Šta je Kralj Nikola mislio o Karlu Marksu i komunistima

MNOGI od vas će gornji naslov doživeti kao anahronizam. Ne čudite se. Nema greške ni u hronologiji ni u ličnostima. Sve je autentično. Ukoliko vas stvarno interesuje što je kralj Nikola I Petrović Njegoš mislio o Karlu Marksu i komunistima nastavite čitanje bez opterećenja. Da li se od doba kralja Nikole mišljenje o komunizmu popravilo ili pokvarilo zaključićete sami.

Foto: Vikipedia

Elem, Kralj Nikola je uz svaku napisanu pesmu ostavljao podatak o povodu pisanja pesme.

Njegove pesme bile su vezane za određene datume porodične, državne, društveno-aktuelne događaje, istorijske prigode itd… Kada je, napokon, pola veka posle kraljeve smrti, sazrelo vreme da se objave sabrana dela kralja Nikole I Patrovića Njegoša u ondašnjoj SFRJ, stvari su se odvijale ovim tokom.

Daktilografi su prekucali kraljeve rukopise. Slovoslagači Cetinjske štamparije su napravili prve štampane primerke dela. Korektori, lektori i recenzenti su obavili svoj deo posla i popravljene primerke vratili slovoslagačima. Slovoslagači su primetili da su neke napomene ispod nekih pesama prekrižene. Za oko im je zapala jedna precrtana fusnota. Bejaše to napomena ispod pesme od dve strofe. Pesma nije imala naslov ali je ispod te dve strofe bilo naznačeno da ju je Kralj Nikola spevao povodom objavljivanja „Manifesta Komunističke partije“. Brisanje napomene pobudilo je pažnju slovoslagača. Shvatili su kao i mnogo puta do tada da cenzori brišu određene delove tekstova iz ideoloških razloga. Ništa neobično za to vreme. Ipak jedan slovoslagač je zapamtio ili čak sačuvao izvorni list rukopisa iz dela Kralja Nikole. Zahvaljujući njemu dobio sam trag. Usledelo je istraživanje.

Pomenuti trag je rezultirao ovim tekstom koji neće biti cenzurisan iako su ideologija i cenzura i danas i te kako žive. Možda bi današnji cenzori bili čak mnogo rigorozniji prema Kralju Nikoli. Izbrisali bi mu mnoge pesme, posvete a naročito pridev srpski. U ovom, prevashodno, istraživačkom tekstu neće biti riječi o tome. Zadržaćemo se na izvoru nove doktrine odnosno na komunizmu i komunistima i na onome što je Kralj Nikola o njima mislio.

U svoje vreme Kralj Nikola se vrlo decidirano odredio prema pojavi komunizma i komunistima. U neku ruku pesnički opevao budućnost, odnosno naše vreme. Hvala mu.

Mislim da bi Kralju Nikoli zahvalnost trebalo da upute i Evropske dinastije, a, evo i zašto.

Kralj Nikola je reagovao na vreme, mnogo ranije nego su se direktno sučelili smrtni neprijatelji Monarhija i Komunizam, Kruna i Komunistička partija. Mnogo pre nego će komunizam postati bauk koji kruži Evropom, mnogo pre revolucija i ratova, pre logora, pre pobede komunista nad fašizmom, pre hladnog rata i gvozdene zavese, crnogorski kralj Nikola je opjevao komunizam sledećim stihovima.

Na grbači od naroda

Lažni sjedi demagoga,

Da g՚ otolen toboš štiti

I od Krune i od Boga

A čapru bi mu sljuštio

Sa hrbata i sa šije

U p՚jančine i skitača

Zaštitnika puku nije

Pjesma „Na grbači od naroda…“ nastala je oko 1880 godine. Napisana je povodom „Manifesta komunističke partije“. Karl Marks je štampao „Manifest komunističke partije“ 1848 godine u Londonu. Na srpski jezik manifest je preveden 1871. godine i objavljen u listu „Pančevac“. Jovan Pavlović koji je uređivao „Pančevac” došao je na službu u Crnu Goru 1879. godine i 1886. godine postao ministar prosvete Crne Gore. Kralj Nikola se preko Jovana Pavlovića upoznao sa „Manifestom komunističke partije“.

Kralj Nikola je tražio od Jovana Pavlovića da mu donosi na pregled korekturu lista „Glas Crnogorca“, što se Jovanu Pavloviću nije sviđalo. Osim toga, Kralj Nikola je naređivao i o čemu se treba i može pisati u novinama a o čemu se ne sme pisati, što se Jovanu Pavloviću još manje dopadalo. Bilo kako bilo, Kralj Nikola je provodio dosta vremena sa Jovanom Pavlovićem. Razgovarali su o svemu i svačemu. U tim razgovorima negde se zametnula priča i o društvenim situacijama i pokretima u Evropi. Tu se kralj zahvaljujući Jovanu Pavloviću upoznao sa aktuelnostima svoga vremena odnosno sa „Manifestom komunističke partije“, koji je Jovan Pavlović, kao što rekosmo, već bio objavio u „Pančevcu“.

Kralj Nikola je imao običaj da se još više nego za samo delo zainteresuje za autora dela. Pretpostavimo da je Jovana Pavlovića pitao ko su ti ljudi? Što rade i od čega žive taj Karl Marks i Fridrih Engels? Jovan Pavlović mu je, vjerovatno, ispričao neke njihove životne epizode što je Kralja Nikolu moguće ponukalo na onakvu drugu strofu pesme.

Jovan Pavlović je bio izuzetna ličnost, ličnost od ogromnog značaja za kulturni preobražaj Crne Gore.

(Žurnal.me)

Preporučujemo

Crna Gora

0 2

UPUTILI INICIJATIVU VLADI CRNE GORE: Opština Bar podržava izgradnju nove bolnice

28. 02. 2023. u 13:17

Crna Gora

0 0

ŠTA SU DOGOVORILI ABAZOVIĆ I EDI RAMA U PODGORICI: Zajednički projekat vredan oko 20 miliona evra

28. 02. 2023. u 07:46

Društvo

0 0

Kako stručnjaci znaju da li je zaista sudar ili PREVARA? "Trzajna povreda vrata" i "potpuna šteta"

28. 02. 2023. u 18:14

Poznati

0 0

ZLATA O "SREĆNIM LjUDIMA" Morala sam da pitam Tanju zašto je napustila seriju - meni je uvaljen vruć krompir

28. 02. 2023. u 09:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije