DNK NE MOŽE DA LAŽE: Kako stručnjaci za forenziku i molekularnu genetiku pomažu u rešavanju najgorih zločina

Zagorka Uskoković

12. 06. 2022. u 17:00

PRVA analiza DNK u Srbiji urađena je pre više od dve decenije. Gotovo isto toliko, na Biološkom fakultetu u Beogradu, postoji centar koji pomaže istražnim organima naše zemlje u rasvetljavanju najtežih krivičnih dela.

ДНК НЕ МОЖЕ ДА ЛАЖЕ: Како стручњаци за форензику и молекуларну генетику помажу у решавању најгорих злочина

Foto N. Skenderija

Od pre neku godinu, ova ustanova radi i identifikaciju žrtava, koje su nastradale pre više od jednog veka. Javnost je, tako, nedavno saznala i da je potrvrđen identitet posmrtnih ostataka vojvode Dimitrija Begovića, jednog od vođa Topličkog ustanka, koji je poginuo na Radan planini 1918. godine.

Da je reč o ovom heroju iz srpske istorije potvrdili su stručnjaci Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku pri Biološkom fakultetu u Beogradu, čiji je rukovodilac profesor dr Dušan Keckarević. Ovaj vrsni poznavalac molekularne biologije i forenzike, pored studentskih učionica i laboratorija, zbog svog posla, čest je "gost" i srpskih sudnica gde obrazlaže i "brani" lične, ali i nalaze svojih najbližih saradnika.

U poslednje vreme, više nego ikad ranije, čini se da se policijski posao sveo isključivo na pronalaženje bioloških tragova. To, međutim, često ume da bude i mač sa dve oštrice, jer može istragu da usmeri na pogrešan trag i u suprotnom smeru.

- Prisustvo nečijeg biološkog traga na mestu zločina ne znači da je ta osoba kriva, ali ni odsustvo DNK ne podrazumeva njenu nevinost - ističe profesor Keckarević.

Centar za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku, Foto N. Skenderija

Kvalitetna obrada mesta događaja, bilo da je reč o ubistvu ili drugim teškim krivičnim delima, često je presudna u pronalaženju materijalnih dokaza koji mogu da osumnjičenog izvedu pred lice pravde. Događa se, međutim, da mnogi izađu na slobodu upravo zbog slabih materijalnih tragova.

- Biološki tragovi na mestu događaja moraju da budu što preciznije fiksirani, obeleženi, slikani, konstatovani - objašnjava ovaj stručnjak.

- Veliki broj tragova možda se odmah i ne vidi, ali je zato neophodno da se sagleda celokupna slika nekog događaja.

Naš sagovornik objašnjava da ako, recimo, ima čaša po stolu ili u okolini, pepeljara, flaša ili bilo kakvih drugih predmeta, iako se golim okom na njima ne vide tragovi, treba im pristupiti kao bitnom dokazu. Tek kvalitetna obrada svakog predmeta radi utvrđivanja prisustva biološkog materijala može da ukaže na to da li na njima postoji DNK trag.

Dr Dušan Keckarević, Foto N. Skenderija

U izuzetno retkim slučajevima, stručnjaci ovog centra izlaze i na samo mesto događaja, kao što je to bilo u slučaju trostrukog ubistva porodice Sitarica u Žarkovu, u noći između 14. i 15. jula 2007. godine.

- U tom događaju mi smo doprineli situacionom razjašnjavanju pronađenih tragova - priseća se profesor Biološkog fakulteta. - Izvršilac je posle zločina, u nameri da ukloni svoje tragove, zapalio celu kuću. Pregledom lica mesta, na sudoperi smo uočili flašu od soka, na kojoj je bila garež. Kada je podignuta, ispod nje su bili tragovi krvi.

Kasnijom analizom je utvrđeno da je reč o biološkim tragovima ubijene porodice. Na grliću smo izolovali, u tom trenutku, nepoznati DNK.

Kako je kasnije utvrđeno, u tom trenutku N. N. osoba je imala kontakt sa flašom posle zločina (jer su ispod nje pronađeni tragovi krvi žrtava), a pre nego što je zapaljena kuća.

Osnovano se posumnjalo da je reč o počiniocu maskara. On je ubrzo identifikovan, a potom i osuđen na višedecenijsku kaznu zatvora. Ispostavilo se da je reč o bliskom rođaku ubijene porodice.

- DNK analiza može da odgovori na pitanja ko je ostavio određeni trag i kako, ali ne i da li je on počinilac krivičnog dela - navodi dr Keckarević.

- Tek celokupna obrada mesta događaja može eventualno da ukaže na krivca.

Foto N. Skenderija

U poslednje vreme događa se da se na bitnim suđenjima, po pravilu za najteža krivična dela, lome koplja oko DNK. Advokati odbrane najčešće pobijaju nalaze ili pokušavaju da dokažu da su takvi biološki tragovi - podmetnuti. Desilo se nedavno i da se, u slučaju oslobađajuće presude optuženima za smrt Vlastimira Miloševića, koje je u javnosti poznato kao "ubistvo na šinama", krivac traži među veštacima za biološke tragove.

Reč je o zlonamernim tumačenjima, jer DNK trag, jednog od optuženih u ovom slučaju, Veljka Belivuka, nikada nije bio sporan.

- Belivukov biološki materijal pronađen je na automobilu, sa kog je ukradena registracija, i to baš u delu gde ona stoji, kao i na sličnom mestu, na vozilu gde je ona potom stavljena, a koje je korišćeno u ovom zločinu - objašnjava nam profesor Keckarević.

- To niko nije osporio. Ne možemo mi da odgovaramo za sudsku odluku da li će neko biti oslobođen ili osuđen. Presuda zavisi i od drugih dokaza.

Iako ne želi da komentariše aktuelne slučajeve u kojima veštači, a gotovo da nema krivičnog dela počinjenog u regionu, da nisu angažovani stručnjaci ovog centra, profesor Dušan Keckarević ističe:

- DNK je, jednostavno, neumoljiv, i za svakog jedinstven. Reč je o genetičkom profilu, koji se ne menja tokom života. On je isti u svakom tkivu određenog pojedinca, bilo da je reč o pljuvački, krvi, sekretu, spermi, kosi... Isti je od trenutka kada se rodimo pa do smrti.

Ipak, za pouzdanu DNK analizu izuzetno je važno da se mesto zločina ne kontaminira, odnosno da se ne poremete i ne izmešaju biološki tragovi. Zato se mesto zločina obezbeđuje, a policijski forenzičari nose zaštitne maske i specijalnu odeću i obuću.

Dobar uviđaj, kvalitetno prikupljeni biološki i ostali tragovi, ali i detaljan pregled i ispitivanje svih ljudi koji su na bilo koji način bili na mestu događaja, daju odgovor na najvažnije pitanje - ko je počinilac.

- Mi smo ograničeni onim što dobijemo sa mesta događaja - navodi naš sagovornik, koji se poslednjih 20 godina života "druži" sa DNK stotine hiljada ljudi, a iza sebe ima više od 10.000 slučajeva.

- Alfa i omega istrage je kvalitetna obrada samog lica mesta.

Stručnjaci iz Centra se trude da što brže i što objektivnije daju svoj nalaz, da on bude nepristrasan, jer se često naš nalaz uzima kao razlog za napad, a ne kao činjenica, koja ostaje.

NEMA SAVRŠENOG ZLOČINA

KADA je reč o ubistvima, ali i ostalim teškim krivičnim delima, jasno je, zakuljučuje prof. Keckarević, da savršenog zločina nema, jer počinilac uvek ostavi trag na mestu događaja, ali i ponese nešto sa sobom. Ovaj stručanjak, koji je i sudski veštak, doprineo je i rasvetljavanju monstruozne otmice i ubistva svedoka-saradnika u procesu protiv "zemunskog klana" Zorana Vukojevića Vuka 2006. godine.

- Iako je telo posle zločina spaljeno, ono nije izgorelo u potpunosti - priča nam naš sagovornik.

- Na lisicama, kojima je bio vezan identifikovali smo i izuzeli biološki materijal. Analizom je potvrđeno da pripada jednom od odbeglih pripadnika ovog klana. Na taj način ne samo što je identifikvoan jedan od počinilaca, već se došlo i do nesumnjivog dokaza, da se ljudi, koji su tada bili na poternicama, kriju u Srbiji.

LAŽNI SVEDOK

PROFESOR dr Dušan Keckarević prisetio se i nedavnog slučaja iz sudnice u Novom Sadu. Jedan od bitnih svedoka, ženska osoba, tvrdila je da je vozila automobil, koji je bio jedan od predmeta krivičnog dela, poslednja tri meseca pre kritičnog događaja.

- Naš nalaz je, međutim, pokazao da to nije tačno - priča nam naš sagovornik. - Nigde u vozilu, u okolini vozačevog mesta, nije pronađen ni ženski biološki trag, a kamoli te konkretne dame.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

OBIČAJI I VEROVANJA NA SVETOG SAVU: Jednu boju ne treba nositi, šta treba da urade deca i šta znači ako zagrmi