Staljin hoće da se oslobodi Tita

O NAVODNOM "medicinskom" atentatu na predsednika Tita na Brdu kod Kranja, februara 1947. godine, pisalo je više autora, između ostalih Živorad Mihajlović Šilja, Miladin Adamović, general Marijan Kranjc, Vjenceslav Cenčić, general Luka Božović i drugi. Brojne su nelogičnosti i protivrečnosti u njihovim pisanjima, ali pođimo redom.

Živorad Mihajlović Šilja, u poglavlju "Staljin hoće da se oslobodi Tita" u knjizi "Atentati - hteli su da ubiju Tita", piše: - I upravo 1947. godine, kad se već nazirao sukob između Staljina i KPJ, Tito se razboleo. Sovjetski ambasador je odmah obavestio Staljina i ovaj šalje svoje lične lekare Bakeljeva i Smotrova. Operacija je izvršena u vili na Brdu kod Kranja, ali njoj su asistirali lekari Brecelj, Lavrič i Tavčar iz Slovenije, kao i doktori iz Beograda Božović i Đani Popović.

POSLE uspešne operacije, Tito je ostao na Brdu kod Kranja da se oporavlja. Brigu o njemu vodile su medicinske sestre sa klinike u Ljubljani i jedna medicinska sestra iz Sovjetskog Saveza koja je stigla sa sovjetskim lekarima.

Tito se već osećao bolje, kad je njegov lični ađutant, general Milan Žeželj, primetio Ruskinju, medicinsku sestru, kako priprema nešto oko stola za operaciju. Prišao je i zapitao šta ona to radi. Odgovorila mu je da se Tito ne oseća dobro i da će morati hitno ponovo da se operiše. Žeželju je to bilo sumnjivo, jer je samo koji minut pre toga bio kod maršala i razgovarao sa njim. Tito je bio vedar, osećao se odlično.

NAREDIO je Ruskinji da pođe sa njim. Odveo ju je u donje prostorije i tamo zatvorio u jednu sobu, uprkos njenim protestima. Potom se popeo u apartman sovjetskih lekara, odnevši im rum i nešto za jelo, a kada je napustio njihov apartman, neprimetno ih je i zaključao. Onda je pozvao Mihu Marinka, tadašnjeg predsednika Slovenije, i Ivana Mačeka, tadašnjeg ministra unutrašnjih dela Slovenije. Obojici je izrekao svoje sumnje.

Kada su iz Ljubljane stigli profesori Brecelj, Tavčar i Lavrič, pregledali su Tita i ustanovili da se odlično oporavlja i da nema nikakve potrebe za novom operacijom. Sovjetski lekari i njihova medicinska sestra već sutradan su otputovali za Sovjetski Savez.

MILADIN Adamović u knjizi "Brozovi strahovi - kako je čuvan Tito i pokušaji atentata", u poglavlju pod naslovom "Mikrobi kao atentatori", navodno po kazivanju - dnevniku generala Milana Žeželja, o ovom događaju piše: - Tito se prvi put razboleo. Morao je da ode na operaciju slepog creva. Neposredno pred operaciju u vili na Brdu kod Kranja javio se Staljin. Ponudio je svoje lekare da operišu druga maršala. Tito je prihvatio Staljinovu ponudu, smatrajući je činom dobre volje.

Ekipa sovjetskih lekara hirurga, u kojoj su bili N. R. Smotrov i M. S. Bakeljev, po nalogu Staljina doputovala je u Jugoslaviju specijalnim avionom. Sa Smotrovom i Bakeljevom doputovala je i medicinska sestra - anestetičarka, sa svim hirurškim instrumentima, zavojima, lekovima i drugim medicinskim materijalom.

OVOJ, u suštini jednostavnoj operaciji, prisustvovali su i naši lekari istog ranga: profesori Bogdan Brecelj i Ivan Tavčar i doktor Božidar Lavrič. Zajedno sa Smotrovom, Bakeljev je dosta brzo obavio operaciju, pa je Tito počeo da se budi iz narkoze još dok je previjana rana. Tito je odlično podneo operaciju. Bar tako se u početku činilo. Zbog toga, sovjetski lekari, kako je bilo planirano, trebalo je već sutradan da otputuju.

Mada je izgledalo da je operacija protekla u najboljem redu, ipak je dogovoreno da Smotrov i Bakeljev, zajedno sa anestetičarkom, ostanu sledeću noć na Brdu kod Kranja, da zajedno sa jugoslovenskim lekarima pripaze na Tita, tamo prespavaju, pa tek sutradan otputuju. Posle njihovog odlaska, kompletnu brigu oko Tita trebalo je da preuzmu njegovi lični lekari Brecelj, Tavčar i Lavrič.

MEĐUTIM, u toku noći rana je iznenada počela da crveni, ali se sovjetski lekari nisu zbog toga uzbuđivali. Tek kada se Tito požalio na bolove, sovjetski hirurzi odlučili su da skinu zavoje i detaljnije pregledaju ranu.

- Moraćemo da ponovimo operaciju - obrati se Bakeljev Žeželju, koji je pomno pratio svaki pokret dvojice sovjetskih hirurga. - Treba, zapravo, nešto da popravimo.

I pored Žeželjovog upozorenja da jedino Brecelj i Lavrič mogu da im dozvole, odnosno, da pristanu na novu operaciju, Bakeljev izađe iz prostorije u kojoj je ležao Tito, pozva medicinsku sestru, a zatim se opet pojavi. Nosio je zajedno sa njom dosta raznih kutija i flašica sa lekovima.

- U jednom trenutku primetio sam Bakeljeva kako se neprirodno ljulja dok prilazi maršalovom krevetu. Postalo mi je sve još više sumnjivo, i shvatio da nešto nije u redu kad sam ga ugledao kako nekontrolisano posipa po rani neke lekove. Sve mi je postalo jasno tek kada sam se približio sovjetskom hirurgu, nadvijenom nad maršalovim krevetom - svedočio je Žeželj.

BROZOVOM ađutantu i komandantu Garde, nenaviknutom na piće, oštar miris alkohola nadražio je nozdrve.

- Pogledao sam na trenutak Tita, pa sovjetskog hirurga, očiju crvenih od pića. Energično ga uhvatih za ruke i, na zaprepašćenje njihove medicinske sestre, izvedoh pijanog iz prostorije u kojoj je ležao drug maršal.

Dok ga je Žeželj vodio prema vratima apartmana vile na Brdu, M. S. Bakeljev se bunio, vikao i otimao. Ipak, Žeželj je ugurao sovjetskog hirurga u prostoriju i zaključao vrata za sobom. Telefonom je o događaju obavestio Mihu Marinka, predsednika slovenačke vlade, i zamolio ga da pozove lekare da hitno dođu na Brdo, pošto je maršal u opasnosti.

- U međuvremenu su Bakeljev, kome sam otključao vrata apartmana, i doktor Smotrov počeli prilično čudno da se ponašaju. Postali su nervozni i počeli mnogo da puše. Bakeljev je čak naiskap ispio punu flašu žestokog pića.

TRIDESETAK minuta posle razgovora sa Mihom Marinkom stigli su doktori Brecelj i Lavrič. Kada su lekari podigli čaršav i ugledali šta je Bakeljev uradio, za trenutak su se zagledali, a onda brzo počeli da čiste i obrađuju ranu.

- Žeželju, spasao si Tita, jer si sprečio atentat - uglas su mi rekli lekari.

Pošto potrebe za novom operacijom nije bilo, o čemu su se na kraju složili i sovjetski hirurzi, odlučeno je da se ceo konflikt, ako je pokušaj atentata na Tita tada mogao tako da se nazove, nekako zataška. Doktor Smotrov je upućen u Zagreb da pregleda Mitra Bakića, koji je doživeo srčani udar.

- Čim je saznao da su na moj poziv stigli doktori Brecelj i Lavrič, Bakeljev se naprečac otreznio. Kada je shvatio da sam ga sprečio da uz pomoć medicine na najperfidniji način likvidira Tita, Bakeljev je izvršio samoubistvo, a ubrzo je u Zagrebu naprasno, od posledica srčanog udara, umro i profesor Smotrov. Sovjetima smo, dakako, odmah javili o smrti njihovih lekara, pa je po njih doleteo specijalni avion - zapisao je Miladin Adamović reči Milana Žeželja.

BOČICE SA JAKIM OTROVOM

ŽIVORAD Mihajlović Šilja u knjizi "Atentati - hteli su da ubiju Tita" tvrdi, po svedočenju Milana Žeželja, da je u bočicama koje je sovjetska medicinska sestra stavljala pored operacionog stola, i koje su posle "incidenta" pregledane, nađen veoma jak otrov. Da li je postojao nalog da ovi sovjetski lekari eliminišu Tita, teško je zaključiti, mada je očigledno da nova hirurška intervencija, koju su oni nameravali da izvrše, apsolutno nije bila potrebna.

(Sutra: Ruski lekar se ipak nije ubio)