ČLANICA Europske unije koja će tokom 2023. godine verovatno zabeležiti pad BDP ne nalazi se na jugoistoku Europe, nego u Skandinaviji. Iako prognoze Europske komisije ukazuju na to da celu Europu čeka bremenita godina, moglo bi se dogoditi da jedino Švedska iskusi recesiju. Do kraja ove godine švedski BDP mogao bi pasti 0.8 odsto.
Najnovije iz rubrike
I DALJE RASTEMO, UPRKOS KRIZI, A JAVNI DUG NAM JE POD KONTROLOM: Mali sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci
MINISTAR finansija Siniša Mali sastao se sa potpredsednicom regiona Evrope i Centralne Azije u Svetskoj banci Antonelom Basani u okviru radne posete Vašingtonu.
19. 04. 2024. u 14:54
PODACI AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Za podsticaje regionalnog razvoja 282,6 milijardi dinara
UKUPNI podsticaji regionalnog razvoja u Srbiji lane su iznosili 282,6 milijardi dinara, što je za 22,5 odsto više nego prethodne godine, navodi se u mapi registra mera i podsticaja regionalnog razvoja, koju je objavila Agencija za privredne registre. Od ovih sredstava, 262,4 milijarde su bespovratna sredstva.
19. 04. 2024. u 14:47
PREDAT SA REMONTA DRUGI DIZEL MOTORNI VOZ: Nastavak uspešne saradnje između Srbijavoza i Želvoza
Višegodišnja saradnja na polju remonta voznih sredstava koje Srbijavoz ima u posedu i dalje se razvija i nastavlja. Ova saradnja podrazumeva ispunjavanje svih zahteva Srbijavoza na polju bezbednosti saobraćaja kao i primenu novih rešenja i supstituciju postojećih kako bi se produžio eksploatacioni vek postojećih voznih sredstava.
19. 04. 2024. u 13:14
DOK SVETSKI DUG RASTE, NAŠ PADA Mali poručio: Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a
MINISTAR finansija Siniša Mali poručio je da srpska ekonomija nastavlja da raste brže od evropske i svetske, dok je javni dug mnogo niži od proseka u Evropi u svetu.
19. 04. 2024. u 13:08
UKUS BOGATIH KVALITETNIJI: Da li svetski proizvođači imaju dvostruke aršine kada plasiraju robu u različite države
NEUSKLAĐENOST evropskih propisa o minimalnim uslovima, koje proizvođači treba da ispune pre plasiranja proizvoda na tržišta, glavni su argument za čuvenu dilemu zbog čega je ukus neke hrane drugačiji od onog u drugoj inostranoj zemlji. Proizvođači maksimalno koriste ovu zakonsku rupu, istovremeno odgovarajući na uslove koje propisuje konkretna zemlja u koju izvoze. Zato poređenja sa drugim državama nisu opravdana, a pitanje kvaliteta je škakljivo, na koje tačan odgovor u stvari - ne postoji.
19. 04. 2024. u 11:54
Nenad
22.03.2023. 19:46
Gospoja koja se "snazno zalaze za liberalizaciju trzista" moli trgovinske lance da ne podizu cene???? Sav besmisao zapadnog sveta! I naravno, ni za sta nisu ONI krivi vec Putin ili trgovinski lanci ili vanzemaljci! Dade li iko od njih ostavku zbog nesposobnosti? I nece.