DUG JUNACIMA IZ PROŠLOSTI: Izložbu o generalu Černjajevu i njegovim dobrovoljcima u IMS otvorio Aleksandar Bocan-Harčenko

FOTOGRAFIJE iz albuma "Uspomene o Srbiji", nagrade ruskim dobrovoljcima koji su se borili na našoj strani u srpsko-turskom ratu, lične zabeleške i prepiska generala Mihaila Černjajeva sa organizatorima pokreta Ivanom Aksakovim i Nikolajem Rajevskim (prema kome je Tolstoj stvorio grofa Vronskog u romanu "Ana Karenjina", a poginuo je u borbama), gravire sa prizorima odlaska trupa u rat, bitaka, ali i prijema slovenske braće u ovdašnjoj sredini...

BITKA Černjajev rukovodi artiljerijskom vatrom, Foto Privatna arhiva

Svi ovi eksponati prvi su predstavljeni našoj naučnoj javnosti i publici u Istorijskom muzeju Srbije, na juče otvorenoj izložbi "Povratak generala - 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca u Srbiju", autora profesora Alekseja Timofejeva. Postavku su organizovali IMS, Državni istorijski muzej iz Moskve i Ruski dom u Beogradu, kao deo manifestacije "Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji", u okviru koje u Beogradu boravi Olga Sergejevna Jarilova, zamenik ministra kulture Ruske Federacije.

Na svečanom otvaranju, posle koga je usledilo stručno predstavljanje ruskih muzeja i okrugli sto o razmeni iskustava u ovoj oblasti, stručnjake iz Rusije i direktore naših institucija, ugostila je Dušica Bojić, direktor IMS.

- Na ovoj izložbi su prikupljeni brojni značajni artefakti iz vremena kada je general Černjajev sa dobrovoljcima došao u Srbiju u pomoć srpskog braći - istakla je Jarilova.

ISPRAĆAJ Prenos tela pukovnika Rajevskog, Foto Privatna arhiva

- Sve ovo potiče iz fondova našeg glavnog istorijskog muzeja, čija adresa Crveni trg broj 1, govori o njegovom značaju.

Direktor Državnog istorijskog muzeja iz Moskve, Aleksej Konstatinovič Levikin, otkrio je da je materijale vezane za generala Černjajeva ovoj ustanovi predala njegova ćerka 1920. Pored dokumenata, to su bile vojne karte, priznanja, pisma, oružije koje je nosio...

Iz kataloga koji prati postavku, u čijoj realizaciji je pomagao i Srđan Belić, može da se vidi da je pod komandom Černjajeva, na kraju borbi, u Srbiji bilo 2.446 dobrovoljaca, od čega 640 oficira, 1.806 podoficira (šest meseci pre rata srpska vojska je imala samo 317 oficira). Pored toga Rusko društvo Crvenog krsta poslalo je 95 lekara, 111 bolničara, 60 sestara milosrđa i 128 tona opreme.

DOBROVOLjCI Učesnici poslednjih borbi kod Đunisa, Foto Privatna arhiva

- Pokušaji revizije istorije, najčešće zapostavljaju zajedničku borbu Rusa i Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu, umanjujući ulogu SSSR - rekao je otvarajući izložbu Aleksandar Bocan-Harčenko, ruski ambasador u Beogradu.

- A što se tiče srpsko-turskog rata i ruskog dobrovoljačkog pokreta, pokušava se da se ta priča stavi u zaborav. Zadovoljan sam što Srbi poklanjaju više pažnje zajedničkoj saradnji, junaštvu, bratstvu, u toku borbe protiv Turaka. Istorija nam nije potrebna samo zbog radoznalosti i saznanja, već zbog budućnosti. Treba nam za čuvanje i jačanje naših tekovina i tradicije.

SVEČANO Vanušićeva, Harčenko, Jarilova i Bojićeva, Foto Tanjug

U toku jučerašnjeg dana, u Maloj sali Narodne skupštine, održano je Treće zasedanje Radne grupe za kulturu i turizam, a u Ruskom domu, sednica Rusko-srpskog kulturnog foruma, na kojoj je ministarka kulture Maja Gojković istakla zajedničku spremnost da se u situaciji izazvanoj pandemijom prepozna značaj kulturne razmene.

DOSTOJEVSKI O ČERNjAJEVU

GENARAL Mihail Černjajev, Foto Privatna arhiva

SLOVENSKU borbu protiv Turaka podržali su i Čajkovski (komponovao "Rusko-srpski marš"), hemičar Mendeljejev, i pisci Turgenjev i Dostojevski, koji je o ruskim dobrovoljcima pisao u "Dnevniku pisca".

Na zalaganje Dostojevskog podsetila je juče i Danijela Vanušić, pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju.

- Srbi će se sećati ubijenih Rusa, koji su položili žrtve za njihovu zemlju. Rusi će otići, ali će velika ideja ostati. Veliki duh ruski ostaviće tragove u njihovim dušama - iz ruske krvi prolivene za njih izrašće - zapisao je književni gorostas, braneći generala Černjajeva u za njega najtežem trenutku (zbog neposlušnosti bio mu je zabranjen povratak u Rusiju i odlazak u Srbiju, kao i učešće u borbama na Balkanu, tokom rusko-turskog rata).

Saradnja

U OKVIRU "Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji", potpisan je i memorandum između Aleksandrinskog teatra iz Sankt Peterburga (osnovanog 1756) i našeg Jugoslovenskog dramskog. Sporazum podrazumeva saradnju kroz zajedničke projekte, festivale, razmenu umetnika, gostovanja, obrazovne događaje. Potpisali su ga direktori - Tamara Vučković i Sergej Jemeljanov, koji je posetio JDP sa saradnicima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije