SAVETI BATUTA: Kako se zaštititi od visokih temperatura

INSTITUT za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je danas da visoke temperature predstavljaju ozbiljno opterećenje za sistem termoregulacije ljudskog organizma te da su zbog toga objavili savete kako se zaštititi tokom letnjih vrućina i toplotnih talasa.

Foto: Tanjug/AP/Gregorio Borgia

U saopštenju navode da građani pridržavanjem jednostavnih pravila u vezi sa hlađenjem doma, hidratacijom, ishranom i ponašanjem na otvorenom mogu uspešno sačuvati svoje zdravlje i sprečiti komplikacije.

Jedan od saveta je održavanje doma hladnim, odnosno treba se truditi da životni prostor uvek bude rashlađen. 

Idealna temperatura u zatvorenom

Idealno je održavati sobnu temperaturu ispod 32 stepena Celzijusa tokom dana, odnosno ispod 24 stepeni Celzijusovih tokom noći.

To je naročito važno za decu uzrasta do dve godine, osobe starije od 60 godina i hronične bolesnike.

Navode da treba iskoristiti niže temperature noću na taj način što će biti otvoreni svi prozori, a roletne, šalone i zastore držati podignute tokom noći i ranog jutra kada je spoljašnja temperatura niža.

Preporučuju da prozori budu zatvoreni tokom dana, kao i da zastori budu navučeni posebno na sunčanoj strani, jer se tako obezbeđuje smanjenje toplotnog opterećenja u najtoplijem delu dana.

Osim toga, potrebno je ugasiti i nepotrebne izvore toplote - isključiti veštačko osvetljenje i sve električne uređaje koji nisu neophodni, izbegavati pripremu obroka (kuvanje i pečenje) u najtoplijem delu dana, jer to dodatno zagreva prostor.

Kada je reč o upotrebi klima uređaja, Batut savetuje da ukoliko se on koristi, treba zatvoriti vrata i prozore, podesiti termostat na 27 stepeni Celzijusovih i držati uključeni električni ventilator što će učiniti da soba deluje četiri stepena hladnije.

U nedostatku klima uređaja, dodaje se u saopštenju, treba okačiti vlažne čaršave na otvorene prozore da bi se rashladio vazduh, a uz to ventilatori mogu delimično da pomognu, ali pri temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusovih oni ne mogu da spreče zdravstvene poremećaje izazvane toplotom.

Batut predlaže i pravilnu hidradataciju i rashlađivanje tela, uz napomenu da odrasle zdrave osobe treba da unose osam do 10 čaša vode dnevno, a ako se bave fizičkim aktivnostima, onda treba da dodaju jednu do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.

Tečnost treba unositi postepeno, gutljaj po gutljaj i izbegavati previše hladna pića.

Osobe starije od 65 godina moraju često da piju vodu bez obzira na to da li osećaju žeđ, jer organizam u starosti gubi sposobnost da racionalno koristi vodu i osećaj žeđi se smanjuje.

Osim toga, treba kontrolisati boju mokraće koja treba da bude svetložuta, dok je tamna boja znak dehidracije.

Tokom toplog vremena treba izbegavati alkohol i smanjiti unos kafe, energetskih i gaziranih napitaka jer deluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak vode.

Kada je reč o ličnoj higijeni, treba se tuširati i kupati u rashlađenoj, odnosno mlakoj vodi više puta tokom dana, ali i primenjivati hladne obloge, kupke za stopala i redovno održavati ličnu higijenu.

Preporučuju da se koristi isključivo pamučna posteljina, kao i lagana, komotna odeća svetlih boja od prirodnih materijala u šta spadaju pamuk, lan i svila. 

Foto: N. Živanović

Ishrana

Tokom leta treba izbegavati tešku, prženu, pohovanu, preslatku i jako začinjenu hranu sa visokim sadržajem proteina, a umesto toga, letnji jelovnik treba da sadrži redovne i manje obroke, obavezan doručak, lagan ručak, lagana večera i dve dnevne užine koje treba da se sastoje od oko 500 grama dobro opranog voća i oko 300 grama svežeg povrća dnevno.

Treba unositi i tečnu hranu u vidu supa, čorbi i variva koja nadoknađuju izgubljene minerale i elektrolite, kao i kvalitetne proteine, odnosno tokom četiri do pet dana u nedelji treba konzumirati termički dobro obrađeno meso (piletina, ćuretina, riba, junetina) pripremljeno kuvanjem, dinstanjem ili na grilu.

Ističu da se hrana zbog visokih temperatura brže kvari i apeluju na građane da prilikom kupovine obrate pažnju na rok trajanja i način čuvanja namirnica kako bi izbegli trovanje hranom.

Još jedan od saveta je ograničenje izlaganja toploti i suncu.

Foto: Edmund Kijonka/Česká ilustrační fotografie/Profimedia

Boravak napolju

Batut navodi da treba izbegavati kritičan period i ne treba boraviti na otvorenom u najtoplijem delu dana, a ako je to neophodno, preporučuje se nošenje lagane odeće svetlih boja, šešira ili kape sa širokim obodom i naočara za sunce, kao i nanošenje kreme sa zaštitnim faktorom 30 ili višim najmanje pola sata pre izlaganja suncu, uz ponovno nanošenje na svaka dva sata.

Građanima se savetuje da izbegavaju naporne fizičke poslove i intenzivne treninge tokom najtoplijeg dela dana, a ukoliko ih nije moguće odložiti, preporučuje se da se obavljaju u najhladnijem periodu, između četiri i sedam časova ujutru.

Institut "Dr Milan Jovanović Batut" apeluje i na oprez prilikom boravka u vozilima, navodeći da automobil, nakon dužeg stajanja na suncu, pre polaska treba dobro provetriti, dok klima-uređaj tokom vožnje treba podesiti na temperaturu koja je pet do sedam stepeni niža od spoljne.

Građanima se savetuje da tokom dužih putovanja prave pauze na svaka dva sata radi odmora i hidratacije, da na put kreću odmorni i da obavezno koriste sigurnosne pojaseve i dečja auto-sedišta.

Takođe, upozorava se da decu, starije osobe i kućne ljubimce nikada ne treba ostavljati u parkiranom vozilu, čak ni na kratko.

Hronični bolesnici

U saopštenju se navode i posebne preporuke za osetljive grupe stanovništva, među kojima su starije osobe i hronični bolesnici.

Napominje se da stariji srčani bolesnici i osobe obolele od dijabetesa ne bi trebalo da se izlažu suncu tokom najtoplijeg dela dana, a osobe koje boluju od hroničnih bolesti ili koriste više lekova treba da se posavetuju sa lekarom, s obzirom na to da pojedini lekovi mogu da utiču na sposobnost organizma da reguliše telesnu temperaturu.

Ističe se i da lekove treba čuvati na temperaturi nižoj od 25 stepeni ili u frižideru, u skladu sa uputstvom proizvođača.

Batut savetuje kardiološkim pacijentima da često mere pritisak, a ako tokom leta imaju nizak pritisak, treba da konsultuju lekara pre promene doze terapije i treba da vode "dnevnik pritiska".

Osobe sa dijabetesom, prema savetima Batuta, treba češće da kontrolišu nivo šećera u krvi, a zbog smanjenog osećaja bola na nogama, ne bi trebalo da hodaju bosi kako bi izbegli neprimećene povrede. Takođe, treba pravilno da čuvaju insulin i tračice, jer im toplota šteti.

Osobe koje koriste pomagala, poput metalnih kolica ili hodalice, treba da ih drže u hladu, jer se na suncu mogu usijati i izazvati opekotine.

Građanima se savetuje i da održavaju redovan kontakt sa članovima porodice i prijateljima, da uz sebe uvek imaju mobilni telefon, kao i papir sa osnovnim podacima, uključujući ime i prezime, adresu, informacije o hroničnim bolestima, terapiji i kontakt bliske osobe.

Preporučuje se i redovno proveravanje članova porodice, prijatelja i komšija koji žive sami, naročito ukoliko pripadaju zdravstveno ugroženim grupama.

U saopštenju se upozorava i na moguće zdravstvene posledice izlaganja visokim temperaturama. Toplotni osip nastaje usled otežanog isparavanja znoja, zbog čega koža i odeća ostaju vlažni, pa se savetuje češće presvlačenje u čistu i suvu odeću.

Toplotni edem karakteriše oticanje šaka i stopala kod osoba koje nisu prilagođene visokim temperaturama i najčešće prolazi nakon jednog do dva dana provedenih u rashlađenom prostoru.

Toplotna sinkopa, odnosno kratkotrajan gubitak svesti izazvan dehidracijom, zahteva da se osoba postavi u vodoravan položaj, rashladi i postepeno rehidrira uzimanjem vode u malim gutljajima.

Kao jedna od posledica visokih temperatura mogu se javiti i toplotni grčevi, koji se ispoljavaju kao bolni i nevoljni grčevi mišića nogu, ruku ili stomaka, a mogu nastupiti i dva do tri sata nakon fizičkog napora. U tom slučaju preporučuje se sklanjanje u hlad, uklanjanje viška odeće i uzimanje rashlađene blago slane vode ili rastvora za rehidrataciju. Ukoliko grčevi potraju duže od sat vremena, neophodno je potražiti lekarsku pomoć.    

U saopštenju se navodi da visoke temperature mogu izazvati i toplotno iscrpljenje, koje se manifestuje mučninom, slabošću, hladnom i vlažnom kožom, kao i ubrzanim disanjem, zbog čega je potrebno potražiti lekarsku pomoć.

Kao najteži oblik posledica izlaganja vrućini navodi se toplotni udar, koji karakterišu telesna temperatura viša od 40 stepeni Celzijusa, suva i vrela koža i poremećaj svesti, odnosno konfuzija. 

U takvim slučajevima neophodno je odmah pozvati Hitnu pomoć, a do njenog dolaska osobu premestiti u hlad, skinuti joj višak odeće, rashlađivati kožu kvašenjem i obezbediti strujanje vazduha, zaključuje se u saopštenju.

(Tanjug)

Preporučujemo

Društvo

0 1

KAKVO NAS VREME OČEKUJE DO KRAJA JULA: Detaljna prognoza meteorologa Todorovića

17. 07. 2026. u 13:57

Društvo

0 1

OVA TRI DANA OČEKUJU NAS NEPOGODE: Najnovije upozorenje RHMZ-a

17. 07. 2026. u 10:46

Društvo

0 1

NOVA KINESKA FABRIKA U NOVOM BEČEJU Mesarović obišla potencijalnu lokaciju: Nastavljamo da privlačimo investicije i otvaramo nova radna mesta

17. 07. 2026. u 16:10

Društvo

0 1

VEČERAS STIŽE NEVREME Hitno se oglasio RHMZ: Pljuskovi sa grmljavinom pogodiće tačno ove delove (FOTO)

17. 07. 2026. u 15:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije