RAMONDA NIJE SAMO JAK SIMBOL: Biljka feniks - Nada za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest

Novosti online

04. 04. 2024. u 15:00

RAMONDA (Ramonda Serbica), biljka poznata i kao srpska i natalijina ramonda, zapravo je zimzeleni žbun.

РАМОНДА НИЈЕ САМО ЈАК СИМБОЛ: Биљка феникс - Нада за Паркинсонову и Алцхајмерову болест

Foto: Botanička bašta

Ramonda se koristi kao ukrasna biljka, ali postoje zapisi i o korišćenju u narodnoj medicini. Njenim potencijalnim zdravstvenim koristima bave se i istraživanja novijeg datuma, od kojih bi jedan projekat srpskih naučnika mogao u budućnosti da opravda epitet revolucionarnog.

Ramonda ima kraću, drvenastu smeđu stabljiku sa listovima pri tlu i ljubičastim cvetom u čijem „srcu“ je žuta krunica. Stanište su joj brdoviti, odnosno stenoviti predeli, žbunje i šikare. Izuzetno je atraktivna zbog nežne, ali ujedno ekspresivne boje, pa je rado korišćena kao ukrasna biljka u parkovima, baštama i balkonima. Koristi se kao ukrasna biljka u baštama i parkovima. Postoje zapisi, ali i klinička istraživanja koja su proučavala potencijalne medicinske efekte na ljudsko zdravlje.

Poznata je i kao „biljka feniks“, koja zbog retke sposobnosti rehidratacije može doslovno da se „vrati u život“. Raste u Srbiji, Grčkoj i Makedoniji, ugrožena je i spada u zaštićene biljne vrste. U narodu je još poznata i kao „vaskršnji cvet“ iz dva razloga: cveta u vreme Vaskrsa, a oživljava nakon dugog perioda suše.

Jedno od imena dobila je po kraljici Nataliji, a u botaniku i literaturu prvi ju je uvrstio Josif Pančić.

prof.dr Maja Lazarević

Ramonda i istraživanja: Od drevne endemske biljke do leka

Ramonda se prema ranijim zapisima travara i narodnih lekara koristila kao pomoć kod groznice, glavobolje i kožnih bolesti. Medicina je, međutim, danas otišla neuporedivo dalje u ispitivanju potencijalnih zdravstvenih koristi ramonde, u čemu predano učestvuju i srpski naučnici. Naime, stručni istraživački tim naših naučnika okupljenih u projektu LEAPSyn-SCI, ima za cilj da pomoću LEA proteina akumuliranih u listovima ramonde u periodu suše smanji agregaciju sinukleina.

Ovaj proces se smatra jednim od početnih koraka razvoja pojedinih ozbiljnih neurodegenerativnih oboljenja. Praktično, u istraživanju u okviru programa „Promis“, finansiranom od strane Fonda za nauku, prvi put su upravo iz srpske ramonde proizvedeni LEA proteini.

Foto Shutterstock

Ramonda i nada za obolele od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti

U osnovi Alchajmerove i Parkinsonove bolei, najzastupljenijih teških neurodegenerativnih oboljenja, jeste mehanizam agregacije alfa-sinukleina u oblik nerastvorljivih, amilodnih vlakana. Iako postoje brojna istraživanja sa ciljem indentifikaciju malih molekula koji bi sprečili agregaciju alfa-sinukleina proces imunoterapije amiloidnih vlakana, adekvatan medikament još uvek nije pronađen. Otkrivanje efikasne terapije koja bi uticala na ovaj mehanizam, saglasni su naučnici, jeste bolje razumevanje agregacionih puteva alfa-sinukleina, njegove osnovne i izmenjene biološke funkcije.

U ranijim izjavama za medije, dr Marija Vidović iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu i vođa projektne studije, rekla je da je projekat i zasnovan na fenomenu biljaka „vaskrsnica“, koje imaju sposobnost da prežive u dugim periodima bez vode, koje se nakon rehidratacije ponovo vraćaju u život.

Naučnica je pojasnila da upravo nedostatak vode, odnosno dehidratacija narušava strukturu proteina i lipida, a to dovodi do gubitka integriteta i ćelijske funkcije. Prema njenim rečima, takozvani LEA proteini se pojačano proizvode upravo u listovima biljaka vaskrsnica, kakva je i srpska ramonda. Tako se sprečava agregiranje važnih proteina i gubitak njihove funkcije.

Natalijina ramonda, Foto Z. Jovanović

U čemu je moguća revolucionarnost ovog projekta

Kako i pored neprekidnih napora naučne stručne zajednice tačan uzrok a ni lek za Parkinsonovu i Alchajmerovu bolest nisu definisani, aktuelne terapijske opcije služe ublažavanju posledica, umanjenju simptoma, kao i produžavanju funkcionalnosti obolelih.

– Pristup korišćen u LEAPSyn-SCI projektu je inovativan i predstavlja mogućnost otvaranja nove dimenzije razvijanja terapeutskih pristupa za terapije protiv Parkinsonove bolesti. Potencijal LEA proteina da spreči agregaciju alfa sinukleina je potpuno neistražen i prvi put predložen ovim projektom srpskih naučnika. Najpre će se pod zadatim eksperimentalnim uslovima ispitati interakcija ova dva proteina, a nakon toga će se otvoriti mogućnost za testiranje na veštačkim sistemima i kulturama ćelija – izjavila je dr Vidović.

(eKlinika)

BONUS VIUDEO - SOLARNA VODA ZA PROČIŠĆAVANjE ORGANIZMA: Evo kako se pravi

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NOVAK ĐOKOVIĆ ŠOKIRAO SVE(T)! Devet dana posle operacije kolena - odlučio se na ovo (VIDEO)