Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - TEMELJ ZA OSNIVANJE STRANAKA: Petogodišnja aktivnost beogradskog Odbora za slobodu misli i izražavanja

I. M.

09. 11. 2021. u 17:14

BURNA decenija od 1980. do 1990. godine, osmotrena sa solidne vremenske distance, ostaje do danas kao neka vrsta posebno uzornog i izazovnog vremenskog perioda, u kome je sled vrlo dramatičnih zbivanja na svim poljima društvene i državne organizacije, kao i u sferi politike i u svetu ideja, učinio da ta decenija bude gotovo neiscrpan izvor za istraživanja u okviru raznih grana, ne samo socijalnih nauka.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТЕМЕЉ ЗА ОСНИВАЊЕ СТРАНАКА: Петогодишња активност београдског Одборa за слободу мисли и изражавања

Novosti

Pokazuju to i probrani primeri o delovanju beogradskog Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja koji je svoje postojanje obelodanio 10. novembra 1984. godine, a čijem radu posvećujemo i ovaj Istorijski dodatak.

Odbor je osnovan u vreme kada je kritička javnost već uveliko digla svoj glas protiv upravljačke klase, nesposobne da sagleda dubinu društvene krize i da ponudi razumna rešenja koja će razbiti okoštale stege dogmatizma i neostaljinizma, rešenja koja će osloboditi socijalne energije svih generacija, pogotovo mladog naraštaja.

VELIKI doprinos ovom procesu kritičkog samoosvešćenja dao je Vladimir Dedijer, koji je pokrenuo pravu lavinu kada je 1981. godine objavio knjigu ,,Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita“ kojom je, po rečima pisca Miodraga Bulatovića, ,,izveo istoriju na stadione“.

Uzavrele tribine, promocije spornih knjiga na koje se mršti vlast, sve veći broj novinara koji se oslobađaju nametnutih stega, kritika vlasti koja dolazi sa sve više strana i njeni represivni odgovori – slučajevi o kojima smo pisali u ranijim Istorijskim dodacima – doveli su i do toga da 1982. godine u Udruženju književnika Srbije bude osnovan Odbor za zaštitu umetničkih sloboda. U lepezi ideja, uključujući i one na političkom i idejnom poprištu, sve više se kristalisala i ideja o ukidanju jednopartijskog monopola i uspostavljanju višepartijskog sistema.

Na jednoj strani su rušene breše, osvajan je prostor za slobodu govora, množili su se zahtevi za javno i nesputano iznošenje mišljenja i uverenja, a na drugoj strani su rasli represivni apetiti političke klase, razdirane mnogim unutrašnjim, pogotovo republičko-pokrajinskim razmiricama i konfliktima.

VLAST je, razumljivo, raspolagala moćnim instrumentima prisile, a jedan od omiljenih njenih oslonaca bio je čl. 133 Krivičnog zakona koji inkriminiše ,,verbalni delikt“, najčešće kao ,,neprijateljsku delatnost“ i ,,ugrožavanje poretka“.

Šta je to značilo i kako je pravosuđe bilo upregnuto u borbu vlasti protiv ,,pobunjenika“, vidi se i iz priloga koji slede. Treba, međutim, imati u vidu, da se u tim prilozima iznose činjenice o nekim od najupečatljivijih slučajeva onog vremena, kojima se bavio Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja, kao i druge, slične organizacije. Ostaju zapretene na stotine primera onih pojedinaca koji su stradali zbog ,,verbalnog delikta“, ali se o njihovim sudbinama nije znalo gotovo ništa ni onda, kao što se ne zna ni danas, kada se čini da nema nikakvih ograničenja slobode govora i izjašnjavanja.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ETO, JAVLJA MI SE! Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a

"ETO, JAVLjA MI SE!" Kako je Novak Đoković šokirao novinarku CNN-a