Skandal u Skenderiji

08. 06. 2005. u 00:00

"Dugme" je sviralo ne znajući zapravo šta svira. Nečijom greškom razglas grupe je otputovao u Beograd, pa je za ovu priliku na brzinu iznajmljeno ozvučenje koje niko nije umeo da dovede u red.
KRAJEM septembra, Ipe i Vlado su iznenada dobili pozive da se 13. oktobra jave u JNA; Ipe u Beograd, Vlado u Čačak. Bregović je istog dana zvao Milića Vukašinovića i Lazu Ristovskog.
- Pozvao me je jedne večeri i rekao: "Ajde, Lazo, dolazi, treba da se radi" - seća se Laza. - U to vreme, međuljudski odnosi u "Smaku" bili su u krizi, naročito su se svi loše ponašali prema meni, valjda zato što sam bio najmlađi, i odlučim ja da odem, mada mi je bilo strašno teško. To je značilo baciti u vodu tolike godine poznanstva sa tim ljudima. Krenem, dođem do Mrčajevaca, predomislim se i vratim. Samo što sam se vratio, Goran mi opet telefonira, i tako cele noći. Sutradan, ipak, rešim da odem, sednem u voz i stignem na Borike. Počne proba, taman hoću nešto žešće da odsviram, kad će Goran: "Ujujujuju, nemoj tako". Mislim ja, ovde se meni crno piše. Bio sam mlad i živeo sam u zabludi da je dobro samo ono što je teško. Tih dana bio sam u velikoj krizi, nisam znao šta bih sa sobom, čak su neki Kragujevčani dolazili da me vrate... Ali, kada sam počeo da ulazim u suštinu "Dugmeta", uklopio sam se veoma brzo.
Sa Mićom Vukašinovićem, koji je prešao iz "Indeksa", nije bilo takvih problema. On je već ranije svirao sa Bregovićem, i to muziku koja je bila dosta slična novom albumu "Bijelog dugmeta", pa je period njegovog prilagođavanja potrajao znatno kraće. Mića i Laza prešli su u "Dugme" za po dvadeset tadašnjih miliona dinara (za snimanje i koncerte, plus dnevnice).

Treći album "Bijelog dugmeta" trebalo je da se zove "Sve se dijeli na dvoje, na moje i tvoje", po pesmi Duška Trifunovića koju je nekoliko godina kasnije snimila Jadranka Stojaković. Međutim, Bregović nije uspeo da napiše muziku i odlučio se za naziv "Hoću bar jednom da budem blesav". "Jugoton" se nije složio i na kraju je ostala upristojena verzija "Eto! Baš hoću!". Album je stigao u prodavnice 20. decembra 1976. godine.
ZA kraj godine ostalo je da se pronađe novi basista. Racić je zahtevao da mu se povećaju honorari, pa je Bregović odlučio da ga zameni Saninom Karićem.
- Stajao sam ispred "Skenderije" i pio pivo kad su mi prišli "Dugmetov" tehničar Raka Marić i Željko Bebek - priča Sanin. - Bilo mi je to malo sumnjivo, nikada se do tada nismo pozdravljali. Raka me je pitao hoću li na koncert - bila je to neka "Venova" priredba na kojoj su Goran i Željko učestvovali kao gosti sa akustičnim gitarama - a ja odgovorim da bih, ali da nemam love za ulaznicu. "Ajde", kaže Raka, "sa nama". Prođem, niko me nizašta ne pita. Još uvijek mi ne pada na pamet da sam ja jedini mogući basista "Bijelog dugmeta": jedini koji dobro izgleda, jedini koji može da odsvira sve što je potrebno, jedini koji može da otpeva drugi glas i jedini koji uz to može da priča sa ljudima. Dođemo iza bine i sretnemo Gorana. Traži mi trzalicu. Ja mu dam. On me zagrli i kaže: "Ajde da prošetamo malo. Bi l` ti", kaže, "sarađivao sa nama". "Kako", pitam. "Pa, tako, da malo sviramo". "Važi", odgovorim. "Možemo da se dogovorimo. Dođi u nedelju kod mene", kaže Goran, "da malo poslušamo ploču i popričamo". Dođem ja, šef zna gard, našlo se pivo, gostoprimstvo na svakom koraku... To je mene stvarno impresioniralo. Goran počne ovako: "Laza i Mića imaju po devet miliona (tu je slagao i trebalo je da ćutim i malo nabijem cijenu, ali ja sam se istrčao) i po tri zato što su snimili LP." "Onda za žive svirke ostaje šest", lupim ja. "Da", kaže Goran. "Dobro", rekoh, onda smo se dogovorili. Posle sam shvatio da sam se prešao. Tako sam postao član "Bijelog dugmeta".
Probe su počele odmah posle Nove godine u Domu Medresa. Ali, kako: Goran je bio u Londonu, u nabavci nekih komponenti ozvučenja, Željko je bio negde u gradu sa svojim društvom, a preostala trojka se divno zabavljala; Mića se ne odvaja od svoje nove gitare, Laza svira bubnjeve, a Sanin sedi za klavijaturama. Naravno, prvi koncerti bili su skandalozni: u Sarajevu 11. i 12. februara, pred pozvanim novinarima iz cele zemlje, "Dugme" je sviralo ne znajući šta zapravo svira. Uz to, nečijom greškom, razglas grupe je otputovao u Beograd, pa je za ovu priliku na brzinu iznajmljeno ozvučenje koje niko nije umeo da dovede u red.



USPEH U POLjSKOJ

U ORGANIZACIJI "Jugokoncerta", "Bijelo dugme" je drugu polovinu aprila provelo u Poljskoj, gde je održalo ukupo devet koncerata: 16. i 17. aprila u Varšavi, 19. aprila u Olstinu, 21. aprila u Zjelonoj Gori, 22. (dva) i 23. aprila (jedan koncert) u Poznanju i 25. aprila dva koncerta u Kalisu. Interesovanje publike bilo je ogromno, reakcije jednako impresivne u svakom gradu.
Za oba koncerta, naravno, tražila se karta više. Od rok grupa u Kongresnoj sali do tada su svirali samo Rolingstonsi 1967. godine.
U međuvremenu, Zoran je izašao iz vojske, a Ipe je otpušten kao privremeno nesposoban.
(NASTAVLjA SE)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije