanje složenih, pre svega, društvenih i političkih odnosa, dok je na izložbi u Muzeju nauke i tehnike akcenat stavljen na tehnologiju i procese proizvodnje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

SUSRET KRAJ PATRIJARHOVE BOLNIČKE POSTELJE: Pavle je u jednom trenu otvorio oči i digao ruku - prekretnica u Novakovoj karijeri