SEĆANJE NA STRADANJA PIROTSKIH JEVREJA: U Jevrejskom kulturnom centru dokumentarac o holokaustu

PROJEKCIJOM u beogradskom Jevrejskom kulturnom centru "Oneg šabat" (bivši Reks), dokumentarni film "Priča o višnji" autorke Emilije Lilić, započeo je život u bioskopima širom zemlje.

Foto Privatna arhiva

Ovo ostvarenje dobilo je prošle godine nagradu "Bdenje Jakova Orfelina" na festivalu dokumentarnog filma "Filmsko bdenje duše" u Sremskim Karlovcima. Projekcija se sprema i u Izraelu.

"Priča o višnji" posvećena je dr Tuviju Jusefoviću i spasavanju njegove porodice iz Pirota tokom Holokausta. Dr Jusefović je preminuo prošlog oktobra, u gradu Berševa, u Izraelu. Bio je neurohirurg u penziji, osnivač Neurohirurškog odeljenja u bolnici Soroka u ovom gradu, u pustinji Negev.

"Priča o višnji" je 15. novembra premijerno prikazana u Jevrejskom kulturnom centru, u prisustvu ambasadora Izraela, predstavnika Ministarstva kulture i mnogobrojnih gostiju.Prema rečima Emilije Lilić, rediteljke, dr Tuvi je bio jedan od poslednjih Sefarda iz Pirota. Svi pirotski Jevreji su u noći između 12. i 13. marta 1943. uhapšeni i sprovedeni u privremeni logor, gimnazijsku Sokolanu. Bilo ih je 178, a među njima i Rašela Jusefović sa četvorogodišnjim sinom Tuvijem.

Uhapšeni su poslati u zloglasni logor Treblinka i dugo se verovalo da posle martovske racije niko nije preživeo, osim 27 Jevreja, koje su hrabri Piroćanci uspeli da sakriju.

Foto Privatna arhiva

Među odvedenima bilo je mnogo dece, pa i Stela Avramović, najbolja drugarica Radmile Mijalković, koja govori u filmu o tom danu. Rašelu i Tuvija spasao je Rašelin prijatelj Radovan Nikolić, čiji se unuk Petar takođe pojavljuje pred kamerom.

Jevreja danas u Pirotu nema, a njihove kuće nalaze se, simbolično, u Jevrejskoj ulici.

- Kada smo, pre dve godine, posetili dr Tuvija u Berševi, rekao nam je pred porodicom i gostima: "Dragi Piroćanci, vi ste spasili mene i moju porodicu. Hvala vam!" Tada nismo očekivali da će "Priča o višnji" biti omaž njemu, ali i sam doktor je govorio: "Deco, i smrt je deo života" - kaže rediteljka.

Kako dodaje, tokom istraživanja posebno ih je impresionirala hrabrost Piroćanaca:

- Kao što su Piroćanci spasli više jevrejske dece i odraslih, tako može da se kaže i da je dr Tuvi, time što je sa roditeljima preživeo Holokaust, načinom na koji je živeo i stvaranjem mnogobrojne porodice, na naročit način spasio i sve nas! Zato je dobro što je ostala zapisana reč o vremenu kada su naši stari bili ljudi. Dobro je i što je cela ekipa pirotska: Miloje Nešić kao izvršni producent, Milan Petrović kao snimatelj i montažer, i Milan Panić, zadužen za grafički dizajn i muziku.

Dr Tuvija Jusefović, Foto Privatna arhiva

Inače, u Jevrejskoj ulici u Pirotu, nekadašnjoj Jevrejskoj mahali, raste drvo višnje, po kojoj je film dobio ime. Raste iz betona i godinama se bori za život u teškom okruženju.

Ono je preraslo u simbol života na mestu nekadašnje tragedije.

- U vremenima kada se istorija lako zaboravlja ili pogrešno iščitava i interpretira, ostaje ovaj film da nas podseća na strahote Holokausta iz perspektive jedinke i upozorava da ne smemo dozvoliti da se istorija ponovi. Verujemo da na neki volšeban način duše naših sugrađana, Jevreja, procvetaju svakog proleća u cvetovima višnje. Među njima je i cvet dragog dr Tuvija - poručuje Emilija Lilić.

PRAVEDNIK BEZ MEDALjE

RADOVAN Nikolić (na slici), koji je spasao dr Tuvija i njegovu majku, bio je pripadnik NOP u Pirotu. Spasao ih je tako što je obukao žandarmsku uniformu, ušao u Sokolanu i od Bugara izdejstvovao oslobođenje Tuvija i Rašele. Organizovao je njihovo prebacivanje do sela Zvonce. Posle rata Radovan je obavljao više odgovornih funkcija u Titovoj Jugoslaviji.

Foto Privatna arhiva

Preporučujemo

Kultura

0 3

"ZORAN GRMAŠ - GRAFIKE" Izložba u Galeriji Akademije umetnosti, 12. januara

09. 01. 2026. u 13:58

Kultura

0 1

„SVETINjE SANKT PETERBURGA“ U VRŠCU: Izložba fotografija dve ruske svetinje otvorena do 30. januara

09. 01. 2026. u 13:56

Kultura

0 0

DESETOGODIŠNjA EMILIJA OČARALA PUBLIKU: Božićni koncert u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine okupio 60 muzičara

09. 01. 2026. u 05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije