NOVI PRAVILNIK O KRIZNIM SITUACIJAMA U ŠKOLAMA OD DANAS NA SNAZI: Ovo su svi detalji, pročitajte koje novine očekuju učenike i zaposlene

Novosti online

22. 02. 2024. u 09:34

PRAVILNIK o postupanju u školama u kriznim događajima od danas zvanično stupa na snagu, a njime je do detalja objašnjeno šta sve spada u vanredne situacije, ko će činiti tim za vanredne događaje koji će morati da ima svaka obrazovna ustanova, ali i tačan spisak mera koje će se primenjivati u slučaju da to bude potrebno.

НОВИ ПРАВИЛНИК О КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА У ШКОЛАМА ОД ДАНАС НА СНАЗИ: Ово су сви детаљи, прочитајте које новине очекују ученике и запослене

Foto: Pritnskrin/BN

Tako će škole morati da imaju:

- svojevrsne alarme za uzbunu

- planove evakuacije
- bezbedna mesta unutar same ustanove ili van nje
- nastavnici da u slučaju potrebe zaključaju đake i sebe u učionicama
- postupanje u vanrednim događajima, odnosno svojevrsne vežbe evakuacije, moraće da se sprovode najmanje jednom godišnje

Ovaj pravilnik Ministarstvo prosvete izmenilo je i dopunilo u cilju unapređivanja postupanja škola u oblasti zaštite od nasilja i reagovanja u kriznim situacijama, a sve kao logična posledica tragedije koja se početkom maja 2023. godine dogodila u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.

Sada su do detalja definisani nivoi nasilja, a novoformirani timovi u školama dobili su šira ovlašćenja u radu.

- Imamo nove pravilnike kojima se podiže uloga škole na viši nivo. Suština je da se njima jača uloga škole, i značaj koji oni imaju u prevenciji nasilja. Cilj svih ovih predloženih mera je da nastavnici, roditelji i deca znaju da su rezultati obrazovanja važni, ali da je bezbednost dece u školama najbitnija od svega - istakla je za „Blic“ Slavica Đukić Dejanović, ministarka prosvete.

Foto: V. N.

Usvojeni pravilnik donosi mnogo novina, a sve su objedinjene na jednom mestu u priručniku „Postupanje ustanova obrazovanja i vaspitanja u kriznim događajima“ koje je dostavljeno svim školama u Srbiji, osnovnim i srednjim. U njemu su do detalja definisani koraci u kriznim situacijama i nova rešenja u disciplinsko-vaspitnom postupku. Direktori škola moraju da sprovedu odredbe pravilnika, uz mogućnost hitne smene ukoliko propusti u primeni budu uočeni.

Milorad Antić, iz Foruma srednjih stručnih škola, kaže da je obaveza direktora škole da sprovodi ono što je donelo Ministarstvo prosvete.

- Direktor ili bilo ko, ako ne sprovede pravilnik u potpunosti može da bude pod hitno smenjen, i da čak na neki način odgovara - kaže Antić. Uvođenje timova za krizne događaje predstavlja važan mehanizam za brzo i efikasno reagovanje u slučajevima hitnih situacija poput nasilnih smrti ili ozbiljnih incidenata. Tim za zaštitu od nasilja ovim pravilnikom dobija veća ovlašćenja i ima mogućnost udaljavanja učenika iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada, odnosno škole, ukoliko proceni u skladu sa rizicima, situacijom, stepenom nasilja da učenik ne bi trebalo da bude u školi.

Pri izboru članova tima treba voditi računa da to budu osobe koje imaju autoritet u kolektivu, a ujedno su senzibilisane i dobro se snalaze u stresnim situacijama.

Svaka škola mora da ima alarm za uzbunu

Pravilnik detaljno propisuje na koji način škole moraju spremno i efikasno da reaguju na krizni događaj. Škola mora da odredi način na koji se upozorava na opasnost, alarm, i da o tome informiše sve (decu, učenike, zaposlene, roditelje). Načini upozoravanja mogu biti različiti: na primer, specifično zvono ili znak uzbune, obaveštenje preko razglasa, upozorenje preko SMS-a, šifra i slično, u skladu sa mogućnostima ustanove.

Svaka ustanova treba da ima plan evakuacije u kome će pored evakuacionog puta, biti tačno određena bezbedna mesta/skrovišta u ustanovi ili van nje, kao i mesto ponovnog okupljanja ukoliko bi usled kriznog događaja došlo do napuštanja ustanove. Evakuacioni put iz ustanove je put koji vodi od bilo koje tačke u objektu do spoljnog prostora ili sigurnog i bezbednog prostora u ustanovi.

Foto Shutterstock

Ako ustanova ima više izlaza, potrebno je tačno utvrditi koja odeljenja se usmeravaju na koji izlaz. Predviđeno bezbedno mesto može biti mesto van ustanove ili posebno mesto unutar ustanove na kome se ne mogu očekivati štetne posledice.

Vežbe evakuacije bar jednom godišnje. Potrebno je da sve prostorije u ustanovi budu jasno označene brojevima (sa obe strane vrata) i da postoji prostorni plan ustanove sa oznakama. Ovo je vrlo važno u situacijama kao što su, na primer, požar, talačka kriza, teroristički napad, jer olakšava komunikaciju i lociranje onih koji su ugroženi, ali i snalaženje spasilačkih ekipa i policije.

- Obavezno jednom godišnje, a po potrebi i češće, sprovesti vežbe evakuacije iz ustanove ili zaključavanja prostorija, ako je potrebno zaštititi se od spoljne pretnje. Potrebno je proveriti da li svi znaju instrukcije za evakuaciju, odnosno da ne nose se torbe, knjige, da idu u koloni po dvoje sa svojim nastavnikom - stoji u pravilniku.

Takođe, kako se dodaje, „bilo bi dobro obezbediti mogućnost zaključavanja prostorija u ustanovi“.

Kada su deca/učenici u prostoriji, ključ treba da je sa unutrašnje strane kako bi nastavnik/vaspitač mogao da zaključa ukoliko bude potrebe za tim.

Dodatno, preporuka je da na jednom određenom mestu u ustanovi budu svi duplikati ključeva. Takođe je važno i da svi budu informisani gde se nalaze i kako se koriste aparati za gašenje požara i pakovanja prve pomoći.

Vrste kriznih događaja:

- Prirodna smrt deteta/učenika

- Pokušaj ubistva i ubistvo deteta/učenika
- Pokušaj samoubistva učenika i samoubistvo
- Prirodna smrt, samoubistvo ili ubistvo zaposlenog u ustanovi
- Saobraćajna nezgoda u kojoj je povređeno ili nastradalo dete i/ili zaposleni
- Nestanak deteta/učenika
- Masovno trovanje u prostoru ustanove
- Dojava o podmetnutoj eksplozivnoj napravi ili terorističkom napadu
- Talačka kriza
- Nasilje većih razmera (masovne tuče, višestruka ubistva, teroristički napadi)
- Tehničko-tehnološke opasnosti (eksplozija, izlivanje, isparavanje otrovnih materija i požar)
- Prirodne katastrofe (poplave, zemljotresi, požari...)
- Epidemija koja je obuhvatila teritoriju na kojoj se nalazi ustanova
- Drugi krizni događaji

Reakcije đaka na krizu

Da li su u pitanju učenici osnovnih ili srednjih škola, svi oni mogu reagovati različito na krizne situacije, a njihove očekivane reakcije takođe su navedene u ovom Pravilniku.

Psihološke reakcije učenika osnovne škole na krizne situacije:

- izraziti strah (najčešće od toga da se krizni događaj ne ponovi)

- iznenadne promene emocionalnog stanja (plakanje, ljutnja, napadi besa, agresivno
- ponašanje, nekontrolisani smeh i sl)
- osećanje krivice (opsednutost mislima da su mogli sprečiti događaj)
- osamljivanje ili potreba za stalnim prisustvom drugih
- teškoće u učenju
- zaboravnost
- psihosomatske reakcije (problemi sa ishranom, spavanjem, stomačne tegobe, mučnina,
glavobolja i sl)

Psihološke reakcije učenika srednje škole na krizne situacije:

- neverica da se događaj stvarno odigrao

- strah od toga da se krizni događaj ne ponovi
- intenzivna sećanja na događaj kroz slike i zvuke
- teškoće sa pažnjom i učenjem
- gubitak interesovanja za ono što je ranije bilo privlačno
osećaj besmisla
- psihosomatske reakcije (problemi sa ishranom, spavanjem, stomačne tegobe, mučnina,
glavobolja i sl.)
- osamljivanje ili potreba za stalnim prisustvom drugih
- sklonost impulsivnom reagovanju i rizičnom ponašanju

BONUS VIDEO: U SUSRET SAJMU TURIZMA U BEOGRADU 22.-25. FEBRUAR: Grčka zemlja partner sajma

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

BRUKA I SRAMOTA! Ovo su hiljade navijača na Vimbldonu uradile Novaku Đokoviću nakon što ih je prozvao za bahatost