Kultura

POGLED ISKOSA - Ars Sacra Đorđa LJ. Savića

Dejan Đorić

12. 04. 2022. u 16:34

MLADI slikar Đorđe Lj. Savić ima izložbu u Galeriji Lucida tokom aprila. Učinio je nemoguće, neviđeno u našoj umetnosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Ars Sacra Ђорђа Љ. Савића

Đorđe Savić, "Bez naziva 5"

Nije kao Tomašević, Vozarević, Samurović i kasnije Grebenarović uveo vizantijsku estetiku u apstrakciju, što je donekle na drugi način činio i Milić od Mačve, spojivši velike kasnogotske Flamance sa ikonopisom. Slikajući crkvene ansamble Saviću se otvorio put, verovatno kao još jedno prizvanje i potvrda njegovog talenta ali na iracionalnim a ne samo pravoslavnim osnovama. Ne izneveravajući svete likove i ornat, uspeo je nemoguće - da slika izvorno "vizantijsku fantastiku", kako Biljana Jotić definiše Medialu.

Spojio je nespojivo, začudno i maštu koju crkveni oci nipodaštavaju kao prelest sa hristolikim likovima. Nije li uostalom cela hrišćanska povest, od žitija, slika i skulptura do same gotske arhitekture na izvestan način fantastična? Anđeli i demoni običnom čoveku deluju nadrealno, ali su zapravo samo deo druge, onostrane stvarnosti.

Uneo je pravoslavnim jezikom rečeno ličnosni momenat u savremenu fantastiku, toplo sunce Juga u trenutku kada toj vrsti slikarstva preti otuđenje i zamiranje u hiperrealizmu, ilustrativnosti i potkulturi. Mnogi su stanovi u Božjoj kući, pa tako ovaj slikar nalazi svoje mesto. Njegovo delo odmah je prepoznato od upućenih, pa je prošle godine dobio jednu od otkupnih nagrada na Bijenalu fantastike. Ovaj mladi lav fantastičnog slikarstva doživeo je bitnu izmenu, preumljenje, otvorila mu se slika oneobičenog tipa, u koju je on dugo sumnjao, misleći da nešto pogrešno stvara, ali ga je javno prihvatanje razuverilo. I njega je, kako kaže, "ujela Medialina buba", ali je odoleo, da skoro usamljeno u svojoj generaciji ne bude pod tim uticajem.

Pronašao je svoj put ka slici druge vizije, prema drugačijem inkarnatu, naslikanoj kosi (reljefno), šarenom koloritu i deformacijama koje istočnopravoslavnu sliku uvode u fantastično, više na nivou atmosfere. To što je on uradio nikada se nije dogodilo u istoriji naše umetnosti, prvi je a i verovatno i poslednji koji je spojio crkvenu umetnost sa fantastikom.

Pošto mu u tom smislu nema ravna na domaćoj, pogledajmo kako stvari stoje sa svetskom scenom. Tamo ima takvih dosega. Rus koji živi u Beču Haralampi Orošakov spojio je istočnohrišćansku ikonografiju sa avangardnom umetnošću a o delovanju ruskih slikara koji stvaraju izmaštano na osnovu ikonopisa postoji monografija. Jedan od njih je i Sergej Aparin, međutim, Rusi to izvode pod uticajem svoje škole simbolizma. Duboko su zašli u ikonu grčki slikari Vasilis Katopodis i međunarodno poznati Stelios Faitakis, ali svetu sliku koriste za postmoderne, apokaliptičke i aktuelne teme. Savić je i u odnosu na te velike umetnike originalan, ne liči ni na koga, pronašao je samo svoj put ka slici.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna