POGLED ISKOSA: Rahman - Umetnički ambasador, Gradska biblioteka Pančevo, Galerija Lucida 2020.
Nedavno je jedan turski likovni kritičar izrazio protest protiv zapadne opresije nezapadnih intelektualaca i umetnika i nemogućnosti da marginalizovani i moralno nepodobni prodru na evroameričku scenu.
Arhiva
Profesor dr Adel Abdel Rahman (Kairo, 1958) nema tih problema. Tokom 1991-1997 studirao je u Nemačkoj, gde je završio i postdiplomske studije. Ima praktično znanje likovnog umetnika i dizajnera kao i diskurzivno. U svojstvima umetnika i intelektualca radi u Kairu i Evropi.
Kao umetnik imao je pet samostalnih izložbi u Srbiji. Za predmet ovog teksta važnije je da prof. Rahman radi u oblasti novinarstva od 1995. godine, te da objavljuje likovne kritike, istraživačke studije i kritičke članke, delujući i kao kritičar i istoričar umetnosti. Njegova aktivnost na tom planu razvija se u štampanim i elektronskim novinama i časopisima u skoro celoj oblasti Bliskog istoka. U tom svojstvu često učestvuje (od 2014. godine) na simpozijumima u Srbiji. O njegovom umetničkom stvaralaštvu objavljene su dve knjige kod američkih, engleskih i nemačkih izdavača, a sada je u Srbiji izašla i prva njegova knjiga tekstova u formi između eseja i likovne kritike.
Knjigu na srpskom i engleskom jeziku priredio je Ljubiša Večanski, organizator međunarodnih kolonija u Pančevu, a privatna Galerija Lucida, jedna od najboljih u Beogradu, po prvi put se pojavljuje u svojstvu saizdavača. Knjiga je nastala kao plod desetogodišnje saradnje autora i Večanskog, koji od 2008. godine okupio oko 400 stvaralaca iz dvadesetak zemalja.
Reč je o međunarodnom izboru umetnika različitih generacija i stilske osobenosti u ovoj knjizi, u čijoj selekciji je uzeo učešće, napisavši i malu monografsku celinu o svakom pojedinačno. Kažu da prof. Rahman voli da piše, međutim, to samo po sebi ne bi ništa značilo da njegov stil ne odlikuju jasnost i jezgrovitost.
On je sposoban da razume različite likovne svetove srpskih, arapskih, afričkih, ruskih, evropskih, japanskih i kineskih umetnika i da ih tekstualno predstavi na pravi način, objedinivši ih u svom viđenju. Postupak pisanja kod njega zadire i u analizu, nije reč o impresionističkoj kritici, slojevito obuhvata istorijsku pozadinu pojedinih stvaralaca, otkrivajući lokalnu tradiciju kao moćno sredstvo, upućujući na njen širi uticaj, ka Evropi i istoriji (post)moderne umetnosti.
U svojim tekstovima nastupa delimično kao istoričar, ali više kao branilac, apologeta i analitičar koji svoj predmet istraživanja postavlja u širi kontekst, krećući se induktivno od posebnog ka opštem. U kratkoj, kamernoj formi, svojim neospornim znanjem i umećem gledanja, sažeo je istoriju i osobenosti pojedinih stilova, škola i njihovih predstavnika, predstavivši u malom skoro ceo ceo poznati likovni svet.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
ALEKSA BALAŠEVIĆ ČEKA DRUGO DETE: Podelio srećne vesti i otkrio pol bebe (FOTO)
SIN proslavljenog kantautora Đorđa Đoleta Balašević očekuje drugo dete.
25. 02. 2026. u 10:01
KSENIJA BUJIŠIĆ SLOMLjENA Umro je njen Miloš: "Sve smo se dogovorili, ne brini"
"SVE smo se dogovorili, ne brini. Tvoje Simona i Ksenija."
24. 02. 2026. u 13:44
DRAMA PRED PZE: Slomio se kran RTS-a na Košutnjaku - odlažu se nastupi za stručni žiri (FOTO)
PRVO polufinalno veče festivala "Pesma za Evroviziju 2026" na programu je večeras od 21 čas u organizaciji RTS-a. Izvođači su prethodnih dana intenzivno radili na scenskom nastupu, koreografiji i vokalnoj pripremi, sa jasnim ciljem - da se domognu finala i dobiju šansu da predstavljaju Srbiju u Beču.
24. 02. 2026. u 18:14
BURA! Oglasio se partner Milice Todorović: "Miševi lava ne vole, ali mu se dive"
MILICA Todorović na sve načine se trudi da balansira između javnog života i privatnosti, trudeći se da svoj emotivni svet sačuva daleko od reflektora.
24. 02. 2026. u 07:30
Ove godine se časovnik POMERA RANIJE - evo kada! Pazite da vas sat unapred ne "prevari"
TAČAN datum kada će sunce konačno početi da zalazi posle 18 sati je poslednja nedelja u martu. Za razliku od prošle godine dani će početi da nam traju duže dan ranije. Tačnije, poslednjeg vikenda u martu, odnosno u noći sa subote (28. mart) na nedelju (29. mart) počinje letenje računanje vremena i te noći kazaljke na satu pomeramo jedan sat unapred. To znači da će nam taj dan trajati sat manje, odnosno 23 sati, ali će nam zato mrak padati kasnije!
24. 02. 2026. u 16:16
"HITNO MORAŠ DA NAPUSTIŠ UKRAJINU" Američki predsednik upozorio Zelenskog: Vladimire, postoji pretnja
BIVŠI predsednik SAD Džozef Bajden zatražio je da napustim Ukrajinu odmah nakon početka rata, rekao je Vladimir Zelenski.
24. 02. 2026. u 19:21
NIKAD JAČI UDARAC ZA RUSE OD POČETKA RATA: Ukrajinske rakete letele više od 1.300 km, pogođena ključna fabrika (VIDEO)
UKRAJINA je u subotu uveče pogodila jedno od strateški najznačajnijih odbrambenih postrojenja Rusije, napavši Votkinski mašinski zavod u udaljenom regionu, skoro 1.300 kilometara od ukrajinske granice - što predstavlja najdublji udar ikada izveden ukrajinskim oružjem domaće proizvodnje.
25. 02. 2026. u 12:25
CEO REGION JE ZGROŽEN! Evo šta je uradila takmičarka lažne države Kosovo kada je videla Srpkinju na pobedničkom postolju
BRUKA i sramota na jednom od evropskih takmičenja u tekvondou za mlade u Sarajevu!
25. 02. 2026. u 11:35
"NEMA KO DA NASEČE DRVA": Rusko selo izgubilo skoro sve muškarce u ratu u Ukrajini
U RIBARSKOM selu Sedanka, na ruskom dalekom istoku, svakodnevni život je bio težak i pre rata u Ukrajini. Većina kuća nema osnovnu infrastrukturu, kao što su voda, unutrašnji toaleti ili centralno grejanje, iako zimske temperature često padnu i na -10 stepeni Celzijusa.
24. 02. 2026. u 09:43
Najnovije iz rubrike
OTIŠLA U LEGENDU: Preminula poznata glumica
PREMINULA je Irina Ševčuk, glumica koju je širom Sovjetskog Saveza proslavio film "A zore su ovde tihe".
24. 02. 2026. u 21:19
BOJE ZAVIČAJA ČOVEK TRAJNO NOSI U SEBI: Izložba "Pećka škola - mesto razvoja, veština i znanja" u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka
ZAMIŠLjENA kao svedočanstvo o umetničkim i pedagoškim dometima, istorijskom kontinuitetu i snažnom uticaju na očuvanje kulturnog identiteta Kosova i Metohije, izložba "Pećka škola - mesto razvoja, veština i znanja" biće otvorena danas u 13 časova u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
24. 02. 2026. u 17:48
BEKSTVO IZ INSTRUIRANOG SLIKARSTVA: Mihailo Stanisavac, srpski umetnik o stvaralačkom putu koji gradi u Parizu
LIKOVNI izraz je za mene nasušna potreba, pitanje postojanja, ključ za pronalaženje principa. Oni se odnose na umetnost, ali i na čitav život.
24. 02. 2026. u 14:35
JOŠ TRAGAM ZA NOVIM IZRAZIMA: Aleksandar Popović Ruski, o krstu kao inspiraciji, i drugim pričama, koje je predstavio u Kući Đure Jakšića
KRST je jedan - časni krst, a potom su počeli da ga nazivaju grčkim, ruskim, gruzijskim, srpskim, keltskim... Tako su ljudi od jednog istog časnog krsta na kome je razapet Isus, napravili njih sto.
23. 02. 2026. u 17:51
PREDSTAVLJANJE KNJIGE "HODOČAŠĆE ILIJE ILIĆA" U IMS: Od Japana do Solunskog fronta
NEOBIČNU odiseju svog junačkog pretka naš ugledni dramski pisac Miodrag B. Ilić oživeo je u delu "Hodočašće Ilije Ilića", koje je predstavljeno u Istorijskom muzeju Srbije.
23. 02. 2026. u 17:34
Komentari (0)