KADA ĆE SE ZEMLJA PONOVO ZAMRZNUTI? Mikaela Strakan, voditeljka dokumentarnog serijala "Ledeno doba - Zaleđeni svet"

STIV Bekšel, prirodnjak i istraživač, i Mikaela Strakan, voditeljka emisija o divljem svetu, subotom, od 19.00, na kanalu Vijasat nejčr, vode nas na neverovatno putovanje kroz "Ledeno doba: Zaleđeni svet".

Foto Vijasat nejčr

Trodelni dokumentarni serijal otkriva nam kako je ovaj period u razvoju naše planete oblikovao svet u kom danas živimo. Videćemo uspon mega zveri, od runastog mamuta do sabljozubih mačaka. Upoznaćemo se sa pričom o Davidu i Golijatu - pričom o borbi između neandertalca i homo sapijensa, a saznaćemo i na koji način bi globalno zagrevanje moglo da prouzrokuje još jedno globalno smrzavanje.

U ekskluzivnom razgovoru sa Mikaelom Strakan otkrivamo možda i najzanimljiviji podatak o temi koja se većini ljudi čini kao daleka prošlost.

- Mnogi prave veliku grešku govoreći o Ledenom dobu kao o nečemu što nema nikakve veze sa nama, smatrajući da ono pripada prošlosti. Ono čega uglavno nismo svesni jeste činjenica da Ledeno doba i dalje traje i da mi živimo u njegovoj samoj završnici - poručuje poznato britansko TV lice. Mikaela već dve decenije radi na dokumentarnim filmovima, serijama i emisijima koje se bave uticajem ljudskog štetnog delovanja na prirodnu sredinu, a poznata je i po angažmanu na zaštiti ugroženih životinjskih vrsta širom planete.

Koliko novih saznanja vam je donela ova emisija? Šta vas je najviše iznenadilo?

- Pre svega, ja nisam ekspert u ovoj oblasti. Entuzijasta sam i zaljubljenik u prirodu i našu planetu. Svet u kom živimo je jedno neverovatno mesto i toga uvek moramo biti svesni. Ledeno doba je stvorilo poredak u kom danas živimo, ali ono nije prvo. Taj poredak je iz korena kreiran i uništavan nebrojeno puta. Ledeno doba u kom mi živimo traje dva miliona godina. Nama to deluje kao ogroman period, ali kad se u obzir uzme to da živa bića na planeti Zemlji postoje bar 300 miliona godina, shvatate koliko je to mali deo Zemljine istorije.

Foto Vijasat nejčr

Da li ćemo u emisiji saznati nešto više o tome koliko je ledenih doba bilo na našoj planeti?

- Između ostalog, govoriće se i o tome. Naučnici su, zahvaljujući uzorcima drevnog leda sa velikih dubina na Antarktiku i Arktiku, zaključili da smo prošli kroz barem pet velikih Ledenih doba. Ono ka čemu sada idemo, i što će se sigurno dogoditi, jeste to da će se led na oba Zemljina pola otopiti. To će zvanično biti kraj ovog našeg Ledenog doba, nakon čega će uslediti globalno otopljenje, a odmah zatim i novo smrzavanje. Zemlja tako funkcioniše, a to je u svojim teorijama dokazao i vaš poznati sunarodnik Milutin Milanković. Prema njegovoj teoriji, Zemlja se kreće oko Sunca i ima pomeranje orbite svakih 100.000 godina. To blago kolebanje se zove Milankovićev ciklus, i koliko god nestručnom oku ono delovalo benigno, ono menja izgled Zemlje i uslove za život na njenoj površini iz temelja. Tu dolazimo do glavnog problema. Kada vam Milankovićeva teorija postane malo jasnija, većina ljudi uz olakšanje odahne uz obrazloženje: "Pa onda mi nismo krivi za globalno zagrevanje, to je stvar prirode". I istina je da bi do Ledenog doba svakako došlo, ali problem je u tome što smo mi taj rok kada će se ono ponovo pokrenuti sveli na minimum.

Jeste li u emisiji otkrili i ono što verovatno sve najviše zanima - kada ćemo ući u novo Ledeno doba?

- Proučavajući uzorke leda sa Antarktika, naučnici su došli do zaključka da je kod svakog Ledenog doba bio primetan veliki udeo metana i ugljen dioksida u atmosferi. Razlika je ogromna, međutim, u uzorcima uzetim iz slojeva starih nekoliko hiljada godina i onih iz vremena kada je Zemlja prošla kroz industrijsku revoluciju količina ovih gasova u tom periodu bila je i do 1000 puta veća. Iz starijih uzoraka gotovo matematički precizno je moguće odrediti pravilnost u ponavljanju Ledenih doba, ali sada smo na potpuno novom i nepoznatom terenu. Nikada ranije se nije dogodilo to da metan i ugljen dioksid proizvodi čovek. To je uglavnom bila zasluga same prirode. Jasno je samo da će nam se dogoditi mnogo brže nego što je ijedna teorija do sada mogla to da nasluti.

Šta je po vašem mišljenju glavna misija vaše serije?

- Na nama je velika odgovornost ako želimo da naša planeta bude prijatno mesto za život, i ako želimo da naša vrsta opstane. Moramo da usporimo. Shvatate li da je sva moć u našim rukama?

Koja su to najveća iznenađenja koja ste otkrili tokom rada na ovoj emisiji?

- Bilo ih je mnogo. Recimo, fascinantna mi je informacija da je Velika Britanija nekada bila jedno sa Evropom, kao i to da je Severno more nekada davno bilo suvo. Zemlja koja je danas pod Severnim morem imala je čak i svoje ime - Dogerland. Dolazimo do zaključka da je Velika Britanija svoj pravi Bregzit od Evrope imala pre nekoliko hiljada godina (smeh). Takođe, za potrebe snimanja otputovali smo na Svalbard. To ostrvo je najudaljenija stalno naseljena tačka na severu naše planete, i tek tamo možete da shvatite kako je zaista izgledalo pravo Ledeno doba. Za mene je ovaj period naše istorije u stvari priča o preživljavanju. Ljudi su se na ovom testu prirode pokazali kao nadmoćni. Ono o čemu često razmišljam jeste kako bismo mi, koji smo naviknuti na sve lagodnosti savremenog života, položili taj test? I da li bismo uspeli da preživimo ono što tako nezrelo i nadmeno prizivamo sopstvenom nepromišljenošću?

Preporučujemo

TV Novosti

0 0

DRAGO MI JE ŠTO VIŠE NISAM DEVOJKA IZ GRADA: Melani Vud, zvezda serijala "Australijski lovci na zlato" o životu u divljini

22. 04. 2023. u 10:00

TV Novosti

0 0

DECA U KANDžAMA NARKO-KARTELA: Treća sezona dokumentarnog serijala "Ilegalna trgovina: Marijana Van Zeler" na kanalu Nacionalna geografija

25. 02. 2023. u 07:05

TV Novosti

0 3

PUT OKO SVETA ZA 50 MINUTA: Serijal "Fantastična planeta", autora Vladimira Banića, od 7. februara, na RTS 1

04. 02. 2023. u 15:00

Kultura

0 0

LjUDI ISPRED SVOG VREMENA: Dokumentarni serijal "Kvadratura kruga" - 1001. epizoda

26. 11. 2022. u 07:27

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije