SUD MORA DA GARANTUJE PRAVO NA DOM: Združena akcija "Krov nad glavom" podneo inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o izvršenju

V. C. S.

15. 11. 2021. u 21:14

ZDRUŽENA akcija "Krov nad glavom" podnela je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer se njime, kako navode, krši pravo građana na dom, zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali i pravo na nepovredivost stana ili odredba da su svi pred zakonom i Ustavom jednaki.

СУД МОРА ДА ГАРАНТУЈЕ ПРАВО НА ДОМ: Здружена акција Кров над главом поднео иницијативу за оцену уставности Закона о извршењу

Foto: M. Anđela

Kako je istakla advokatica Nevena Nikolić, ovde nije reč o zaštiti izvršnih dužnika koji imaju po nekoliko nepokretnosti ili sredstva iz kojih bi mogli da se namire dugovi, već o socijalno ugroženima, koji imaju samo jedan dom.

- Među antiustavnim odredbama nalazi se i ona koja omogućava javnom izvršitelju da otvori, u prisustvu dva svedoka i policije, stan dužnika ako on nije kod kuće ili ne dozvoljava ulaz, da bi ga pokazao potencijalnim kupcima. Naš Ustav jemči nepovredivost stana ukoliko nema pisane odluke suda. Takođe, država je kao dužnik u povoljnijem položaju od fizičkih lica, jer poverioci moraju 30 dana ranije da obaveste Ministarstvo finansija o nameri da pokrenu izvršenje, dok država, kada je ona poverilac, tu obavezu nema - kaže Nikolić.

Ona ističe i da se krše odredbe kaznenog prava, jer lice koje ometa izvršenje može za isto delo da bude sankcionisano dva puta, novčano, po ZIO, i krivično, po Krivičnom zakoniku. Kod elektronskih aukcija, napominje, javni izvršitelj može odrediti prodaju kada mu odgovara, a da dužnik ne može da učestvuje jer nije digitalno pismen.

Advokatica Jelena Pavlović ističe da je ZIO satanizovao izvršne dužnike pretvarajući ih u kriminalce. Zato je apelovala na kolege da i oni podnesu zahteve za ocenu ustavnosti.

- ZIO forsira brzinu, koja je pogrešno poistovećena sa efikasnošću. Izvršni sud je onemogućen da ispituje verodostojnost založne izjave ili druge izvršne isprave. Čak i kada je potraživanje sprono, nema alata da se zaustavi izvršenje. O većini radnji koje se dešavaju u izvršnom postupku odlučuju izvršitelji zaključkom protiv kog nema žalbe. Svako ko je više od 11 dana odsutan od kuće može da se nađe u situaciji da mu nekretnina postane predmet izvršenja, a da on ne stigne da reaguje - kaže Pavlović.

Ivana Anđelković, aktivistkinja "Krova nad glavom", navela je da je desetak ljudi koje je zastupala ova organizacija uspelo da ostvari svoja prava pravnim putem zahvaljujući tome što su im pomogli da izvršenje ne bude sprovedeno.

- Tražimo da sud garantuje ljudima pravo na dom. Druge zemlje koje ga nisu štitile sada navrat-nanos saniraju probleme.

Tipičan primer je Mađarska, koja je u kratkom roku dobila veliki broj beskućnika. Pošto su ugrozili turizam u Budimpešti,na kraju je doneta zabrana iseljavanja do daljeg.

Kao primeri diskriminacije navedeni su i slučajevi kada izvršitelji imaju pravo da prodaju vanknjižno vlasništvo dužnika, i to po bilo kojoj ceni. Do 2006. je to morala da bude tržišna cena, eventualno dve trećine vrednosti. Izvršni dužnik, za razliku od izvršitelja, ne može da proda svoju nekretninu koja nije uknjižena i tako možda dobije veću cenu i vrati dug.

SLUČAJ "TRUDBENIK"

AKTIVISTA Ivan Zlatić naveo je primer radnika "Trudbenika", koji potražuju neisplaćene zarade od svog preduzeća, koje je otišlo u stečaj. S jedne strane, oni ne mogu da naplate potraživanje, a s druge, poverilac koji je preuzeo nekretnine "Trudbenika" izbacuje ih na ulicu iz samačkog hotela preduzeća.

BONUS VIDEO: KAKO PROVERITI RADNI STAŽ: Jelica Timotijević iz PIO fonda u novoj epizodi Ft1P

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)