KO ĆE DA SE SEĆA, AKO MI ZABORAVIMO: Film o stradanju Srba u Norveškom logoru biće premijerno prikazan u Nišu

FILM "Logor smrti u Karasjoku" premijerno će biti prikazan u Nišu 25. avgusta, u okviru Filmskih susreta.

Istoričar Knut u Gračanici, Foto Privatna arhiva

U planu su i premijere u Beogradu, Oslu, Gračanici, Stokholmu, Švajcarskoj, a filmska ekipa već razmišlja o snimanju drugog dela.

Branko Dimović Dimeski, Srbin kojeg je ratni vihor sa Kosova i Metohije oduvao u Norvešku gde živi i radi, i čuveni norveški istoričar Knut Flovik Toresen počeli su pre više od godinu dana snimanje filma o stradanju Srba u norveškim logorima. Njihovu strast za prikazivanjem istine koja je često u istoriji "menjana" ubrzo je podelio i reditelj iz ove zemlje Kjetil Palmkvist i tako je nastao film "Logor smrti u Karasjoku".

- Dolaskom u Norvešku video sam da postoji veza između srpskog i norveškog naroda i tada se detaljnije upoznao sa stradanjem našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata u norveškim logorima. Nedugo zatim upoznao sam reditelja Kjetila Palmkvista kao i istoričara Knuta Flovika Toresena pa sam predložio da priču o stradanju naših mučenika pretočimo u film - objašnjava Dimeski, koji je producent filma.

Polaganje venaca na mestu stradanja Srba, Foto Privatna arhiva

Ne krije da je morao da uloži truda kako bi prijateljima Norvežanima izneo istinu o srpskom narodu, jer je medijski linč koji se na zapadu sprovodio devedesetih godina promenio sliku o srpskom narodu pogotovo kod mlađih generacija, ali stariji Norvežani su se sećali podviga srpskih logoraša.

Jedan od aktera u filmu Mari Jonsen, kao devojčica od devet godina, hranila je iznemogle srpske logoraše rizikujući na taj način svoj život, kaže Dimeski.

Reditelj Kjetil Palmkvist priča da su snimanje započeli u Karasjoku na severu Norveške, kada je i pala prva klapa filma.

- Kada smo doputovali uslovi za rad su bili skoro nemogući. U Karasjoku je još bilo snega, temperatura ispod nule, ali to nas nije omelo da krenemo sa snimanjem i zabeležimo prva svedočenja ljudi. Evo, danas posle oko skoro dve godine projekat privodimo kraju i vrlo zadovoljan onim što smo uradili, ali i onim što sam saznao o Srbima i njihovim stradanjima tako da sam ponosan što sam režirao jedan ovak film - kaže reditelj.

Producent i reditelj filma kažu da su intervjuisali veliki broj potomaka i svedoka u Srbiji i Norveškoj.

- Izrazili su veliku želju da pomognu u realizaciji filma. Ostvarili smo kontakte sa mnogim potomcima, istoričarima, ali i institucijama, kako u Srbiji, tako i u Norveškoj gde je prikupljen obiman materijal - najavljuje Dimeski.

Deo filmske ekipe, Foto Privatna arhiva

Film je pored Norveške sniman i na više lokacija u Srbiji. Svedočenja potomaka su zabeležena u Beogradu, Omoljici kod Pančeva, Sremskoj Mitrovici, Gornjem Milanovacu, Kragujevacu, Nišu i na Kosovu i Metohiji.

- Priča o filmu pokrenula je lavinu događaja koji su imali za cilj da se čuje priča o srpskom stradanju. Dobili smo više poziva da održimo tribine gde smo imali priliku da predstavimo film, ali i ono što smo našli, fotografije, dokumenta i dnevnike logoraša što je novina, jer do sada javnost nije imala priliku da ih vidi - kaže Dimeski.

On podseća da su više od 95 odsto stradalih u norveškim logorima za vreme Drugog svetskog rata bili zapravo Srbi. Među njima i 33 nedužne dece.

- Oni su poslati u Norvešku u smrt samo zato što su bili Srbi. Kada su ustaše masakrirali čitave porodice u Jasenovcu, određen broj je poslat u Norvešku da umru kao robovi u razmeni između Nemaca i ustaškog režima. Smatram da pretvaranje logoraša u partizane ili četnike i Jugoslovene, nestaje važna istorijska činjenica da su mnogi srpski zarobljenici koji su poslati u Norvešku zapravo poslati da umru kao deo dobro organizovanog genocida. Dakle mi nemamo pravo na zaborav, jer ne možemo očekivati da će se drugi narodi sećati našeg stradanja, ako mi iste zaboravljamo - smatra ovaj Srbin sa Kosova.

Naši sagovornici kažu da su ih svedočenja potomaka često dovodila do suza. Jednako su potresne ispovesti i Norvežana koji su hranili logoraše i pomagali im rizikujući sopstveni život.

Foto Privatna arhiva

"PODVRSTA" ZA UBIJANjE

BRANKO Dimović Dimeski kaže da su tokom snimanja došli do brojnih dokumenata koja ukazuju na zločin koji je sproveden nad srpskim narodom. Naime nacističke vlasti u dokumentu koji je izdat 1942. godine prikazuju Srbe kao "podvrstu koju treba ubijati".

Reditelj sa Čebićem i njegovom sestrom, Foto Privatna arhiva

SVE KRENULO OD "NOVOSTI"

ISTORIČAR Knut Flovik Toresen u ekskluzivnom intervjuu u "Novostima" najavio je snimanje filma. Nakon toga je sve počelo i među ljudima koji govore u filmu su i neki naši čitaoci, među njima Mirko Čebić iz Beograda, koji je zahvaljujući filmskoj ekipi položio sa svojom sestrom venac na mesto stradanja svojih najbližih. Ovaj norveški istoričar dobio je Sretenjsko priznanje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Preporučujemo

Republika Srpska

1 11

DRAGAN ODBIO DA SKLONI FOTOGRAFIJE SRPSKIH ŽRTAVA: Tražili da pomeri slike ubijene maloletne sestre i oca, ali mu je obraz bio iznad svega

09. 07. 2022. u 22:24

Društvo

5 23

USTAŠE SU ŽENE I DECU SA KOZARE BACALI U BUNARE: Profesor Slavica Garonja, književnica, o genocidu nad Srbima u Drugom svetskom ratu

03. 07. 2022. u 14:00

Društvo

6 27

NA KOZARI JE POGUBLjENO 40.000 SRBA: Osam decenija od masovnih zločina u severozapadnoj Bosni, žrtve i 12.000 dece

24. 06. 2022. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije