Kultura

RUGAJUĆI SE SMRTI U STIHU: Za više od pola veka nije ni za korak uzmicao iz prvog reda naših pesnika

Marko Paovica

14. 02. 2022. u 09:37

Sve ljubitelje poezije, pogotovu poznavaoce novijeg srpskog pesništva, rastužila je vest iz Novog Sada: da nas je, iznenadno, napustio Stevan Tontić. Ona je, u isti mah, upoznala i širu kulturnu javnost s tom neumitnom činjenicom, a pesnikove prijatelje i, razume se, njegovu porodicu suočila sa nenadoknadivim gubitkom. Onim pred kojim uvek ostajemo zatečeni.

РУГАЈУЋИ СЕ СМРТИ У СТИХУ: За више од пола века није ни за корак узмицао из првог реда наших песника

Stevan Tontić / Foto D. Milovanović

Ali dok zapisujem ove poslednje reči, ne verujem da je i Stevana, kao rođenog umetnika, Anđeo Putovođa našao nepripravnim. Samo, ostaje primisao da ga, posle izdašnog pevanja o ljubavi i smrti, nije slučajno posetio upravo ovog 12. februara, tačno godinu i šest decenija posle tragičnog odlaska Branka Miljkovića, najvećeg Tontićevog prethodnika na polju pomenute pesničke tematike mada u bitno različitom poetičkom ključu.

Za više od pola veka neumornog delovanja na srpskoj, i nekadašnjoj jugoslovenskoj književnoj sceni, od svoje prve pesničke knjige "Nauka o duši i druge vesele priče" (1970) do poslednje tek skoro objavljene "Opsade moga Ja" (2021), Tontić nije ni za korak uzmicao iz prvog reda naših pesničkih stvaralaca. Ukupno petnaestak vrsnih pesničkih knjiga ubedljivo svedoče o tome, a "Sarajevski rukopis" (1993), najčuvenija među njima, s kojom je suvereno stupio i na evropsku književnu scenu, deli njegov pesnički opus na dve tematski, stilski i tipološki različite, a vrednosno bezmalo ravne pole.

Dotle pretežno neoavangardno istraživački orijentisan i filozofski predan problematici tadašnjeg društvenog trenutka, Tontić se u ovoj knjizi strasno posvećuje dramatici etničkih i građanskih smrtopisno izrežiranih sudara, u čijem se epicentru i sam fizički zatekao. Gledajući danonoćno smrti u oči, zaprepašćen slikama ratne bede i čovekovog poniženja, zgromljen prizorima nezamislive svireposti, ali i dirnut retkim prosevima ljudske dobrote i pogažene čovečnosti, Tontić otpočinje svoju antiratnu bugarijadu i svoju traumatičnu ratnu ispovest.

Sve potonje Tontićeve pesničke knjige, i one koje u žižu pesničke pažnje vraćaju po neki univerzalan motiv njegovog predratnog pevanja, i one, brojnije, koje čine dugu lirsku hroniku pesnikovih poratnih doživljaja u duhovno devastiranoj domaji, i one introvertne ispovesti bezmalo jurodivog lirskog Ja, nose pečat stilske dramatičnosti Sarajevskog rukopisa, sa neretkim iskliznućima u ironiju i sarkazam, svojstvenim takođe i preokretnoj poetskoj matrici.

Bilo bi, najzad, umesno širu publiku podsetiti i na Tontićeve ostale, neobilazne teme, koje su mu, uz snagu nadahnuća i raskoš imaginacije, pribavile najvažnija domaća i nekolika strana književna priznanja, kao i trajno visoko mesto u istoriji srpskog pesništva. Često peva o krupnim, takozvanim poslednjim pitanjima. Prva velika Tontićeva tema jeste sam fenomen postojanja. Ne znam nijednog pesnika, osim Rilkea, koji je tako izričito, jednovremeno duboko i obuhvatno opsednut čudom i snagom postojanja kao što je to Stevan Tontić. Druga njegova velika tema jeste Bog, a odmah potom - narod. Pevanje o Bogu i pevanje o narodu kod Tontića se često prožimaju, ali to preplitanje nije jedina ni najvažnija crta koja povezuje ta dva velika nadahnuća ovog pesnika. Još je upadljivije, a i značajnije, da se pesnik podjednako ambivalentno postavlja prema jednoj i prema dugoj svojoj velikoj temi, da podjednako užasno huli na Boga i na narod i da ih, jednovremeno, po istoj meri uznosi i posvećuje. Već pomenuto pevanje o ljubavi i smrti kao univerzalnim temama poezije i antagonističkim silama egzistencije stoje u Tontićevim potonjim pesničkim knjigama u izvesnoj kvantitativnoj ravnoteži. Pevajući poslednjih četvrt veka u znaku Erosa i Tanatosa, Tontić nam otkriva njihova nebrojena, znana i neznana lica. Ako je iko u tom razdoblju, a i odranije, natpevao rug smrti pod ovim našim dragim i nemilosnim nebom, to je sigurno ovaj pesnik, koji je svakako u znak priznanja za taj podvig upravo pozvan gore.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju
Ostali sportovi

0 8

RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju

RUSIJA i Ukrajina su i dalje izvori najvažnijih vesti na svetu, zbivanja iz tih država se prate iz minuta u minut, uživo, ali postoje i prateći događaji do kojih su dovela vojna dejstva, a koji privlače ogromnu pažnju svetske javnosti. Sport je jedan od segmenata života na koje je rat takođe uticao, a predstojeće Olimpijske igre - Pariz 2024, posebno su zanimljive ovih dana, zbog "ruske situacije".

24. 04. 2024. u 15:44

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
Kultura

0 2

IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar

PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.

23. 04. 2024. u 19:41

Politika
Tenis
Fudbal
RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju

RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju