STRAH MOĆNIKA OD KRILATIH REČI: Krsta Cicvarić, grunuvši u srpsko novinarstvo, pišući čas za jedan, čas za drugi list uneo je pravu pometnju

OD novinara koji su posle prevrata osobito na sebe skrenuli pažnju i, svaki na svoj način, ostali pojmovi svog vremena, bili su - Pera Todorović i Krsta Cicvarić.

Foto arhiva

Jaseničanin Pera Todorović, neizbrisiv, inače, iz istorije Radikalne stranke, zakoračio je u 20. vek, i u doba parlamentarne demokratije u Srbiji, već teško bolestan i potpupo zavisan od morfijuma. Nije to ni izdaleka bio onaj Todorović od čije su krilate reči drhtali i najmoćniji ljudi u Srbiji...

Nekadašnji vatreni radikal i protivnik samodržavlja Obrenovića, pa silom prilika njihov privrženik (i poverljiva ličnost), posle prevrata od 29. maja 1903. godine našao se ni na nebu ni na zemlji, bio je sam - sa svojim perom, koje već bilo načeto i posustalo. Nepoželjan u Srbiji, i trn u oku i samom vladaru Petru Karađorđeviću, on jedno vreme biva prinuđen da izdaje novine u Zemunu za Srbe u Srbiji, da bi se pred smrt, 1907. godine, vratio u redakciju "Samouprave", kojoj je 1881. godine udahnuo život i s kojom je postao prvi srpski novinar, kamen-međaš u istoriji srpskog novinarstva.

KAD je Todorovićeva zvezda već bila zašla, u srpsko novinarstvo grunuo je jedan odlučni momak iz "Erske" - Krsta Cicvarić. On je mnogo znao o Nestoru modernog srpskog novinarstva, Peri Todoroviću. Skoro sve - i dobro i rđavo. I kad ga je i ko prebio, i kad je i ko o njemu govorio i pisao kao o "najnemoralnijem čoveku u Srbiji", a pre svega šta je sve Todorović napisao i kako je pisao.

Po poznavanju čitavog niza naučnih oblasti (od filozofije pa do mehanike i prava), Cicvarić je nadmašivao majstora koji mu je u novinarstvu bio jedna vrsta uzora. I, zahvaljujući i tom fondu znanja, on se brzo nametnuo javnosti kao kao novinar koji nema respekta ni prema kome.

Od 1905. godine pa do Prvog svetskog rata - a to je bilo zlatno doba njegovog novinarstva - Cicvarić je nastupao kao vuk samac, kao usamljeni gusar i bio je, i ostao, novinar razarač, nikad novinar-ulagivač, što je Todorović u jednom vremenu umeo (i morao) da bude... Takav kakav je bio kao novinar, Cicvarić je malo kome bio po volji, i ljudi su ga se više plašili nego što su ga poštovali...

PIŠUĆI čas za jedan a čas za drugi list (i uvek potpisujući svoje članke punim imenom i prezimenom) Cicvarić se zamerio i Crnoj ruci, kad je ona osnovana pišući o njoj u "Novom vremenu", 1911, a zatim u "Straži" 1912. godine. On je u svojim napisima isticao da Crna ruka, zajedno s radikalima, predstavlja "opasnost za politički moral i razvitak demokratije u Srbiji". Zbog toga je proteran iz Beograda u mesto rođenja...

Rođen je u selu Nikojevići kod Užica 14. septembra 1879, a streljan u Beogradu 31. oktobra 1944. godine, jedanaestog dana po oslobođenju grada od nemačkog okupatora. Cicvarić je 1907. godine (posle nezavršenih studija filozofije u Beogradu i Beču), pred dvorom Karđorđevića klicao republici, i zbog uvrede vladara osuđen je na tešku robiju. U beogradskoj glavnjači, Cicvarić se nikakvom dobru nije mogao nadati. I ko zna da li bi iz nje ikad živu glavu izvukao, da celokupna beogradska štampa nije ustala u njegovu odbranu i, posebno, da Jovan Skerlić nije preko "Dnevnog lista" uputio apel samom kralju Petru...

Kakve je sve vratolomije u novinarstvu Cicvarić sebi dopuštao, vidi se i iz njegove brošure "Plava knjiga o srpskom pitanju, intervjui sa najvećim autoritetima u Srbiji". U ovoj brošuri on se narugao kralju Petru i, zatim, čitavom nizu javnih i naučnih radnika.

Povod da napiše ovaj svojevrsni pamflet bila je aneksija Bosne i Hercegovine. A glavno u svemu ovome bilo je to, što su kao autori brošure navedeni Ivan Ivanić (tadašnji šef pres-biroa Vlade Srbije) i Živojin Balugdžić, kao redaktor dr Vladan Đorđević, a kao izdavač ("uz pripomoć Dispozicionog fonda") Geca Kon (i kompanija).

OVA brošura od 56 stranica malog formata bila je pravo bure baruta... Posvećena kralju Petru ("u znak podaničke vernosti i odanosti"), ona je svojom ironijom ključala kao kakav gejzir... Uglednici Srbije, "prvi naučnici naši", tobož odgovarajući na postavljena pitanja, koliko provokativna toliko i vešto odabrana, dizali su sebe u nebeske visine, a u bezdan beznačajnosti survavali sve druge naučnike...

Na politiku i političare, na srpsko pitanje, svako je od "intervjuisanih" gledao isključivo kroz svoje naočari i iz perspektive svoje struke. Za Jovana Cvijića, tako, osnovna mana srpske politike sastojala se u tome što "oni koji su njome rukovodili nisu imali dovoljno znanja iz geografije". A za Slobodana Jovanovića, Cvijić je opet bio samo "veoma vešt reklamer". Tobož odgovarajući na pitanje zašto u vreme aneksione krize nije ništa kazao o srpskom pitanju, Jovanović je rekao "kao ozbiljan naučnik, ja ni o jednoj stvari ne govorim unapred, već čekam da se ona svrši, da bi je mogao pravilno konstatovati, pa tek onda dajem sud o njoj..."

KROZ "odgovore" Živojina Perića, profesora Univerziteta u Beogradu, izrazitog austrofila, Cicvarić je prosto satro Slobodana Jovanovića. "Slobodan Jovanović nije nikakav mislilac, već samo jedan kompilator... On nije naučnik." Jer, "naučnik ne može biti onaj koji misli po drugim autorima i koji se koleba u svakom pitanju".

Cicvarić je sebe svrstavao u one novinare koji "više vole svoj posao nego sve materijalne koristi koje s njime mogu doći, koji više vole efekat jednog članka nego da im poklonite pola države". "Kad bih ćutao", govorio je on, "niti bih bio pravi demokrata, niti bih bio pošten žurnalista, niti bih bio iskren patriota."

KRAJ

Preporučujemo

Feljton

0 2

SKANDALIZAM U SRPSKOJ ŠTAMPI: Protiv razuzdanosti novina čuo se i glas mitropolita Dimitrija

18. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 1

PAŠIĆ BRANI SLOBODU PISANE REČI: Štampa vredi samo kada su urednici svesni svoje odgovornosti

17. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 0

DOBAR SLUGA, ALI LOŠ GOSPODAR: Kako su mediji u Srbiji znali da se vređaju, ali i stanu jedni uz druge

16. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 0

REVOLVERAŠKA MAFIJA U ŠTAMPI: Do izbijanja balkanskih ratova više od polovine listova nije poštovalo ni najosnovnije obzire pristojnosti

15. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 1

IMENA RIVALA - MALIM SLOVIMA: Urednik “Odjeka” Jaša Prodanović imao poseban način da dodatno potceni političke protivnike

14. 12. 2020. u 18:00

Feljton

0 1

PODMETANjA I KLEVETANjA TUĐE ČASTI: U novinama se okupila grupa vagabunda koji bi hteli hleba bez motike

13. 12. 2020. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije