HRVATSKI PENZIONERI NAJSIROMAŠNIJI U EVROPI: U Srbiji najstariji građani žive bolje nego u Sloveniji, Norveškoj, Luksemburgu, Nemačkoj

HRVATSKI penzioneri spadaju među one u Evropi čije penzije najslabije pokrivaju stvarne troškove života, pokazuju rezultati analize DataPulsa, globalne analitičke platforme za obradu podataka.

N. Skenderija

Prosečna penzija u Hrvatskoj ne uspeva da pokrije oko 40 odsto procenjenih životnih troškova starijih osoba, koji uključuju stanovanje, ishranu, komunalije i ostale osnovne potrebe.

Istraživanje pod nazivom „Da li će penzije pokriti moj život u penziji? Godišnji troškovi nasuprot državnim penzijama u Evropi“ pokazuje da većina država ima problem nedovoljnih penzija. Kako troškovi značajno premašuju iznos penzija, penzioneri su prinuđeni da traže dodatnu finansijsku podršku kroz ušteđevinu, porodicu ili dodatne izvore prihoda. Samo u četiri zemlje — Rumuniji, Češkoj, Poljskoj i Španiji — penzioneri mogu biti zadovoljni jer uspevaju da pokriju većinu svojih izdataka bez dodatnih prihoda.

Međutim, ovo poređenje prilično neobičnim čini zaključak da su rumunski penzioneri, gledano kroz odnos penzija i troškova života, relativno najbogatiji u Evropi. Njihove penzije premašuju troškove za 21 odsto. Iza takvog rezultata verovatno stoji činjenica da su troškovi života u toj zemlji znatno niži nego u većini drugih evropskih zemalja, a državne penzije dovoljno visoke da pokriju nužne izdatke. Zbog toga penzioneri tamo, iako apsolutno ne primaju velike iznose, prema ovom pokazatelju „deluju“ relativno bogato.

Suprotno tome, u zemljama poput Hrvatske, iako su apsolutne penzije često više nego u Rumuniji, troškovi života su proporcionalno viši, pa penzije pokrivaju manji deo stvarnih izdataka. Zbog toga hrvatski penzioneri imaju jedan od najizraženijih penzionih „nerazmera“ u Evropi. U grupi „nepovoljnih“ nalaze se i slovenački penzioneri, kojima troškovi premašuju penziju za 39 odsto. Ipak, posebno iznenađuje veoma nizak rang bogatih zemalja: u Luksemburgu, najbogatijoj zemlji EU prema BDP-u po stanovniku, troškovi su veći od prosečne penzije za 34 odsto, a u Nemačkoj za 33 odsto.

Ako je prosečna penzija u Hrvatskoj 40 odsto manja od troškova, nameće se pitanje odakle se onda finansira prosečna potrošnja starijih osoba. Pretpostavlja se da deo njih radi, da imaju druge izvore prihoda, poput prodaje nekretnina ili trošenja ušteđevine. Međutim, to može da priušti samo manjina.

Za tumačenje ovih rezultata, ocenjuju ekonomisti koje smo kontaktirali, ključno je pitanje kako se računaju prosečni troškovi života. Istraživanje navodi da su to „procenjeni prosečni godišnji troškovi osoba starijih od 60 godina“. Šta pokazuje odnos prosečne penzije i prosečne potrošnje osoba starijih od 60 godina? Penzije ne primaju svi stariji od 60 godina, dok u potrošnju ulaze svi, primećuje jedan ekonomista, ističući da bi bilo logičnije uporediti potrošnju penzionerske generacije sa radno aktivnom populacijom ili njihove glavne izvore prihoda, na primer penzije u odnosu na plate. „Tada bismo videli koliko penzioneri zaostaju u standardu u odnosu na radno aktivno stanovništvo. Ovde se upoređuje penzija sa potrošnjom unutar iste generacije. Razlika može biti posledica drugih izvora prihoda, rente, trošenja ušteđevine, sive ekonomije…“, navodi on.

Moguća slabost istraživanja jeste i to što se upoređuje bruto penzija sa stvarnom, neto potrošnjom. Ekonomisti smatraju da bi bilo primerenije upoređivati neto penziju i potrošnju. U Hrvatskoj se penzije oporezuju manje nego u većini drugih zemalja, a penzioneri ne plaćaju ni obavezno osnovno zdravstveno osiguranje. Kada bi se i to uzelo u obzir, Hrvatska bi verovatno i dalje stajala prilično loše, ali je moguće da bi na lestvici preskočila poneku zemlju.

Podaci Eurostata

Prema podacima Eurostata na koje se analiza nadovezuje, prosečna penzija u EU 2023. godine iznosila je oko 58 odsto prihoda od rada pre odlaska u penziju. To znači da osoba koja je zarađivala 100 evra u kasnoj fazi karijere, u penziji prima oko 58 evra. Najniži odnos te godine zabeležen je u Hrvatskoj i iznosi 35 odsto, dok je u Grčkoj bio čak 78 odsto, u Španiji 77 odsto, u Italiji 75 odsto…

Gotovo svaki šesti penzioner u EU nalazi se u riziku od siromaštva, a ta stopa je porasla sa 12 odsto u 2013. na 15,5 odsto u 2023. godini, što dodatno naglašava izazove obezbeđivanja dovoljnih prihoda u starijem dobu.

Kada je reč o izdacima za penzije, poslednji zvanični podaci Eurostata odnose se na 2022. godinu i pokazuju da oni u proseku iznose 12,2 odsto BDP-a. Hrvatska se nalazi otprilike na sredini lestvice, sa 8,9 odsto. Ipak, u poslednjim godinama ti izdaci su povećani: prošle godine iznosili su oko 10 odsto BDP-a, a za ovu godinu taj udeo je povećan na 10,4 odsto.

Najveće udele u 2024. godini imale su Italija sa 15,5 odsto BDP-a, Francuska 14,7 odsto, Grčka 14,3 odsto i Austrija 14,2 odsto. S druge strane, najniži su u Irskoj — svega 3,8 odsto — i na Malti, 5,6 odsto.

Podaci iz državnog budžeta Hrvatske pokazuju da su penzioni izdaci za 2023. godinu bili približno isti kao i 2022, gledano kao udeo u BDP-u, ali nakon toga počinju da rastu, tako da će 2025. iznositi oko 10 odsto BDP-a, dok su za 2026. Državnim budžetom predviđeni izdaci od 10,4 odsto BDP-a.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

EU ŽELI DA ZAŠTITI EVROPSKE PROIZVOĐAČE ŠEĆERNE REPE: Uvodi mere protiv prekomernog uvoza jeftinog sirovog šećera

01. 02. 2026. u 21:22

Ekonomija

0 0

KINA SMANjUJE CARINE NA MLEKO IZ EU: Predlaže dodatne carine do 11,7 odsto

01. 02. 2026. u 20:14

Ekonomija

0 0

POZIVI, PORUKE I INTERNET PO DOMAĆIM TARIFAMA: Evo kako će nas Brisel obradovati do sredine godine

01. 02. 2026. u 19:58

Ekonomija

0 0

MESEČNI ZAKUP ILI DUGOROČNA KIRIJA? Ova dilema kod izdavanja stana pravi razliku i do 10.200 evra

01. 02. 2026. u 19:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije