SVOJATAJU ANDRIĆA, A MORAJU DA GA - PREVODE "Novosti" istražuju: Kako su međe srpske književnosti postale političko pitanje

Ljiljana Begenišić

21. 07. 2023. u 12:51

GRANICE bilo koje književnosti ne mogu biti određene po državnim, vremenskim ili bilo kakvim drugim okvirima. Srpska književnost je i nastajala i nastaje gde je god pisac na srpskom jeziku pisao ili sada piše, u bilo kojoj zemlji, na bilo kojem kontinentu. To je prvo i jedino pravilo koje se ne može pomerati.

СВОЈАТАЈУ АНДРИЋА, А МОРАЈУ ДА ГА - ПРЕВОДЕ Новости истражују: Како су међе српске књижевности постале политичко питање

Foto: Tanjug

Ovim rečima akademik, pisac Miro Vuksanović odgovara na pitanje gde su međe srpske književnosti, a povod da se iznova komentariše ova stara tema je polemika izazvana nedavno usvojenom Deklaracijom "Granice srpske književnosti".

Dokument koji su usvojili srbisti u Vukovom rodnom Tršiću digao je na noge kulturne poslenike u regionu, a iz Hrvatske su sa najviših naučnih, kulturnih i političkih adresa stigle i optužbe da se preko granica srpske književnosti utvrđuju državne granice. Srbisti te optužbe oštro negiraju i naglašavaju da je reč o politizaciji čisto naučne teme.

Takođe, poštujući načela nauke, tvrde:

- Jezik kojim su pisali pisci izvan granica Srbije određuje i to kome oni i njuhova književnost pripadaju.

Foto D. Milovanović

Miro Vuksanović

Vodeći se ovim pravilom, onda nije teško odgovoriti i na pitanje čijoj književnosti pripadaju dela pisaca koji su pisali na teritoriji koja danas pripada drugim državama. Tako naši poznati pisci i lingvisti nemaju dilemu da Vladan Desnica, Simo Matavulj, Petar Kočić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Vasko Popa, Njegoš... i njihovo vanvremensko delo pripadaju Srbima i srpskoj književnosti.

Akademik Vuksanović ističe:

- Merilo za određivanje kojoj književnosti pripadaju pisci jeste - jezik njihovih knjiga. Prema tome, sve što je pisano na srpskom jeziku, bilo kad i bilo gde, na svim oblicima tog jezika u prošlom vremenu, na svim dijalektima, na ekavskom i ijekavskom, sve to prirodno spada u srpsku književnost. Pritom, nije bitno kojoj narodnosti po rođenju pisci pripadaju, a bitno je koji jezik su izabrali za svoje knjige.

On navodi i najilustrativnije primere:

- U Hrvatskoj i Bosni najbolje vide čiji je pisac Ivo Andrić jer moraju da ga "prevode", a on je svojevremeno zabranio "pohrvaćenu" svoju knjigu. Vasko Popa je Rumun po rođenju, a među vodećim srpskim pesnicima po svom opredeljenju. Puna je svetska literatura sličnih primera.

Neka od ovih imena svoje mesto zauzela su i u Antologijskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti Izdavačkog centra Matice srpske, čiji je urednik akademik Vuksanović.

- Početak je u žitijskoj književnosti koju je započeo Sveti Sava u dvanaestom veku i u narodnoj književnosti, a zaokružuje se knjigama koje nastaju u našem veku - pojašnjava ovaj akademik. - Milenijum srpske književnosti prikazujemo izborom knjiga i pisaca koji su na najbolji način obeležili svoje vreme. Tako poštujemo vrednosni kriterijum i nagoveštavamo kako se može utvrditi šta čini kanon naše književnosti, šta je u njoj svevremeno.

On najavljuje da se izbor nastavlja i dopunjuje pa će sledeće iduće godine biti objavljena 150. knjiga.

- U prvom kolu smo 2010. godine objavili knjige Svetog Save, Dositeja, Sterije, Njegoša, Bore Stankovića, Andrića, Crnjanskog i tri antologije: narodnih umotvorina iz Vukovih i drugih zbirki, poezije starog Dubrovnika i Boke, kao i antologiju ukupnog srpskog pesništva Miodraga Pavlovića - navodi naš sagovornik. - Tako smo naznačili nekadašnji srpski književni prostor koji obuhvata nekoliko država od kojih je samo poneka bila srpska. Tako smo ukazali šta uvek čini srpsku književnost i primerima potvrdili svoje kriterijume. Autorska prava i volju pisaca poštujemo u celosti. Zato smo objavili knjige Vladana Desnice, Sime Matavulja, Petra Kočića, Meše Selimovića, Milovana Đilasa, Mihaila Lalića i drugih pisaca iz BiH, Crne Gore i Hrvatske.

Da lingvisti imaju dosta čvrst kriterijum za odgovore na pitanje čiji su ovo pisci, smatra i prof. dr Aleksandar Milanović.

- Dela pisana bilo kojim oblikom srpskog jezika, narodnog ili književnog (od srpskoslovenskog do vukovskog) pripadaju srpskoj književnosti - nedvosmisleno kaže prof. Milanović za "Novosti". - Primena lingvističkog kriterijuma, naravno, ne isključuje primenu drugih u traganju za odgovorom, ali ako se pisac i sam izjasnio kao predstavnik srpske književnosti - onda nikakve dileme nema. Dakle, Njegoš, Ljubiša, Miljanov, Kočić, Dučić, Šantić, Matavulj, Ćipiko, Ćopić, Desnica, Selimović, Andrić, Kekanović i mnogi drugi - predstavnici su srpske književnosti.

Foto P. Mitić

Aleksandar Milanović

Ovakvi stavovi, u susedstvu redovno izazivaju velike potrese. Nauka se odmah prevede na politički teren, a još se ni mastilo na Deklaraciji o granicama srpske književnosti nije osušilo, hrvatski lingvisti su Srbiju optužili za imperijalističke težnje prema hrvatskim granicama.

- Prevođenje tog pitanja iz naučnog u političko polje nema nikakvo opravdanje i navodi o nekakvoj ekspanzionističkoj politici nemaju utemeljenje - ističe prof. dr Slavko Petaković koji je i urednik ovogodišnje Interkatedarske srbističke konferencije na kojoj je dokument usvojen. - Dakle, Deklaracija o granicama srpske književnosti nije usvojena kako bi se ogradilo neko polje i zauzeo prostor, nego kako bi se dao odgovor u vezi sa identitetom srpske književnosti i da bi se otvorilo pitanje kako se te granice prelaze, kako se uspostavlja kulturni uticaj.

Prof. dr Aleksandar Milanović smatra da je još od stvaranja Jugoslavije, u raspravama o srpsko-hrvatskim odnosima u kulturi, ideologija preuzela primat nad naukom.

- Naše hrvatske kolege jako dobro znaju da pojmovi kulturni prostor, duhovni prostor ili jezički prostor, koji su istovremeno i naučni termini, nikakve veze nemaju sa pojmom državnog prostora, ali u nedostatku jačih naučnih argumenata posežu za dnevnopolitičkim trikovima na način na koji su to činili od hrvatskog "maspoka" do danas - kaže Milanović. - Mnogi srpski lingvisti, poput Pavla Ivića ili Mitra Pešikana, žestoko su ispaštali zbog svojih ispravnih naučnih sudova u Titovoj Jugoslaviji, ali, kako ističe, srećom, to je vreme daleko iza nas. Antisrpska kulturna politika vođena, na primer, u Krležinoj Enciklopediji Jugoslavije, o čemu svakodnevno dobijamo sve više autentičnih svedočanstava, daleko je iza nas.

Naši naučnici poručuju da srbistika ne treba da brine o mišljenju kroatistike, dodatno opterećene brojnim nenaučnim problemima, već samo o naučnoj istini.

I pravoslavlje određuje horizonte

U DEKLARACIJI se navodi da je za valjano interpretativno određenje nacionalnih granica srpske književnosti potrebno uvažavanje pet principa, među kojima su: jedinstvo srpske nacije, kulture i književnosti, bez obzira na državne i regionalne razlike, inicijalna određenost srpstva pravoslavljem, koje je od samog početka, od vremena Svetog Save, bilo otvoreno za uticaje sa strane. Kao princip istaknuto je i da srpska književnost nema pretenzija na obuhvatanje, unutar istih nacionalnih granica, onih zajednica koje su Srbima bliske jezikom i delom narodnih tradicija, ali koje sebe ne određuju kao srpske, kao i to da neke književnosti poput dubrovačke imaju dvostruku pripadnost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

KOSOVO JE SRBIJA: Španci lupili šamar Albancima na EURO 2024, poslali jaku poruku (VIDEO)